Пише: Данко Боројевић
Иако су немири на граници између Пакистана и Индије избили још током априла, званично рат је отпочео 1. септембра 1965. године, нападом пакистанских снага на Индију. Рат је познат као Други индијско-пакистански рат или Други кашмирски рат између Пакистана и Индије.
Индија одговара својим снагама и 6. септембра РВ Индије напада Пакистански град Lahore. Истог дана РВ Пакистана напада аеродроме РВ Индије. Циљеви РВ Пакистана су били аеродроми Adampur, Halwara, Jamagar i Pathankot. Нападнути су и радарски положаји на територији Индије: Amristar, Ferozepur i Porbunder.
ОДНОС СНАГА
Ваздухопловне снаге Индије и Пакистана су ушле у сукоб с бројчаном предности РВ Индије. Индија је располагала са 460 борбених авиона типа Vampire, Mystere-IV, Hunter,
Gnat, Canberra и МиГ-21Ф-13. РВ Пакистана је у рат ушло са 186 борбених авиона и то: Martin B-57 Canberra, F-86 Sabre, T-33, RT-33 и F-104A Starfighter. Борбе у ваздуху
су биле веома жестоке. Пропаганда је и у овом рату одрадила своју улогу. Пакистанци су тврдили да су оборили 104 индијска авиона уз губитак 19 својих. Индијци су били мало објективнији: тврдили су да су оборили 73 пакистанска и изгубили 35 својих авиона.
8 ZAMBUS – НАПАД НА PANTHAKOT
Ваздухопловна формација од осам авиона F-86F Sabre РВ Пакистана са позивним знаком „8 Zambus“ тог 6. септембра 1965. године, полетела је на задатак да нападне индијски аеродром Pathankot. Састав пилота чинили су вођа ударне ескадриле Саџад Хајдер, са пилотима поручницима Мухамедом Акбаром, Мажаром Абасом, Дилаваром Хусеином, Гани Акбаром и флајт официром Аршад Чаудријем, док су командант пука М. Г. Таваб и поручник Аршад Сами били задужени за ескорт (пратњу) ударне групе.
Постигнувши потпуно изненађење, група се нашла над аеродромом. Према обавештајним информацијама, пакистански пилоти су знали да су на овом аеродрому присутни новонабављени совјетски ловци МиГ-21Ф-13. Летећи прво на малим висинама, по доласку у рејон напада, пакистански авиони су искочили на већу висину. Тако су Пакистанци као на длану видели распоред индијских авиона на аеродрому.Изабравши мете формација је почела да делује по авионима на земљи. Како су индијски Мигови били на удару, по аеродрому је почела да одјекује митраљеска ватра из Бровинга пакистанских Сејброва као и експлозије ракета HVAR које су авиони лансирали по изабраним метама. За неколико секунди, настао је пакао. Пакистанци су се потом окренули за извођење још једног напада.
Сада више није било изненађење, па је Индијска ПВО отворила ватру у свим правцима. Ипак, наспутани индијски пилоти су наставили своју мисију, дејствујући по аеродрому, док није остало ништа осим ломача 14 авиона, углавном новонабављених совјетских Мигова. Ова акција пакистанских пилота, довела је до тога да се нови индијски ловци МиГ-21Ф-13 уопште не појаве на небу, за преосталих 17 дана рата. Формација 8 „Zambus“ вратила се без губитака на свој аеродром базирања у Пакистану.
НЕУТРАЛНИ ИЗВОРИ
Рат је обиловао херојствима пилота обе стране, међутим како је већ речено, пропаганда је бројне примере херојства једноставно или ингорисала или их превише истицала.
Према неутралним изворима губици су следећи: РВ Индије 59 авиона, а РВ Пакистана 43 авиона.
У ваздушним борбама Пакистан је изгубио 18 авиона и то: 15 F-86F, један F-
104A i два остала. Од дејстава ПВО Пакистанци су изгубили 19 F-86F, четири B-57 и два остала.
РВ Индије је у ваздушним борбама изгубило 24 авиона и то: два Gnat, десет Hunter, шест Mystere-IV, четири Vampire, један Canberra и општи авион Auster. На земљи и од дејстава ПВО је уништено 35 авиона и то: три Hunter, шест Vampire, три нова ловца МиГ-21Ф-13, два Gnat, четири Canberra, девет Mystere-IV, три транспортна авиона C-119 Packet и пет транспортних авиона C-47 Dakota.
Међутим, и поред ефикасности РВ Пакистана, рат је завршен победом Индије.
За израду текста коришћена књига: Данко Боројевић, Паклена крила , млазни борбени авиони у рату 1943-2004, СГЦ, Београд, 2009.