ТБ ФРОНТ/АНДРЕЈ МЛАКАР/БОШКО ЈОВАНОВИЋ
Реџеп Тајип Ердоган, турски председник који осликава да је политика вештина немогућег и да ту никакви закони теорије и физике не постоје. Лидер који је успео да постане звезда прошлог самита НАТО који се крајем јула месеца прошле 2022. одржао у Мадриду када је дато зелено светло за Финску, али не и за Шведску да уђе у Североатланску алијансу. На ред је дошао и нови самит на коме је турски председник обећао улазак тј пријем Шведске у алијансу.
Обрадовали су се сви, неки су остали запрепаштени, а већ се говори да је турски председник постао једноставно трговац. Та реч коју је употребио и магистар међународних односа Бошко Јовановић, коментаришући Ердоганово понашање за време прошлог самита у Мадриду постало је реалност.
У простору између два самита турски председник Реџеп Тајип Ердоган успео је да у другом кругу освоји већину, освоји мандат, а онда и да реши питање Шведске у НАТО пакту. Додуше многи постављају питање па како кад у тој скандинавској држави толеранције, пале Куран јавно?
„Највећи губитник уласка Финске и Шведске у НАТО је Турска јер ко ће озбиљно да схвати Ердогана после овога, нико. У овој ситуацији Ердоган се није показао као државник, него као трговац. Разлика између трговца и државника је у томе што је код трговца све на продају, а код државника све је питање стратегије. Напросто Русија може да повуче своју омиљену меру према Турској да забрани летове између Русије и Турске и забрану одласка руских туриста на летовање у Турску па ће Ердоган да се забрине, јер се једно време нервирао после обарања руског бомбардера Су-24 од стране Турске и мера које је Русија тада предузела. НАТО неће ништа добити овим проширивањем нити ће Русија посебно да изгуби. Русија ће формирати најмање једну армију на северозападу као би штитила Петербург и цео свер, али се поставља питање да ли је Финска спремна да се наоружа до зуба и да ли има новца и да ли је спремна на то, да ли је шведска спремна да мења свој порески систем да би прибавила новац за оружје. Ако САД буде у унутрашњим проблемима, да ли ће моћи активно да штити Финску и Шведску? Ако мисле да ће то уместо њих чини САД и Велика Британија грдно се варају. Напросто видим да нико у Хелсинкију и Стокхолму није узео у обзир повратак Трампа у Белу кућу, а сви знају како Трамп „воли“ НАТО пакт с обзиром да је присталица изолационизма, па може да каже, да ако хоћете нашу заштиту морате да платите. Јер сличан захтев Трамп је применио према Јапану најоданијем савезнику САД, да ако хоћете америчке базе, морате да платите. И Шинзо Абе је купио огормну куличну оружја од САД да би Трамп био задовољан , после је одустао од наплате. Видим да ће ово да се одбије Европљанима од главу“, написао је тада Јовановић.
А, онда да последњем дану самита НАТО пакта медијима се обратио и турски председник Ердоган.Ердоган је рекао да ће влада послати чланство Шведске у НАТО у парламента на ратификацију након што Стокхолм представи путоказ Анкари у вези њеног пута према Европској Унији?!
„Биће ратификован након што парламент поново буде отворен, желимо да се то уради што је пре могуће“.
Међутим, ту се и крије енгима временског рока, да ли ће турски парламент бити сазван по хитном поступку или ће се чекати редовно заседање које тек почиње у октобру месецу.
Међутим, Ердоган је у свом обраћању оставио могућност да би се парламент могао састати пре октобра да ратификује спразум о пријему Шведске у НАТО. Он је рекао да ће парламент бити отворен у октобру, али и да постоје хитни међународни споразуми, попут ратификације, који би подстакли парламент да делује што је пре могуће, али опет све је остало нејасно.
„Повећаћемо сарадњу са Шведском у борби против тероризма на министарском нивоу. Заузврат, Шведска ће подржати процес приступања наше земље ЕУ, регулисање Споразума о царинској унији и либерализацију визног режима“, рекао је Ердоган.
Иначе Ердоган је изјавио на конференцији за новинаре и да ће се у августу сусрети са руским председником Путином. Није наведено и где и да ће главне теме бити пребацивање команданата војне формације „Азов“ из Турске у Украјину.
Убрзо је стигла и порука из Москве:
„Још нема разговора са Ердоганом на Путиновом распореду, изјавио је портпарол Кремља Дмитрији Песков.
Оно што је занимљиво и што је Ердоган провукао кроз уши медијима у Вилњусу било је и када је рекао да је Русија престала да критикује Турску због ослобађања лидера Азова након што је Москва схватила да је Анкара направила тај корак с разлогом.
Који је то био разлог остало је необјашњено?!
Оваква ситуација указује да је турски председник Ердоган можда оставио два месеца простора да оно што му је обећано, а то нико не зна шта тачно и конкретно да Шведска уђе у НАТО пакт буде и испуњено или ће се опет дестити изненадна промена, па ањ поново уведе вето на одлуку донету у Вилњуси. Фактички на снази остаје оно што би Часлав Милош рекао „кетманизам на делу“.