Политички постављеници у америчком Министарству за унутрашњу безбедност, неколико месеци после почетка другог мандата Доналда Трампа, тражили су од агенције ЦИСА да тајно набави гласачку машину, испита је и покуша да је хакује. Налази је требало да проследе Белој кући.
Захтев је унутар ЦИСА изазвао озбиљан отпор. Посебно је спорно било то што је од агенције тражено да не обавести произвођача машине ако уочи слабости, иако је то супротно уобичајеној пракси у области сајбер-безбедности.
ЦИСА није прихватила захтев
Запослени у ЦИСА су више пута поручили да такав захтев не могу да спроведу. Као један од разлога наведено је да су људи способни за такву операцију већ отпуштени у оквиру иницијативе Департмент оф Говернмент Еффициенцy, повезане са резовима које спроводи администрација.
После више одбијања, притисак је престао и операција није спроведена. Ипак, сам захтев је у делу агенције схваћен као покушај политичког мешања у посао који је био усмерен на заштиту изборне инфраструктуре.
Слабљење изборне безбедности
Током Трамповог другог мандата ЦИСА је остала без више од 1.000 запослених, што је смањење од око једне трећине. Буџетски предлог за 2027. годину предвиђа и додатно умањење средстава од 700 милиона долара, што би могло да доведе до нових отпуштања.
Више савезних држава навело је да током кључне фазе припрема за изборе 2026. није добило готово никакву подршку ЦИСА. Државне власти су зато саме финансирале део заштитних мера, укључујући сензоре за откривање сумњивих активности у изборним мрежама.
Додатни удар на поверење изазвало је објављивање осетљивих података које су савезне државе раније делиле са ЦИСА у поверљивом режиму. Због тога део државних званичника више не жели да дели информације са федералном агенцијом која је годинама била важна карика у заштити америчког изборног система од сајбер-претњи.