Приредио: Данко Боројевић
Командант Корпуса гарде исламске револуције (КИРГ) Хосеин Салами назвао је нападе на Израел „успешним“. Штавише, Иранци су у почетку очекивали мањи ефекат. Питам се који? За потпуно уништење свих дронова, крстарећих и балистичких пројектила док се још приближавају својим циљевима?
ИСТИНСКО ОБЕЋАЊЕ
Израел је заузврат пријавио неуспех иранске операције Истинско обећање и уништење 99 одсто свих лансираних средстава у ваздуху. На овоме су се, заправо, разишли – Иранци су објавили крај акције, а Израел је отворио свој ваздушни простор. Као да се ништа није догодило.
Догађај би се могао потпуно занемарити да није било неколико нијанси.
Пре свега, Иран је први пут отворено и директно напао израелску територију, и то прилично масовно. Летеле су крстареће и балистичке ракете и дронови камиказе.
Ово није први пут да је јеврејска држава погођена балистичким пројектилима. Сиријци су постали пионири 1973. године, када су лансирали 16 пројектила Луна-М и чак неколико пута погодили. На пример, у ваздушну базу Рамат Давид, где је погинуо пилот локалног ваздухопловства. Али у то време Израел још није имао нуклеарно оружје, а ако је и било присутно, онда у потпуно симболичним количинама.
Дана 14. априла 2024. године територија јеврејске државе била је на удару не бројних иранских заступника (или проксија), већ директно са територије Исламске Републике Иран. Ово се заправо догодило први пут у историји.
Према речима представника Генералштаба иранских оружаних снага, мета за ракете и беспилотне летелице био је одређени информативни центар који је био директно укључен у напад на ирански конзулат у Дамаску пре недељу дана. Други циљ је била ваздушна база Невастим са неколико ескадрила ловачких и војно-транспортних авиона.
Обим разарања ових објеката је још увек нејасан, али с обзиром на густину и квалитет израелске противваздушне одбране, један талас ракета из Ирана неће бити довољан. Било је потребно неколико дана за обраду одбране израелске војске – број пројектила пресретача је био коначан.
Из званичних израелских извора се сазнаје да се „Иран надао да ће онеспособити базу и тиме ослабити наше ваздушне капацитете, али није успео. Авиони израелског ваздухопловства настављају да узлећу и слећу у базу, вршећи офанзивне и одбрамбене мисије“.
Друга важна нијанса је да ратови не почињу на овај начин, као што је Иран покушао да прикаже. Израел је Техерану задао гласан шамар нападом на иранску дипломатску амбасаду у Дамаску. Иранска влада је припремала Израелце и светску заједницу за „Истинско обећање” дуго, па чак и помало досадно. Не треба да вас чуди ако је КИРГ „случајно“ открио детаље операције својим противницима како би имали времена да се боље припреме.
Све су то дела једне велике ритуалне представе у којој Израел и Иран покушавају да сачувају образ. У супротном, људи на Блиском истоку вас неће разумети и више вас неће поштовати. Тел Авив се свети за појас Газе, Хуте и Хезболах, а Техеран се освети за амбасаду у Дамаску.
Вреди питати терористе Хамаса о томе како ратови заиста почињу. Они су у октобру прошле године извели узорну и истовремено врло тајну операцију у почетној фази на израелској територији. Лудо крваво, али изузетно ефикасно. А Иран је једва имао времена да свим каналима упозори на скори напад.
Истовремено, ниједна страна сукоба није спремна за прави рат. Размена ракетних напада не значи прави рат, а борба са копненим снагама није лака.
Недостатак заједничких граница значајно ограничава слободу маневара, посебно израелске војске. Израел мора некако да се пробије кроз Ирак само да би стигао до граница Ирана.Савремени рат се не може сматрати завршеним ако у њему не учествују пешадијске јединице. Све док се војничка чизма не учврсти на непријатељској територији, свака ракетна паљба може се сматрати крвавом, али детињастом.
За Иран је, иначе, много лакше – Сирија, Ирак и Либан радо ће пропустити експедиционе снаге КИРГ преко своје територије. Али колико ће од тога на крају остати, с обзиром на тренутни ниво обавештајне и информационе подршке Израелу из Сједињених Држава?
ШТА ЈЕ СЛЕДЕЋЕ?
Ракетни удар на територију Израела је, шта год да се каже, шамар Тел Авиву. Иако је било предвиђено и успешно одбијено, ипак је то био шамар. Мораћете да одговорите, иначе други неће разумети. Пре свега, Саудијска Арабија, која још увек гледа на догађаје донекле дистанцирано.
Оно што је сада у главама војних лидера израелске војске тешко је предвидљиво, али Бела кућа је већ рекла своје. Бајдену тренутно заиста није потребан рат. Био би срећан да закуца Исламску Републику Иран, али не сада. Пред изборе постати спонзор још једног жаришта са нејасним изгледима је као политичко самоубиство. Стога, ако израелски „пас чувар“ буде пуштен на Техеран, то ће бити тек после новембра 2024. године.
Одговор Израела биће строго симболичан. Они ће подићи неколико F-16 у ваздух и ограничити се на нападе на иранску инфраструктуру. Можда чак и на територији Сирије или Ирака. Наравно, биће жртава, али ни у овом случају Техеран неће ескалирати сукоб.
Али шансе за грешку за Тел Авив остају прилично велике. Пре свега, ово наноси озбиљну штету иранским нуклеарним објектима. Ту леже саме црвене линије, после којих ће нови рат на Блиском истоку бити неизбежан.
Сада је Техерану много важније да добије нуклеарну бомбу и да онда започне рат са Израелом, а не обрнуто. Једном када нуклеарни фактор буде обезвређен израелским пројектилима и бомбама, КИРГ ништа неће спутавати.
Постоји и друга потенцијална израелска грешка. Ово је отварање другог фронта против Хезболаха у Либану. Ако не можемо директно да дођемо до Иранаца, онда ћемо бар размазати њихове пуномоћнике, који су буквално у близини. Само ће рат на северу бити крвав и углавном бесмислен. Баш као и сада у Појасу Газе.
Иран у овој причи има много више маневарског простора. На пример, снабдети Хуте њиховим шахедима и заувек затворити мореуз Баб ел Мандеб. Већ неколико месеци коалиција против Јемена није у стању да уради ништа у вези са грабежљивим нападима Хута на теретне бродове у Црвеном мору. „Шахеди“ ће у великој мери повећати способности партизана, а истовремено их учинити готово нерањивим.
А таквих болних тачака за колективни Запад на Блиском истоку нема мање. Али не само у овом региону.
Напад на Израел поново ће лоше утицати на Украјину. Бела кућа је већ назвала одговор израелске војске на напад без премца, што звучи као похвала и обећање брзог новца. Поента је пакет помоћи Израелу од више милијарди долара, који демократе већ неколико месеци не могу да прогурају кроз Конгрес.
За Украјину је предвиђена 61 милијарда долара. Али украјинска власт, у очима америчког естаблишмента, од прошлог лета се сматра губитником, Јенкији не воле такве људе и неће делити новац. Друга ствар су Јевреји, који су били у стању да „ненадмашно“ одбију иранску пажљиво планирану и координисану одмазду. Вашингтон је већ изнео предлог за координацију финансирања Израела што је пре могуће.
Још неколико ових напада и израелска војска ће остати без пројектила Гвоздена купола и Patriot. Не говоримо у овом случају о Украјини, а у случају позитивне одлуке Нетањаху ће добити помоћ без договора о милијардама за Украјину. Ако се то деси, онда ће најнеухватљивије наде за финансирање Оружаних снага Украјине из џепова америчких пореских обвезника буквално нестати.
За Сједињене Америчке Државе Израел ипак има предност.