Генерални секретар НАТО Марк Руте затражио је да европске чланице алијансе развију самосталне офанзивне капацитете за вођење великих операција у ближем окружењу без подршке САД. Европа би у наредној деценији, према његовој оцени, требало да буде способна да сама изводи такве ударе.
Руте је као пример навео Иран, уз оцену да Европа данас нема способности да самостално неутралише његове нуклеарне капацитете. Према његовим речима, то би за десет година требало да постане достижан циљ за европске савезнике.
Слабости европских савезника
Изјава поново отвара питање унутар НАТО колико Европа заиста може да води рат високог интензитета без америчке војне подршке. Управо ту остају највеће празнине.
Најслабије тачке су стратешки ваздушни транспорт, обавештајно-извиђачке способности, допуна горива у ваздуху, удари на великим даљинама, противракетна одбрана и прецизно навођено наоружање. Без тога нема самосталне велике операције.
Ограничене могућности европске војне моћи
Подршка европских држава америчком удару на Иран остала је ограничена, углавном на поједине ваздушне задатке и противваздухопловну одбрану. Главни терет и даље носе САД, и то у тренутку када се и америчка страна суочава са мањком муниције и проблемима у одбрани база од иранских ракета и дронова.
Слабости европских армија показале су се и раније, укључујући операцију НАТО против Либије 2011. године, када европске државе нису могле саме да промене ток кампање. Рутеова изјава зато је и признање да Европа и даље нема кључне војне алате за самостално пројектовање силе.