Убрзо после Другог светског рата Јапан је започео свој убрзани привредни раст, што је самим тим наметало потребу за адекватном заштитом значајних поморских путева преко којих та земља обавља увоз сировина и извоз готових производа. Да би заштитио своје виталне поморске путеве Јапан се ослањао на борбене авионе америчке производње. Међутим, проблем је био што је само мањи број њих био оспособљен за остваривање непосредне подршке и напада на непријатељске бродове. Из тих разлога јапанска ваздухопловна индустрија креће са развојем и производњом јуришног авиона Ф-1.
Читав пројекат суочавао се са доста проблема и произведено је само 77 авиона Ф-1. У Јапану нису одустали од производње сопственог авиона, те су рачунали да ће се тај проблем решити куповином или лиценцном производњом јуришног авиона америчке или европске производње. Европски конзорцијум Панавиа, понудио је Јапану посебно прилагођени авион Торнадо-Ј (Tornado-J). Али, супротно предвиђањима, Јапанци се окрећу развоју сопственог авиона нове генерације, који ће заменити авионе Ф-1. Агенција за одбрану Јапана 1982. године изнела је захтев за новим авионом ФС-X (Fighter Support-X, FS-X), чији би примарни задатак био противбродска борба и непосредна подршка трупама на земљи, а секундарни задатак борба у ваздуху.
Како се претпоставило, после усавршавања утврђено је да авиони Ф-1 могу остату у служби дуже од предвиђеног, тако да је притисак за стварањем његове замене нагло опао. Крајем 1985. године Агенција за одбрану Јапана шаље захтев компанијама Џенерал Дајнамикс (General Dynamics), Мекдонел Даглас (Mc Donnell Douglas) и Панавиа (Panavia) како би утврдила да ли њихови авиони могу задовољити јапанске захтеве. Међутим, чим је у јавности процурила информација о постојању пројекта ФС-X (FS-X) дошло је до великог противљења америчке администрације. Америчка влада је уложила огроман притисак на Јапан и после доста натезања и преговарања нађен је компромис, да јапанске и америчке фирме приступе заједничком пројектовању и изради авиона Ф-2, стим да се као основа искористи већ постојећи амерички борбени авион Ф-16. Оваквим договором Јапанци су били задовољни, јер јапански авио произвођачи нису имали довољно искуства у појединим аспектима изградње летелице, а токође су захваљујући потписаном уговору били у могућности да дођу у посед најсавременијих технологија америчких ваздухопловних компанија. У пројекту и изградњи укључене су водеће јапанске компаније Мицубиши (Mitsubishi), Кавасаки (Kawasaki) и Фуџи (Fuji) које су требале да израде 60 посто пројекта. Американци су добили право да израде 40 посто пројекта, а од тог процента пола је добила компанија Џенерал Илектрик (General Electric), данас позната као Локид Мартин (Lockheed Martin). У току 1990. године формиран је заједнички америчко-јапански конструкторски тим и заједнички комитет, чији је задатак био да координира реализацију програма Ф-2 на државном нивоу. Као основа је узет борбени авион Ф-16Ц/Д блок 45 са крилима која су преузета са авиона Ф-16 Агил Фалкон (F-16 Agile Falcon), која имају већи размах и површину од стандардних крила на авионима Фајтинг Фалкон (Fighting Falcon). Основна разлика авиона Ф-2 у односу на свој узор су крила која су већа по површини и размаху, повећане су репне површине, продужен је носни и средишњи део трупа, уводник је мало шири, повећани су продужеци у кореном делу крила, вертикални стабилизатор је померен мало уназад. Опрема која је уграђена у авион Ф-2 знатно је савршенија од оне која је уграђена у авионе Ф-16. Тако је радар Мицубиши Ј/АПГ-1 (Mitsubishi J/APG-1) који има фазирану решетку са електронским сканирањем, по својим карактеристикама сличан радару АН/АПГ-77 (AN/APG-77), који се уграђује у најновији амерички ловац Ф-22. Осим радара, уграђен је нови систем за вођење електронског рата и инерцијални навигациони систем с ласерским жироскопом. У кабини летелице не постоји ниједан аналогни инструмент. Међутим, сарадња између јапанских и америчких компанија пролазила је кроз тешкоће, које је проузроковала америчка влада доносећи одлуку о забрани преноса софтверских пакета у руке Јапанаца. Овакви потези америчке стране приморали су Јапанце да самостално приступе реализацији система за управљање летом. У том су послу од велике користи били резултати и анализе летних испитивања јапанског авиона – технолошког демонстратора Мицубиши Т-2ЦЦВ (Mitsubishi T-2CCV).
Прототип авиона означен као XФ-2А (XF-2A) полете је први пут 7. октобра 1995. године. Серијска производња отпочиње 1996. године. А авиони Ф-2 су званично уведени у наоружање РВ Јапана 2000. године.
Авион Ф-2 има исту примарну намену као и Ф-1, а то је подршка копненим снагама и напад на непријатељске бродове. Осим противбродских ракета АСМ-1 домета 50 км са активним радарским вођењем, авион Ф-2 користи и ракете АСМ-2 домета око 150 км. Такође, авион Ф-2 је наоружан и са ракетним лансерима с невођеним ракетним зрнима ЈЛАУ-3 (19 ракета калибра 70 мм), РЛ-7 (седам ракета калибра 70 мм) и РЛ-4 (четири ракете калибра 127 мм). Авион користи и стандардне бомбе масе 227 кг Мк-82 и 340 кг М-117, као и касетне бомбе ЦБУ-87. Од прецизног наоружања авион Ф-2 користи и стандардне гравитационе бомбе Мк-82 и М-117 на којима су уграђени системи за вођење ГЦС-1 мод.1 и ГЦС-1 мод.2.
За ловачке задатке авион Ф-2 користи полуактивно радарски вођене ракете ваздух-ваздух средњег домета АИМ-7Ф/М Спероу и ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух кратког домета Мицубиши ААМ-1 (АИМ-9Е Сајдвиндер) и Мицубиши ААМ-3 (АИМ-9Л Сајдвиндер). Осим тога авион је наоружан и новом активно радарски вођеном ракетом ваздух-ваздух Мицубиши ААМ-4А домета 100 км и ААМ-4Б домета 120 км. Захваљујући одличном радару, добрим маневарским способностима авион Ф-2 може успешно да води ваздушну борбу са савременим противничким ловачким авионима.
Планирано је било да се произведу 83 једноседа Ф-2А и 47 двоседа Ф-2Б, дакле укупно 130 авиона. Међутим, због потешкоћа у развоју дошло је до кашњења у испоруци која је била планирана 1999. године, те је због померања датума прва испорука авиона Ф-2А/Б РВ Јапана извршена 2001. године. Због потешкоћа и због велике цене дошло је до редуковања броја испоручених авиона на свега 94 авиона Ф-2А/Б. Последњи Ф-2 испоручен је РВ Јапана 27. септембра 2011. године.