МОЛДАВСКИ МИГОВИ 29: ОД ЗЕМЉЕ СА ВИШКОМ ЛЕТЕЛИЦА И МАЊКОМ ПИЛОТА, ДО НЕСТАНКА БОРБЕНЕ АВИЈАЦИЈЕ!

Foto: TV Front

Андреј Млакар

Молдавија, држава на крајњем истоку Европе, некадашњи део бивешг Совјетског Савеза, а данас укљештена између Румуније са једне и Украјине са друге стране, држава која је проживела краткотрајн али крвави грађански рат на реци Дњестар који се завршио формирањем непризнате Молдавске Трансњистарске републике, имала је и своју борбену авијацију.

На територији те државе и њеног осамостаљења од Совјетског Савеза остало је и Ратно ваздухопловство које је чинило 1.300 припадника које су били организовани у један ловачки пук, једну хеликоптерску ескадрилу и једну ракетну бригаду.

Према Споразуму о конценционалним снагама у Европи ЦФЕ Молдавија је имала право на 50 авиона борбених и транспортниј и 50 хеликоптера борбених и транспортних.

Foto: TV Front

Од одласка Совјетске војске на тлу Молдавије остало је 35 борбених авиона МиГ-29, осам транспортних хеликоптера Мил Ми-8 и 5 транспортних авиона укључујући ту Ан-12, Ан-26 па и Ан-27 као и 25 ракетних система земља ваздух СА-3/5.

Распадом Совјетског Савеза, Молдавија је од бивше војске наследила пук са 35 ловца МиГ-29 и четири обучена пилота за лет на тим летелицама.

Молдавци су како би дошли до кеша због лоше економске ситуације продали Јемену 1994. четири ловца МиГ-29. Та акција је прошла неславно јер после четири дана од почетка ангажовања један МиГ- 29 је оборен, а два нису у целости била склопљена после транспорта.

Године 1996. власти Молдавије обавестиле су Вашингтонску администрацију да су у контакту са Ираном, у вези са договором о куповини ловаца МиГ-29.

Пре тога, иранска војска такође има у служби МиГ-29, које су добили после пребега ирачких пилота пред почетак операције Пустињска олуја 1991. Ти МиГ-29, са 14 из Молдавије, требали су пре доласка у Техеран да буду надограђени у односу на старије верзије.

Администрација Била Клитнона се у то време плашиле да би МиГ-29 могао пасти у руке непријатеља и да би га Техеран користио као летелицу за ношење нуклеарног оружја.

Из тог разлога, САД су одлучиле да ускоче у овај посао. Године 1997., САД су закључиле уговор о куповини 21 ловца МИГ-29 у различитим варијантама из Молдавије, укључујуц́и и 14 верзије МиГ-29С.

Заузврат, Молдавија је добила 40 милиона долара у готовини заједно са хуманитарном помоц́и и несмртоносним оружјем од Сједињених Држава.

Тако је администрација у Вашинготну купила 21 примерак, који су почетком 1998 расклопљени и у крцани у транспортне авионе Ц-17 Глобмастер и пребачени преко Атлантика у САД.

На тај начин америчко ваздухопловоство је дошло до преко потребних летлеица за обуку амерички пилота у потенцијалном сукобу са непријатељским летелицама. Наиме амерички пилоти су добили прилику да у реалним условима увежбавају борбу против ловца МиГ-29 који је даље важио тад за опасног противника западним борбеним авионима.

С дуге стране кад су овим америчким 29 истекли сви ресурси и они су призмељени и за њих се није ни знало док се није догодио рат у Украјини, кад је поново кренула сага о донирању летелица МиГ-29 Украјини и тражењу потенцијалних кандидата.

САД су те летелице, које нису биле у летном стању и оне су једино могле бити дониране Украјини као извор резервних делова, што је и учињено.

Иначе украјинско ратно ваздухопловоство у свом наоружању имало је мање од 240 борбених ловаца МиГ-29. Од осталих чланица НАТО једино оператине ловце МиГ-29 има Пољска (27) и Словачка (21) и Бугарска (20). Румунија је давно повукла из оперативне употребе својих 18 примерака.