Кинско ратно ваздухопловство ангажовало је три своја најспособнија ловачка типа – J-20, J-16 и J-10C – у пустињским вежбама високог интензитета. Према доступним наводима, летови су изведени у условима електромагнетног ометања и сузбијања радара у реалном времену, без унапред познатог плана пилотима.
Задатак вежбе био је да се открију слабости у координацији више авиона и рањивости унутар повезаног система борбеног деловања. Реч је о моделу обуке који треба да приближи услове рата високог интензитета.
Подела улога у ваздуху
Ова три типа развијана су паралелно, уз употребу сродних технологија и истих врста наоружања, али са различитим улогама. J-20 је најмоћнији у овој групи и у кинеској служби има централно место, док J-16 и J-10C покривају задатке у којима до изражаја долазе њихове специфичне предности.
У заједничкој обуци J-20 се користи за обезбеђивање предности у ваздушном простору, док J-16 и J-10C изводе прецизне ударе по копненим циљевима. За J-16 се наводи да носи веома снажан радар и већи борбени терет, укључујући и ракете великог домета као што је PL-17.
Заједничка обука и подршка
J-20, J-16 и J-10C су прво уведени у 176. бригади у бази за летна испитивања и обуку у пустињи Гоби, јединици задуженој за развој тактике за нове ловце. У кинеском ваздухопловству ова група је означавана као „нова генерација“.
Подршку операцијама J-20 додатно проширује варијанта J-16D за електронско ратовање, која користи пасивне сензоре за откривање непријатељских радара и контејнере за ометање на различитим фреквенцијама. То омогућава тесну сарадњу са J-20 на великим даљинама.
У извештају се истовремено наводи да нема јасних показатеља да је нови J-35 већ значајније укључен у овакву заједничку обуку. Његова улога у оквиру кинеског ратног ваздухопловства, према истом извору, и даље није до краја јасно дефинисана.