Мадрид дистанцира војну инфраструктуру од удара на Иран, али амерички авиони и даље полећу из Шпаније.
Министар спољних послова Шпаније Хозе Мануел Албарес изјавио је да Шпанија неће дозволити да Сједињене Државе користе њене војне базе за извођење удара на Иран.
„Шпанске базе се не користе за ову операцију и неће се користити за акције које нису предвиђене споразумом са Сједињеним Државама или нису у складу са Повељом Уједињених нација“, изјавио је Албарес за шпанску телевизију Telecinco.
Овом изјавом Мадрид је формално ограничио улогу своје територије у текућој америчко-израелској кампањи против Ирана, наглашавајући правни оквир билатералних споразума са Вашингтоном.
Полетања из Роте и Морона
Иако Шпанија одбија директно учешће у нападима, подаци са сајта Flightradar24 показују да је од почетка операција током викенда најмање 15 америчких авиона полетело из база у Роти и Морону на југу Шпаније.
Naval Station Rota и Morón представљају кључне америчке логистичке тачке у Европи.
Према доступним подацима, најмање седам авиона слетело је у базу Рамштајн у Немачкој, што указује на то да се шпанске базе користе као транзитни и логистички чвор, али не и као платформа за директне борбене ударе.
Који авиони су распоређени
Министарка одбране Шпаније Маргарита Роблес изјавила је да Шпанија углавном прихвата авионе-танкере Boeing KC-135 Stratotanker.
Уочи операције против Ирана, десетине америчких ловаца Lockheed Martin F-35A Lightning II и General Dynamics F-16 Fighting Falcon, као и танкери KC-135 и Boeing KC-46 Pegasus, пребачени су ка Блиском истоку управо преко Морона и Роте.
То указује да је Шпанија одиграла значајну улогу у припремној фази, као логистички мост ка источном Медитерану и Персијском заливу, иако формално није дала зелено светло за директну употребу база у ударима.
Европске поделе око Ирана
Док Мадрид инсистира на правном ограничењу и дистанцирању од директне војне акције, Велика Британија, Француска и Немачка најавиле су могућност сопствених удара на Иран.
Европски лидери осудили су иранске ракетне нападе које оцењују као несразмерне и усмерене и на државе које нису директно учествовале у америчко-израелској операцији.
Оваква динамика открива дубље поделе унутар Европе: део савезника тежи активнијој војној улози, док други, попут Шпаније, настоје да задрже позицију формалне неутралности и правног опреза.
Геополитичка анализа
Одлука Шпаније има више слојева, прво, реч је о заштити унутрашњополитичке стабилности и избегавању директног увлачења у рат високог интензитета. Друго, Мадрид настоји да задржи равнотежу између обавеза према НАТО савезницима и поштовања међународног права. Треће, задржавање статуса транзитног чвора омогућава САД да одрже оперативну флексибилност, без формалног кршења шпанског става.
У пракси, иако шпанске базе не служе као полазне тачке за ударе, њихова улога у логистичком ланцу остаје значајна, што Шпанију, макар индиректно, позиционира унутар шире стратегије западних савезника у конфронтацији са Ираном.