Приредио: Данко Боројевић
Непуне две године пошто је ушао у службу у руском ваздухопловству у фебруару 2014. године, нови тешки ловац Су-35С имао је своје прво распоређивање у иностранству у јануару 2016. године, како би појачао руске снаге у ваздухопловној бази Хмејмим у источној Сирији.
У августу 2015. године, као припрема за подршку напорима сиријске владе у борби против побуњеника, Русија је на позив Дамаска упутила у ту земљу свој војни контингент. Већ следећег месеца, руски борбени авиони били су распоређени у руској бази на територији Сирије као подршка руској операцији. Руску ваздухопловну компоненту чинило је 12 фронтовских бомбардера Су-24М и четири фронтовска бомбардера Су-34, 12 јуришних авиона Су-25 , четири вишенаменска ловца Су-30СМ и 12 јуришних хеликоптера Ми-24П. Иако је интервенција имала за циљ да подржи напоре против побуњеника, претња нападима од стране држава присталица побуне довела је до распоређивања средстава оптимизованих за задатке противваздушне одбране, а то су били ловци Су-27СМ3 и ракетни системи ПВО великог домета С-400. Авиони Су-27 распоређени за заштиту руских снага замењени су авионима Су-35 од јануара 2016. године. Ловци Су-35 распоређени у Сирији били су први руски ловци икада виђени са Р-77-1 активним радарским вођеним пројектилима ваздух-ваздух, врстом оружја која је постала норма у Сједињеним Државама, Кини и Индији 1990-их, али које Русија није набављала за своје ваздухопловство све до средине 2010-их.
Претња ваздушних напада на руске снаге у сукобу постала је наглашена 24. новембра 2015. године, размештањем авиона F-16 од стране турских ваздухопловних снага како би обезбедили заштиту турским џихадистичким милицијама на копну. Наиме тог дана је турски F-16 оборио руски Су-24М – авион који није имао ни одбрамбене ракете ваздух-ваздух. Сматрало се да Турска представља посебну претњу руским снагама, а од свих чланица НАТО које су желеле да свргну сиријску владу највише је улагала у то. Напад је био кључни фактор у одлуци да се распореде Су-27, а затим и Су-35. Када су први Су-35 стигли у Сирију, Русија се суочила са јасним тензијама не само са Турском, већ и са бројним чланицама НАТО које су настојале да на сиријској територији створе зоне забране летења, како би пружали заштиту побуњеницима од ваздушних удара сиријске владе. Распоређивање руских авиона чак и у ограниченом броју на позив Дамаска на крају је искључило такве опције и значило је да ће западне и турске снаге морати директно да нападну руско ваздухопловство ако намеравају да наметну зону забране летења изнад Сирије. Распоређивање најбољих руских ловаца за надмоћ у ваздуху на сиријском фронту је помогло Русији да повуче црвену линију против такве акције.
Авиони Су-35 су у више наврата били распоређени за пресретање западних, турских и израелских авиона изнад територије Сирије, а авиони из последње две државе врло често би пружали ваздушну подршку побуњеницима изводећи ваздушне ударе на снаге сиријске владе. Док су сиријске снаге напредовале у северозападном делу Идлиба у лето 2019. године, приморајићи џихадистичке снаге које је подржавала Турска на повлачење, ангажовани су турски авиони F-16 у нападу на сиријске снаге. Због тога су се 20. августа изнад тог простора у ваздушним дуелима умешали руски Су-35, при чему је дошло до пресретања турских F-16, услед чега су турски авиини били приморани да напусте сиријски ваздушни простор. Ово је служило као важно ограничење способности Турске да користи своје ваздушне снаге да утичу на ток борби, јер су сиријске снаге оствариле значајне добитке на терену. Турска је ипак снажније интервенисала. Тако је 15. октобра турски ловац F-16 пресрео један руски Су-35 у сиријском ваздушном простору и спречио га да изврши напад на побуњеничко седиште у Манбиџу. Од јануара следеће године турски F-16 и јединице дронова пружале су ваздушну подршку милитантним групама након што су изгубиле значајна упоришта у близини Идлиба. Међутим, руски ваздушни удари који су изведени неколико дана касније довели су до тога да погине неколико десетина турских војника, посебно у редовима копнених јединица, које су деловале у саставу јединица џихадистичке милиције. Ипак спремност Русије да обезбеди свеобухватнију одбрану северозападног сиријског ваздушног простора показала се ограниченом.
Су-35 су били важна компонента руске војне интервенције у Сирији и очекује се да ће остати у земљи на неодређено време јер је стратешки значај ваздушне базе Хмејмим на јужном крилу НАТО само растао како се тензије између Москве и западне алијансе повећавају. Авиони су све више вежбали са локалним снагама како би помогли у обнављању способности сиријских ваздухопловних снага, а такође су били укључени у пресретање америчких авиона унутар сиријског ваздушног простора. Ово је укључивало вишеструка веома блиска пресретања америчких беспилотних летелица MQ-9 Reaper изнад Сирије у лето 2023. године, од којих је једно пресретање 23. јула дивело до тога да беспилотна летелица америчког ваздухопловства озбиљно оштети свој пропелер пошто је Су-35 испустио мамце током прелета изнад летелице. Америчке снаге, попут оних у Турској и Израелу, немају ни дозволу сиријске владе ни овлашћење Савета безбедности Уједињених нација да делују на територији Сирије, што је Русији омогућило да оправда подршку сиријским напорима да их протера из земље. Пошто је Су-35 побољшан на основу искуства у операцијама изнад Сирије, он је од 2022. године постао најтеже борбено тестиран од свих ловаца после Хладног рата у смислу његових ваздух-ваздух капацитета, и водио је на десетине сукоба са украјинским авионима у борби ваздух-ваздух остварујући солидан борбени скор у обарању авиона. Према западним тврдњама, ловац Су-35 ипак све више заостаје за најновијим кинеским и америчким ловачким авионима у многим својим технологијама, повећавајући хитност модернизације авиона и опремања побољшаним ракетама ваздух-ваздух типа Р-77М.