Украјина ће 29. децембар три дана уочи Нове године запамтити по најмасовнијем комбинованом ракетном удару са копна, мора и ваздуха по циљевима широм Украјине. На мете на северу, југу, централном делу и западу земље према украјинским проценама лансирано је 110 крстарећих ракета фамилије: Х-22, Х-55, Х-101, Х-555, Х-47….
Портпарол украјинског ратног ваздухопловства Јуриј Игњат рекао да је се ПВО суочава са нерешевим проблемима када је у питању борба са совјетским/руским надзвучним крстарећим ракетама Х-22 као и да им је неопходно шире покривање украјинског ВаП системима попут америчког Patriot јер Руси прибегавају тактици удара из различитих праваца .
Наиме, према подацима украјинског Министарства одбране у периоду од фебруара 2022.године па до почетка децембра 2023. лансирано је око 300 ових ракета. Од ове ракете највише су страдали градови Одеса, Кијев, Николајев.
Игњат упозорава да постоји и њена модификација Х-32 која је такође употребљавана само у знатно мањим бројевима.
Као и небројено пута до сада највећу главобољу украјинској ПВО задале су крстареће ракете направљене у доба Хладног рата H-22 (AS Kitchen) које су биле направљене за лансирање и потапање носача авиона у замишљеном сукобу Совјетског Савеза и САД на морима.
Развој ове ракете датира из 1960-тих година 20 века када је развијена и уведена у оперативну употрену стратешке авијације Воздушно веовних сил Совјетског Савеза које су по први пут добили у наоружање смртоносну ракету за напад на ударне групе носача авиона.
Ова крстарећа ракета произведена је у две варијане: за противбродску борбу које су имале нуклеарну бојеву главу и класичну, односно кумулативно фугасну.
Посебна верзија ове ракете развијена је била и за противрадарску борбу која се усмеравала на извор радарског снопа.
Данас је ова ракета и даље примарно наоружање далекометних бомбардера Ту-22М3 који се и даље налазе у наоружању руског ваздухопловоства.
Ова ракета настала је када је развој ракете H-20 постао проблематичан. Оптино конструкциони биро Радуга кренуо је у развијање новог типа крстареће ракете H-22 позната под називом „Бурја“, а у НАТО номеклатури AS 4 Kitchen, која је била већа, бржа и јача од узора британске ракете „blue stil“, а која је имала могућност да носи нуклеарну бојеву главу јачине 1 мега тоне и инерцијалним системом вођења.
За ову ракету велико интересовање показали су како ратна морнарица, тако и ваздухопловоство.
Ваздухопловоство совјетске морнарице сматрало је да им је потребна у противрадарској верзији са активиним трагачем извора радарског зрачења.
У питању је веома убитачно оружје које покреће ракетни мотор Исаyев Р-201-300/С5.44 на течно гориво који ракети даје потисак од 83кН и 5,9кН током лета достиже брзину од 4,5 маха што је код Украјинаца указивало приликом удара да је у питању „Кинжал“.
Ракета је је ту брзину достизала на висини од 24.380 м.
Ракета има капацитет три тоне горива ТГ02 и оксидатор АК-20К која обезбеђује радијус од 270 до 550 км што зависи од верзије, тј типа ракете, трајекторије лете брзине и висине лансирања.
Мотор користи за покретање гасни генератор за погон турбопумпи и средњег генератора за обезбешење деловања хидаруличних склопова и авионике.
За конструкцију ракете користили су легуре од титанијума ОТ-4 и СМ-5.Данас на Западу постоји уверење да Руси имају чак седам верзија ових ракета у оперативној употреби H-22, H-22 PG,PSI,P,M, MA, MP, N, NA.
Године 2019 неке ракете надограђене су новим пакетом за вођење APK-22.
Верзије са нукеларном бојевом главу укључивале су и систем TERCOM за мапирање терена током лета ракете као допуна инцерцијалне навигацијске јединице.
Тактичко технички подаци
Пројектант ОКБ-2 155 Радуга
Димензије, 11,66-11 67 м (зависи од верзије), пречник 0,92м, размах крила 3,0м, висина ракете са сложеним крилима 3 м
Почетна маса: 5780 кг
Маса бојеве главе у зависоности од веруија 630, 900, 100 кг, термонукеларна бојева глава јачине 1,0 кТ
Висина лета 22,4-24 к
Домет 110-600 км
Висина током лета 10-14 км,
Мајсимална брзина 3,5-4,6 маха
Мотор: ЗХД С5.44 потиска 13,4кН
Гориво ТГ-02/АК-20Ф
Крстарећа ракета H-32
У питању је модификована ракета H-22 која се користила за напад на копнене циљеве. Тако је и настала ракета H-32 која се и сматра физичким наследником те ракете.
Ракету је као и претходника H-22 пројектовао Опитно конструкциони биро ОКБ-2 Радуга. H -32, као и њен претходник H-22 су истих димензија. тежина 5.800 кг, дужине 12 метара и пречника 1 метар. Распон крила износи 3 метра.
У односу на H-22 који има бојеву главу тешку једну тону, H-32 има мању и износи 500 кг, јер је смањењем бојеве главе повећан простор за гориво са чиме је директно и повећан домет ове ракете. Брзина ракете према доступним подацима је око 4,6 маха (5.400 км/х) на висини од 40 км. Максимални домет ракете је 1.000 км. За разлику од H-22 ракета је отпорна на ометање.
Принцип лансирања се изводи тако да после откачињан од летелица ракета се пење на висину од 40 км, излази из стратосфере, а онда се вертикално спушта и уз помоћ радарске главе усмерава директно на мету, што је наводно чини тешком за пресретање.
Ракета користи инерцијално навођење у фази крстарења и радо-фреквентни трагач у завршној путањи лета. За ракету се тврди да је необорива и да је спосбна да издржи поготке топова калибра 20 мм гетлинг Vulcan Phalanх који се користе на крстарицама, разарачима, фрегатама и десантним бродовима, али и против ракета ваздух-ваздух AIM-7 и AIM-9, али то је тврдња која није нигде доказана нити проверена у реалним боребеним условима и полигонским испитивањима, па је треба узети са резервом.
Примарна намена ракете H-32 је напад на површинске бродове, пре свега напад на носаче авиона и ударне групе које се формирају као пратња оваквих капиталних циљева. Напредне маневарске особине омогућавају овим ракетама да избегну ПВО бродова и погде циљ?! Очито је да су ове ракете спосбне осим за бродове и за гађање, мостова, хидрелектрана, термоелектрна, трнсформатора, разводних постројења. Претпоставља се и да су ове ракете имале велики удео у томе.
Домет од 1.000 км омогућава бомбардерима у овом случају ТУ-22М3/М3М, да лансирају ракете ван визуелног домета чак и до 700 км са чиме се омогућава избегавање раног отркивања од летећих радарских станица попут E-3 Sentry AWACS i E-2 који полећу са носача авиона за комплетирања шире радарске слике око ових капиталних бродова.
Број произведених ракета је и даље непознат. Цифра која се спомиње износи 100-150 ракета, али је треба узети са резервом.