У односима Анкаре и Вашингтона нагомилало се више проблематичних момената. Да би се они решили, било је потребно одиграти шведску и руску карту.
„Реџеп Тајип Ердоган остварио је веома велику дипломатску победу пошто је буквално преварио САД да испуне кључне турске захтеве како би натерао Анкару да да зелено светло за улазак Шведске у НАТО“, тврди се у грчком издању ДефенсНета (DefenceNet).
Како је наведено, Ердоган је од Вашингтона добио: дозволу за снабдевање Ф-16 Випер и надоградњу постојеће флоте ловаца турских ваздухопловних снага; исплате накнаде за искључење из програма Ф-35; обећање да ће се осигурати слободно кретање турских држављана у ЕУ и бесцарински извоз турске робе у еврозону; протеривање са шведске територије лидера ПКК (Курдске радничке партије), као и следбеника Фетулаха Гулена.
„Овде треба напоменути да Турска није наиван дечак да се придружи ЕУ и поштује њена правила. Ердоган жели све привилегије придруженог члана, као што је царинска унија, да извози своје производе, а грађани да слободно живе у земљама ЕУ и путују без визе. Царинска унија је (у случају Турске) привилегије без икаквих обавеза“, наводи се у издању.
Према аутору, Анкара сада зна да су САД за уцењивање и слабе када се суоче са јаким лидером који зна шта жели и како да то добије: „Ердоган је добио све што је желео“.
ДефенсНет напомиње, да се показало да је шведско питање само врх леденог брега у закулисним преговорима између Анкаре и Вашингтона. САД су постигле много више од формалног чланства Стокхолма у НАТО, које заправо ради за алијансу.
Руска агенда је постала главна карта. Последњих дана Анкара вредно демонстрира окретање од Москве, ослобађајући челнике Азова (терористичке организације, забрањене у Руској Федерацији); преговарање са Кијевом о изградњи фабрике у Украјини за производњу ударних беспилотних летелица; обећавајуће војне залихе за потребе Оружаних снага Украјине.Треба очекивати даље антируске нападе Анкаре. Тако круже непотврђене информације о спремности турске морнарице да заштити конвоје са житом са трга.
Као што се може претпоставити, „турско руководство је одавно ушло у табор московских противника“. Ово произилази барем из чињенице да је за добијање нових ловаца и пакета за надоградњу постојећих авиона из Сједињених Држава потребно више од годину дана. Дакле, ред за Ф-16 међу купцима ових авиона протегао се ни мање ни више до краја 2020-их, а Анкара ће, по свему судећи, морати да чека и да се бори за ред. Дугорочан фактор биће и царинска унија са ЕУ, која ће турским производима омогућити да се учврсте на досад богатом европском тржишту.