Кинески председник и председавајући Централне војне комисије Си Ђинпинг затражио је од Народноослободилачке армије Кине да убрза војну примену вештачке интелигенције. Порука је упућена уочи 99. годишњице НОАК, уз нагласак да ће вештачка интелигенција и беспилотни системи имати кључну улогу у будућим борбеним дејствима.
Си је затражио дубљу интеграцију вештачке интелигенције у оперативно планирање, командне системе, беспилотне борбене платформе и управљање бојиштем. Пекинг ту линију види као следећу фазу изградње „интелигентног војног система“.
Фокус на „интелигентном ратовању“
Кинеско војно планирање годинама помера тежиште са механизације и информатизације ка такозваној интелигентизацији. У том моделу вештачка интелигенција не служи само као помоћни алат, већ преузима све шири део послова које су раније обављали људски оператери.
Кинеска доктрина вештачку интелигенцију третира као везивни елемент између сензора, комуникационих мрежа, прецизног наоружања и аутономних система. Циљ је бржа обрада података, краће време реакције и боља прегледност ситуације у условима борбе високог интензитета.
Ослањање на цивилни технолошки сектор
Предност Кине лежи у снажном цивилном технолошком сектору. Компаније као што су Хуаwеи, Тенцент и Алибаба, уз низ специјализованих фирми, дају технолошку основу за брз пренос решења у одбрамбене програме кроз политику војно-цивилног спајања.
НОАК већ улаже у аутономне извиђачке системе, беспилотне летелице, беспилотна површинска пловила и аутономна подводна средства, као и у системе за подршку командовању уз помоћ вештачке интелигенције. Очекује се да та технологија повезује различите платформе у јединствену борбену мрежу.
Ново инсистирање на вештачкој интелигенцији долази у тренутку убрзане модернизације кинеских оружаних снага, од ловаца пете генерације до хиперсоничног наоружања и нових борбених авиона. Пекинг рачуна да ће софтверски слој вештачке интелигенције повезати те системе у јединствен борбени механизам.