Приредио: Данко Боројевић
Јемен је древна и егзотична земља која се налази на југу Арапског полуострва. Запљуснут је водама Црвеног, Арапског мора и Индијског океана. Дели копнену границу са Оманом (на истоку) и Саудијском Арабијом (на северу). На већем делу територије налази се пустиња. Јемен је друга по величини држава на полуострву, заузимајући површину од 527.829 километара квадратних. Дужина морске обале је око 2.000 километара. Претпоставка је да данас у Јемену живи око 23 милиона становника.
ЈЕМЕНСКА КРВАВА ИСТОРИЈА
Земљом су владали јеменски господари и краљевске династије; било је периода доминације Египта, Персије и Отоманског царства. Подела земље на Јужни и Северни Јемен је историјски одређена. Северни Јемен је стекао независност од Отоманског царства 1918. године. До 1962. године земљом су управљали духовни и истовремено световни владари (имами и краљеви). Цела историја Северног Јемена су устанци, сукоби и ратови.
Године 1962. војска је збацила монархију и прогласила Јеменску Арапску Републику (ЈАР). Ројалисти су уз помоћ Саудијске Арабије започели грађански рат који је трајао до 1970. године. Египат је био на страни републиканаца, Иран и Британија на страни монархиста. Монархисти су изгубили. Саудијци су морали да признају моћ републиканаца у Сани.
Јужни Јемен је био колонија Британске империје. Почетком 19. века Аден је постао „отворена лука за сву робу која је стигла енглеским бродовима“. У граду је основана трговачка станица Источноиндијске компаније. Године 1839. Британци су заузели Аден, који је постао њихова стратешка тачка. Године 1963. почео је устанак, који је довео до победе побуњеника. Већ 1967. године Британци су напустили Јужни Јемен и створена је Народна Република Јужни Јемен (НРЈ).
Привреда је у почетку била једва видљива, људи су живели у сиромаштву, а постојао је озбиљан проблем недостатка воде за пиће. НРЈ је настојала да се развија по совјетском моделу. Десничарске снаге су повремено покушавале да преузму власт, али су биле поражене. Јужни Јемен је добио велику помоћ од СССР, Кине, Источне Немачке, Чехословачке и других социјалистичких земаља. Током овог периода, земља је постигла запажене успехе у друштвено-економском развоју.
Јужни и Северни Јемен су стално били у сукобу. Бројни гранични сукоби 1970-их и 1980-их претворили су се у дуготрајне ратове. У условима када је у СССР почела перестројка и совјетска помоћ Јужном Јемену била ограничена, Аден је поставио курс за зближавање са Саном и нормализовао односе са Западом. Године 1989. донета је одлука о уједињењу Јемена у јединствену државу.
Јемен се ујединио 1990. године. Шеф нове државе био је бивши председник Северног Јемена Али Абдулах Салех. Права политички дуговечна личност: Салех је био председник Северног Јемена од 1978–1990. године, а након уједињења оба Јемена, председник Председничког савета Уједињеног Јемена (1990–1994), затим председник Јемена до 2012. године.
Већ 1994. године, јужњаци су се побунили да поврате независност. Грађански рат је завршен поразом сепаратиста. Током 2004. године шиитска племена су се побунила на северу. Имам јеменских шиита-зајдија био је Мухамед Али ал-Хути. Убијен је 2004. године, али је покрет добио име по њему – Хути (Хути). Сукоб између владиних снага и Хута траје до данас. Саудијска Арабија је активно подржавала Сану у борби против побуњеника.
КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ ЈЕМЕНА
Север и Југ током периода једне државе никада нису могли да постану јединствена држава. Подела се одвија дуж неколико линија. Северни Јемен је углавном шиит-зајдски, а Јужни Јемен углавном сунитски. Током периода активне сарадње са Совјетским Савезом, индустријализација је углавном спроведена у Јужном Јемену, а земља је постала претежно урбана. Племенска и верска самоидентификација избледела је у други план, постајући део културе.
На северу је племенска традиција задржала своју доминацију. Северни Јемен је типичан архаичан, традиционалан и племенски. Отуда ширење и доминација исламистичких група. Покушаји изградње државе засноване на племенским заједницама. Наравно, када архаик покуша да за себе изгради цивилизацијски развијенији север, наилази на снажан отпор. Ресурси партија су углавном једнаки, па ни Југ ни Север немају одлучујућу надмоћ. Али компромис је немогућ, свако примирје је припрема за нову рунду рата.
Отуда и ћорсокак: бескрајни грађански рат уз учешће спољних играча. Конкретно, оба регионална играча – Иран, УАЕ, Саудијска Арабија, и глобални – САД у тандему са Британијом и Кином имају своје интересе у региону.
Једна од најсиромашнијих арапских земаља, растрзана сталним сукобима скоро читаву модерну историју, постала је највеће црно тржиште у трговини оружјем на Блиском истоку, североисточној Африци – совјетско, кинеско, западно итд. оне, укључујући системе противваздушне одбране, дронове, ракете земља-земља, итд. Читаве дивизије могу бити наоружане овим оружјем. Тамо има тоне оружја.
Становништво живи у монструозном сиромаштву. Тотална је незапосленост. Млади људи немају шта да раде него да се боре. Умри млад. Светске организације, укључујући УН, више пута су покретале питање глади и проблема недостатка свеже воде. Истовремено, преостала вода се троши на меку дрогу на биљној бази – кат. Ово је лек који има снажан психотропни ефекат. На њему је скоро целокупно одрасло становништво Јемена.
ХУТИ
Хути су постали познати када су прилично успешно одбили интервенцију суседне Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата. А када су 2022. године дронови и пројектили полетели из Јемена ка израелском лучком граду Еилат, Хути су постали проблем. Већ 2023. године Хути су почели да нападају трговачке бродове. Тако су постали на тренутак готово главне звезде међународних медија, истиснувши украјински фронт и израелски рат у Гази.
Под утицајем сунитског селефијског покрета, 1992. године, вође једног од зејдијских племена створили су омладински верски и образовни покрет „Ал Схабаб ал Му минин“ („Православна омладина“). Запажен утицај на њега имале су духовне власти либанских шиита. 1994. године, на бази покрета младих, створена је верска и политичка организација Зејдис Ансар Аллах („Ансар Алах“, такође „Ансарулах“ – „Алахов помоћник“).
До почетка 2000-их. Хути су већ контролисали северни Јемен. Покушај централне владе да их потчини довео је до избијања шиитског устанка 2004. године. Борбе су настављене са прекидима до 2010. године.
Као резултат тога, Хути су коначно постигли своју аутономију на северу.
На позадини опште дестабилизације арапског света, започете 2010–2011. године (тзв. „арапско пролеће“), Хути су постигли нове успехе. Користећи антивладине демонстрације и сталне борбе између различитих центара моћи у остатку земље, кренули су у офанзиву. Улазећи у привремене коалиције са утицајним клановима и фракцијама сунитске већине, заузели су престоницу у периоду јануар–март 2015. године. Јемен је поново подељен на два дела. Југ је подржала Саудијска Арабија уз учешће УАЕ, Египта и низа других муслиманских земаља. Али Саудијци нису успели да разбију Хуте, а примирје је закључено 2022. године. Потом су почели преговори о решавању сукоба.
Године 2009. Хуте је почео да подржава Иран, који заузима бескомпромисну позицију према Саудијцима. Везе између Техерана и Хута су стално јачале. Либански Хезболах (проиранска организација) почео је да пружа војну помоћ Хутима. Као резултат тога, Хути су постали прави војни заступници Ирана, што је главобоља за Ријад.
Хути су жестоко антиамерички и антиизраелски. Њихов слоган: „Бог је велики, смрт Америци, смрт Израелу, проклетство Јеврејима, победа ислама.“ Њихов војни потенцијал, уз помоћ Ирана, стално се повећавао. Имају ракете домета до две хиљаде км и нападају дронове домета до 1,5-2 хиљаде км. Од 2023. године, Хути су постали учесници конфронтације у Гази, покушавајући да ударе на Израел.
ЗАШТО СУ САД И ВЕЛИКА БРИТАНИЈА НАПАЛЕ ХУТЕ?
Основни разлози: претња светској трговини и ауторитет америчке суперсиле.
Хути, који не могу да нанесу штету израелској војној машини својим нападима, прешли су на нападе на трговачке бродове у власништву израелских и западних компанија. Често су неки трговци на удару. Према различитим изворима, 15–20% светске трговине пролази кроз Црвено море. Због напада пирата на трговачке бродове у Црвеном мору, цене доставе из Кине у Британију су порасле на 10.000 долара по контејнеру од 40 стопа. Средином децембра 2023, стопе су биле 1.900 долара и 2.400 долара по контејнеру од 20 и 40 стопа, респективно.
Многе велике компаније и власници бродова, уместо да прођу кроз Суецки канал, сада радије заобилазе Црвено море и иду кроз Африку. Ово значајно повећава време путовања (од 20 до 30 дана) и испуњено је наглим повећањем запремине сагоревања горива. То доводи до широко распрострањеног повећања цене робе.
Највеће светске компаније, попут BP, шпедиција Maersk и Hapag-Lloyd, француског CMA CGM, и кинеског COSCO, промениле су традиционалну руту или потпуно напустиле превоз у овом правцу. Бродови су почели да користе дужи пут око Африке и Рта добре наде. Њихов пример следио је Катар, највећи снабдевач ЛНГ у Европу после САД, који је обуставио снабдевање преко Црвеног мора. Године 2023. гас из Катара је чинио око 13% западноевропске потрошње.
Неке познате међународне компаније, на пример, Tesla, кинески аутомобилски гигант Geely и шведска компанија за производњу намештаја Ikea, доживљавају несташицу компоненти због промена у транспортним рутама.
У почетку су Сједињене Државе избегавале војну конфронтацију. Вашингтон је уз посредовање Омана покушао да постигне договор. Али Хути су рекли да не могу да стоје по страни у Хамасовом рату против Израела. Неуспешни су били и покушаји Ријада да заустави ескалацију.
У ноћи између 11. и 12. јануара изведени су први амерички и британски удари на војне циљеве Хути. Амерички председник Бајден назвао је Хути терористичком групом. Амерички лидер је напоменуо да ће Сједињене Државе наставити да ударају на циљеве Хути у Јемену ако не зауставе нападе на трговачке бродове у Црвеном мору.
Дакле, САД немају избора. Неопходно је потврдити репутацију велесиле. Јеменски пирати ремете међународну трговину. Напади на трговачке бродове захтевају одговор.
За Русију је ситуација од интереса ако се колективни Запад укључи у дуготрајни сукоб у региону. Што ће скренути пажњу и ресурсе са украјинског фронта. Међутим, мале су шансе да се то догоди. Очигледно, Американци и њихови савезници ће с времена на време ударати на војну инфраструктуру Јемена. Хути немају противваздушну одбрану, противракетну одбрану, поморске снаге или ваздухопловство, неће бити озбиљног одговора. Казнене радње за довођење разума. Пуни рат са Хутима је бесмислен за Сједињене Државе, он се не може добити
Циљани напади како би се сензибилизирали људи да обнове пуноправну светску трговину. Смањити борбени потенцијал иранских заступника. Ако Хути не схвате, поновиће ударе. У најтежем сценарију, приобално подручје ће бити бомбардовано све док инфраструктура не буде потпуно уништена и земља се не врати у камено доба. Ако Иран уђе, сценарио ће бити другачији. Овде све изгледа на велики регионални рат.