КРСТАРЕЋИ ПРОЈЕКТИЛ П-800 ОНИКС: Са овим ракетним системом гађана је Одеса!

Лучки град Одеса доживео је у уторак 18. јула касно увече жестоки ракетни напад, и то још од почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара 2022. године.

У последњем нападу који је изведен као освета за недељни удар на кримски мост у коме су две особе страдале, а једна тешко рањено када су даљински управљива беспосадна подводна пловила уништила носећи стуб секције 145 Керчког моста, страдала је лучка инфраструктура у Одеси, складишта и ударено на оклоне војне и цивилне аеродроме.

Foto: Shutterstock

У питању је био комбиновани ракетно-дроновски напад, где су главну улогу одиграле крстареће ракете Калибр и Бастион, заједно са ваушним крстарећим ракетама Х-101 и Х-22 које носте стратешки бомбардери ТУ-95МС и бомбардери дугог долета ТУ-22М3.

Пошто је о ракетама Х-22 и Х-101 било више пута речи фокус ће сада бити на ракетном систему П-800 Оникс који је кориштен у нападу на Одесу.

П-800 Оникс по NATO номеклатури SS-N-26 Strobile као извозна верзија позната и као Яхонт, Brahmos свој звездани тренутак доживео је у рату у Украјини у првих неколико месеци рата.

Када би неко упитао каква је то ракета П-800 Оникс укратко би могли рећи да се ради о провибродској крстарећој ракети средњег домета, конструисана за употребу са мобилних копнених лансера обалске одбране за брорбу против америчких носача авиона, јачих Ударних поморских група и самосталног деловања крстарица, разарача, ракетних фрегата у условима јаког електорнског ометања и употребе крстарећих и противбродских пројектила. Ракете типа П-800 Оникс осим за противбродску борбу може се користити и за нападне на копнене циљеве .

Foto: Shutterstock

Овај противбродски и ракетни систем се сматра “сијајућом звездом” производа руске наменске индустрије. Произвођач је НПО Машиностројенија, који се серијски производи у Индији од 2018. године, а наводно је овај пројектил купила и Кина.

Крстарећа ракета П-800, Јакхонт, 3К-55/3М-55 по NATO номеклатури SS-N-26 Strobile је фамилија надзвучних крстарећих ракета . Развој ове ракете започео је далеке 1981. под руковођењем генералног конструктора Владимир Челомеј, кога је наследио Херберт Јефремов. Први нацрти су завршени 1982. Оба конструктора су имали замисао да нова противбродска ракета треба бити универзална која ће се моћи употреби не само са бродских него и са, подводних, копнених и ваздушних лансера. То значи и из подморница -торпедних цеви калибра 650 мм. Идеја је била да нова ракета замени фамилију руских противбродских крстарећих ракета П-700 Гранит, П-500, П-1000, П-120, П-270.

Као што смо навели ракета може да се лансира са површинских и подводних пловила, копнених лансера и из ваздуха. Ракета П-800 Оникс је дефинисана као надзвучна ракета, отпорна на електронско ометање и мање рањива на савремене системе ПВО. Ракета приликом лансирања има тежину 3 тоне и млазни-пулзиони мотор на течно гориво који омогућава брзину ракете од 2,0 до 2,5 маха. Касније су уселдили пројектили на чврсто гориво.

Foto: Shutterstock

П-800 Оникс лети на циљ на високој надморској висини, а затим се у закључној путањи лета спушта испод хоризонта. Даљина на којој се може ракета почиње спуштати је могуће програмирати пред само лансирање и с тим одредити домет који може бити од 105 до 257,7 км, а према некима и 300 км. Све верзије ове ракете користе радарски висиномер KTRV- Detal К-313, који делује на надомрским висинама од 1 до 5.000м

Систем за управљање ракетом направио је Централни истраживачки институт Гаринт -Електрон, који се сматра за један од најсофистициранијих дигиталних модела, које су Руси развили до сад. Произвођач наводи да има монопулзни претраживач, који може да ради у активном и пасивном моду. У активном делује на широком фреквенцијском подручју и прати промене модулације у широком спектру. Деловање претраживача треба да буде отпорно на ометање ра различитим ометачима и мамцима. Претраживач може да обухвати и истовремено да прати до седам циљева на морским површинама. Од остале опреме пројектили типа П-800 Оникс, Јакхонт имају инерцијални систем, радио висиномер, компјутерски систем за навођења и глава за самонавођење која омогућава откривање површинских циљева на даљинама већим од 50 км.

Домет Оникса у верзијама море копно је 300 км, а копно море 600- 800 км

Лет над морем 14.000-15.000 м, на ниској висини 10-15 м, минимални лет после лансирања са копна 120 м, у последњој фази лета 5-15 м.

Брзина лета ракете на висини од 15 км 750 м/с односно 2,6 Маха, а на ниским висинама 2,0 Маха.

Дужина ракете: противбродска и копнена 8 м, верзија за лансирање са ваздухоплова 6,1 м;

Дужина транспортног лансера ТПК 8,9 м, размах крила 1,7 м

Маса пројектила: бродска и копнена 2.500 кг, ваздухопловна 3.000, маса у транспортном контејнеру ТПК-3900 кг,

Бојева глава: пробојна масе 200-250 кг,

Спремност система за лансирање минимално 4 минута, Гаранција ракете 7 година.

Raketa je napravljena prema normalnoj aerodinamičkoj konfiguraciji. Startni raketni motor na čvrsto gorivo (ракетный двигатель твёрдого топлива, RDTT) nalazi se u komori za sagorevanje pravolinijskog vazdušno-reaktivnog motora (прямоточный воздушно-реактивный двигатель, PVRD, engl. Ramjet); na kraju početne faze rada, odvaja potiskom vazdušne struje. Raketa Oniks nije korišćena u borbenim uslovima protiv brodova, ali na osnovu iskustava mornarice, hipersonična brzina otežava da se obori protivničkim protivavionskim projektilima. Velika brzina (2,5 Mach), varijabilni profil leta, savremena elektronika otporna na ometanje i domet 120-300 km (u zavisnosti od profila leta), davali su projektilu vrlo velike šanse da probije štit američkog odbrambenog sistema AEGIS. Ruska vojno-industrijska korporacija ”НПО машиностроение” nadogradila je krstareću raketu Oniks-M (lansiranje sa mora) tako da ima maksimalni domet do 800 km.

Dužina rakete: Brodska varijanta 8 m; Vazduhoplovna varijanta 6,1 m;
Prečnik rakete 0,67 m;
Raspon krila 1,7 m;
Dužina transportno-lansirnog kontejnera (транспортно-пусковой контейнер, TPS) 8,9 m;
Prečnik TPS 0,72 m;
Masa rakete: Startna — 3000 kg; Sa TPS — 3900 kg;
Maksimalna brzina: 884 m/s (3182 km/h, 2,6 Mach);
Površinska brzina: 2448 km/h – 2 Mach)
Motor: Startni— faza pokretanja i ubrzanja na čvrsto gorivo; Glavni pogonski (krstareći) — PVRD mase 200 kg, potiska 4 t;
Gorivo — kerozin Т-6;
Domet: P-800 «Oniks» do 600 km;
Visina leta: Na krstarenju — до 14.000 m; Na cilju — 10-15 m;
Sistem upravljanja: Tokom krstarenja — inerciona + radiovisinomer. Na cilju — za sve vremenske uslove monopulsna aktivno-pasivna RLGSN, sa PPRČ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *