МИГ-21 СИНАЈСКИ РАТНИК

Пише: Данко Боројевић

МиГ-21 је један од најчувенијих борбених авиона данашњице, који је произведен у највећем боју примерака после Другог светског рата. О његовој квалитети говори и податак, да су га многи ваздухопловни стручњаци, као и аматери упоређивали са војничким пушкама система Калашњиков које су најбоље пешадијско наоружање које је икад произведено. Они су за МиГ-21 говорили да је Калашњиков међу ловцима. Авион је стекао огромно поштовање, како међу ваздухопловцима који су га користили, тако и међу противницима против којих је употребљаван.

Овај авион дао је 28 пилота асова са пет и више ваздушних победа. РВ Вијетнама је имало 12 пилота асова који су летели на ловцу МиГ-21, сиријско ваздухопловство је имало седам асова, док је египатско имало девет асова.

И ту долазимо до приче о арапским, тачније египатским и сиријским авионима МиГ-21.

МИГ-21 У АРАПСКО-ИЗРАЕЛСКИМ РАТОВИМА

Шестодневни рат, који је познат као Израелско-арапски рат 1967. године или Јунски рат, вођен је између Египта, Јордана, Сирије и Ирака с једне стране и Израела с друге стране.

Са доласком ловца МиГ-21 у наоружање арапских ваздухопловстава, Израел је већ 1959. године поднео захтев за набавку ловца Mirage-III. Иницијални захтев за набавку 24 ловца Mirage-IIICJ, проширен је 1961. године на 72 ловца Mirage-IIICJ. Већ у априлу 1962. године 101. ловачки сквадрон РВ Израела постао је прва јединица у Израелу опремљена ловцима Mirage-IIICJ.

Прво обарање неког сиријског ловца МиГ-21 од стране израелског ловца Mirage-IIICJ догодило се 14. јула 1966. године. Други сиријски МиГ-21 оборен је већ 15. августа исте године.

Пре почетка непријатељстава израелски авиони лете свако јутро до границе Египта на Синају. Тиме провоцирају египатске пилоте, који су већ од 15. маја на Синају. Они полећу у сусрет израелским авионима. Израелски авиони скрећу натраг у Израел, египатски авиони слећу, пилоти доручкују, а авиони се пуне горивом.

Следећа израелска провокација била је у касним преподневним сатима. И то се понављало сваки дан, тачно, увек у исто време, тако да су египатски пилоти били навикнути на „возни ред“.

На дан напада 5. јуна 1967. године РВ Израела је поступило на исти начин као и до тада. После „јутарњег излета“ посаде су доручковале, а авиони су се пунили горивом. За разлику од претходних дана, у 07:45 часова, почиње истовремени напад 120 израелских борбених авиона на десет египатских најзначајнијих аеродрома. Израелско РВ успева да уништи преко 300 авиона РВ Египта у три напада у току три часа, уз губитак 19 својих авиона и осам пилота. Истог дана, израелско РВ у потпуности је деградирало јорданско, а великим делом и сиријско РВ.

Арапска авијација претрпела је тешке губитке. Укупни губици арапских снага износили су 452 авиона и хеликоптера, од тога 60 је оборено у ваздушним борбама, 373 је уништено на земљи, три је оборила ПВО и 16 остало.

Израел је имао 46 изгубљених авиона и хеликоптера, од тога 12 у ваздушним борбама и 34 остало.
Заслужни за овај успех израелског РВ су и добро планирана и изведена обмана о правцу и времену напада, лет у малим групама на малим висинама на којима је била ПВО слаба и максимално коришћење радио-дезинформација.
Након освајања превласти у ваздушном простору РВ Израела се следећих дана сконцентрисало на пружање подршке израелским копненим снагама. До 10. јуна израелска војска је овладала Синајским полуострвом, заузела Суецки канал и овладали Голанском висоравни.

ОПЕРАЦИЈА КАВКАЗ

Уочи великог сукоба између арапских земаља и Израела октобра 1973. године, период од завршетка Јунског рата 1967. године, па до избијања новог отвореног сукоба карактеристичан је по интензивном електронском рату између арапских и израелских снага.

Тај период је био саткан са великим бројем провокација како на земљи тако и у ваздуху. Често је долазило до ваздушних окршаја између израелске и арапске авијације.

Незадовољство војним поразом и издашна војна помоћ СССР, Египту и Сирији довело је до „врелог примирја“. Период од 1968. године до 1970. године сада већ покојни египатски председник Гамел Абдел Насер назвао је „ратом исцрпљивања“.

То је био мањи гранични рат између Египта и Израела уз често мешање Сирије на страни Египта. Отпочео га је Египат у намери да поврати Синајско полуострво које је изгубио у Јунском рату 1967. године. СССР је у том периоду издашно помагао свог савезника војним материјалом.

Прелет транспортних авиона совјетске транспортне војне флоте, вршен је преко ваздушног простора СФРЈ (дозволу за прелет лично је одобрио председник СФРЈ Јосип Броз Тито). У операцији Кавказ СССР је ангажовао између 100 и 150 својих пилота и 36 ловаца типа МиГ-21МФ. Совјетски пилоти и ловачки авиони МиГ-21МФ имали су египатске војне ознаке и базирали су на територији Египта. Само одбијање Израела да преговара са Египтом о судбини окупираних територија, довела је до тога да је јуна 1968. године отпочео египатски артиљеријски напад на подручје Суецког канала. Крајем марта 1969. године египатски аретиљеријски напади уздуж целог Суецког канала су ескалирали, при чему је Израел имао веће губитке у људству. У нападу на израелске позиције укључени су и ловци МиГ-21 добијени из СССР.

У том ровитом времену уочи великог сукоба Египат је изгубио 72 авиона, од тог броја 53 авиона су била МиГ-21. Израел је изгубио 16 авиона и то углавном од дејстава ловачких авиона МиГ-21МФ којима су управљали совјетски пилоти. Израел је изгубио следеће авионе: један A-4E Skyhawk, четири ловца Mirage-III, девет ловаца F-4E Phantom-II и два извиђачка авионаRF-4E Photo Phantom. Током свог ангажовања у операцији Кавказ СССР је имао изгубљена четири ловца МиГ-21МФ, а три пилота су погинула. Током овог сукоба било је најмање 50 групних ваздушних борби, с обе стране Суецког канала.

УОЧИ ВЕЛИКОГ РАТА

Почев од краја 1970. године па до почетка 1973. године у Совјетском Савезу је кроз обуку у летењу на ловцима МиГ-21, прошло више младих египатских пилота. Поред тога они су изучавали и тактичку примену ловачких авиона у ваздушним дуелима. Обука је била тешка и захтевна. Трогодишњи врхунски тренинг изводили су одабрани совјетски инструктори. Због тежине саме обуке много младих египатских пилота је страдало. По неким подацима више него у претходним сукобима са израелском авијацијом. Међутим, труд и напор младих египатских пилота су уродили плодом, што ће нарочито бити видљиво првих дана Октобарског рата.

Тако је до прве ваздушне борбе дошло у пролеће 1973. године. Са египатског аеродрома Бени Суеф полетела су два ловца МиГ-21 навођени са земље. Пилоти су имали искључиво наређење да не улазе у конфликт са израелском авијацијом. Летећи ниско изнад терена, пилоти су се сакрили од властитих радара са земље и пратили су позицију шест израелских ловаца F-4E. Вођа пара египатских ловаца пилот Кемал Ахмед Менсури је донео одлуку да нападне фантоме, иако је био свестан да то значи рат. Два египатска ловца су свесно улетели у припремљену израелску ваздушну заседу, процена је била да имају веома мале шансе, али да шансе ипак постоје, напад је морао бити муњевит и прецизан. Искористивши пометњу која је настала, два египатска пилота су се великом брзином приближавала израелским ловцима.

Вођа египатског пара је наредио пратиоцу да пребаци на ракете, и да под пуним форсажем крене на непријатеља. Израелци са закашњењем уочавају египатске ловце. Ипак пошто су уочили два непријатељска ловца на сопственим радарима, Израелци су их сматрали лаким пленом, поучени дотадашњим искуством. Ипак, овај пут то није било тако. Са даљине од километар, ловци МиГ-21 лансирају две ракете ваздух-ваздух на два фантома који су служили као мамац. Прва ракета промашује циљ, док друга погађа један од фантома у крило, те овај губи стабилност и пада у море. На двеста метара од погођеног фантома, вођа египатског пара пролеће изнад крхотина погођеног израелског авиона који се разбија о површину воде. Затим изводи оштар маневар, којим свој авион доводи лице у лице са четири израелска фантома и разбија њихову формацију. Захваљујући пре свега доброј обуци у Совјетском Савезу, египатски пилоти успевају да сачувају своје ловце од обарања и извлаче се из рејона борбе. Израелски авиони одустају од гоњења због мањка горива. Капетан Кемал Ахмед Менсури је за овај подвиг одликован.

ДАН ПОКАЈАЊА

До пролећа 1973. године у главним штабовима египатске и сиријске војске разрађен је план о ограниченом рату са Израелом под кодним називом операција Бадр.

Извештај који су совјетски инструктори и саветници послали врху Совјетског Савеза, потврдио је речи већ бившег министра одбране Египта Садека. Наиме, у извештају је највише критике упућено арапском војном руководству, кога су саветници оценили неспособним за озбиљнију и брзу али успешну војну акцију. Овај извештај ће бити врло брзо потврђен, током друге фазе рата када је Израел преузео иницијативу. Совјетски инструктори су позитивно оценили оспособљеност египатских пилота, нарочито пилота који су прошли обуку у Совјетском Савезу.

Египћани су почели ваздушне нападе 6. октобра 1973. године око 14:00 часова. Више од 200 авиона је напало израелске положаје, аеродроме и радарске инсталације. У операцији Бадр египатска авијација је напала шест израелских аеродрома. Првог дана рата Египат је изгубио 16 авиона и 20 хеликоптера, мада су Египћани тврдили да су изгубили 10 авиона. Египћани су постигли изненађење. За 50 минута, уместо планираних три часа, прешли су Канал, заузели Бар-Лев линију и уништили скоро све израелске оклопне снаге на Каналу. Захваљујући пре свега ватрогасним шмрковима, који су били одлично средство за рушење високих насипа песка, Египћани су брзо освојили утврђену Бар-Лев линију. Пробијаћи Бар-Лев линију и заузимајући десну обалу Канала, Египћани су уништили 60% од 270 израелских тенкова који су кренули у контранапад. Египатски ловци МиГ-21 су зауставили израелски ваздушни напад оборивши четири ловца Mirage-III уз губитак једног МиГ-21.

Да би омогућили спровођење плана својим ОМЈ чији је задатак био да сломе оклопни клин египатске армије, и да иницијативу на копненом делу ратишта преузму израелске снаге, авијација Израела ће 14. октобра у послеподневним часовима извести напад код Ел Мансоура.

Ваздушна битка код Ел Мансоура је једна од највећих битака у ваздуху током Јом Кипурског рата. Битка се одиграла изнад града Ел Мансоура у близини делте реке Нила, на чијем је оближњем аеродрому базирао 104. ваздухопловни пук РВ Египта, који је током целог тока рата представљао ударну песницу ловачке авијације Египта у сукобу са ловцима РВ Израела.

Задатак РВ Израела је био: уништити 104. ваздухопловни пук и преузети потпуну контролу ваздушног простора, при чему је требало спречити наведени пук да пружи ловачку заштиту египатским оклопним јединицама, које су истог дана кренуле у општи напад на израелске оклопне јединице. Израелски авиони су се египатској ваздухопловној бази приближавали из правца Средоземног мора. Негде око 15:30 часова јединице ВОЈИН су обавестиле своје снаге да се ваздухопловној бази приближава 60 авиона са Средоземног мора у три правца. Један талас је прилазио из правца Порт Саида, други из правца Дамиета и трећи из правца Балтима, западно од Дамиета. Хосни Мубарак је наредио својим ловцима да пресретну све три нападачке формације непријатеља. Одмах по полетању 16 ловаца МиГ-21 је формирало заштитни кишобран изнад града. Задатак те групе ловаца био је да разбију формацију израелских авиона, и да их тако рањиве препусте другом таласу ловаца МиГ-21 који су управо полетали.

Поред 16 ловаца МиГ-21 који су управо полетели у другом таласу, као испомоћ ловачким снагама који су у том тренутку водили борбу изнад Ел Мансоура, из базе Танта полетело је осам ловаца МиГ-21.

Ловци МиГ-21 су пресрели израелску формацију, десетак километара северно од Ел Мансоура. У 15:38 часова египатске радарске инсталације су откриле другу групу израелских авиона. Та група од 16 авиона долазила је преко Медитерана у бришућем лету, на њу је из базе Ебу Хамад послато осам ловаца МиГ-21. Почела је огорчена ваздушна борба. У једном тренутку у ваздушним дуелима било је укључено 64 ловца МиГ-21 и око 120 израелских авиона F-4 и А-4.

Неколико израелских авиона успело је да стигне до аеродрома и да га бомбардује. У 15:52 часа радари откривају нови талас од 60 израелских авиона. Задатак овог таласа израелских авиона био је да нападне циљеве које нису уништила претходна два нападачка таласа. Према тој групи је полетело осам ловаца МиГ-21, 102. ваздухопловног пука из базе Инсхас у близини Каира ради пресретања овог последњег таласа. Након што у потпуности нису постигли свој циљ уништење ваздухопловне базе код Ел Мансоура, израелски авиони су се почели извлачити из борбе. Последњи израелски авиони напустили су овај простор у 16:08 часова. Ова ваздушна борба трајала је 53 минута, Израел је изгубио 17 авиона а Египат седам авиона. Иако израелски авиони нису у потпуности остварили задати задатак, ипак су постигли други важнији циљ, омогућили су израелским оклопним јединицама победу у тенковској бици која се водила у истом тренутку када и ваздушна битка код Ел Мансоура.

И сутрадан је дошло до окршаја између израелских авиони F-4 и египатских МиГ-21. У тој ваздушној борби један F-4 је оборен а други оштећен.

За разлику од претходног Јунског рата 1967. године, овај рат што се тиче губитака на обе стране имао је веће последице. Поред великих губитака у копненим снагама и ваздухопловне снаге сукобљених страна су претрпеле тешке губитка.
Ако се сагледају ова два рата, Јунски рат 1967. и Октобарски рат 1973. године видеће се да су Египат и Сирија уложили доста припреме за почетни успех у Октобарском рату.

Међутим, и поред огромне материјалне подршке Совјетског Савеза, почетни успех арапских снага у рату 1973. године није крунисан успешним арапским завршетком рата. Очигледно је било да и Египат и Сирија нису били спремни још за рат, те је због лоших процена и брзоплетости рат завршен израелским тријумфом.
С друге стране, Јунски рат је Израелцима донео војну супериорност и погрешно уљуљкивање у своју војну моћ. Иако је Шестодневни рат у потпуности војни тријумф Израела, за Јом Кипурски рат то се не може рећи.
Боље је рећи да је успех пре свега Египта рушење „Мита о непобедивости Израела“.

ДЕБАКЛ У ДОЛИНИ БЕКА

Сиријски МиГ-21 сукобиће се са израелским авионима и јула 1979. године, кад је избио рат између Израела и Либана. Овај пут Сиријци су се сусрели са знатно моћнијим РВ Израела.

У мају 1982. године одиграла се једна ваздушна битка ширих размера између сиријских и израелских ловаца изнад Либана. Том приликом Сиријци су изгубили око 20 ловаца МиГ-21.

Током израелске операције Мир за Галилеју која је покренута 6. јуна 1982. године, настављени су губици код сиријских МиГ-21. Разлог томе била је огромна израелска техничка супериорност и сиријска „сиромашна“ тактика. Наиме, 9. јуна догодила се чувена израелска ваздушна кампања против батерија сиријских ракетних система Куб у долини Бека. Том приликом израелски ловци оборили су 10 сиријских МиГ-21 током борби у ваздуху. Сутрадан су Израелци оборили 14 ловаца МиГ-21 у ваздушним борбама. Тог дана, сиријски ловци МиГ-21 однели су само једну ваздушну победу, оборен је један F-4E, ватром из топа ГШ-23Л једног од сиријских ловаца МиГ-21.

Шест сиријских ловаца МиГ-21 оборено је 11. јуна, уз губитак једног израелског ловца F-4E. Овим је завршена употреба ловаца МиГ-21 у рату 1982. године.
Сценарио по којем је вођен рат јуна 1982. године изнад Либана, скоро у свему је одступао од уобичајених метода и с тог становишта представљао је прворазредно изненађење за источне и западне војне стручњаке.

За израду текста коришћена је књига: Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, МиГ-21, Легенда Хладног рата, Рума 2015.

текст у рукопису, Данко Боројевић, Драги Ивић, Рај и пакао обећане земље, 2010. године.

Данко Боројевић, Драги Ивић, Ратна крила Мојсијевих синова, 2010. године.

Генералштаб ЈНА I управа, интерно, Четврти арапско-израелски рат Октобар 1973, Војна штампарија, Београд, 1974.

Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Зоран Вукосављевић, Небески штит са земље, самоходни ракетни систем 2К12 Куб-М/Квадрат, Рума, 2020.