Случај када је противрадарска ракета АГМ-88 ХАРМ завршила у једном од станова солитера у Доњецку подстакла ме је на једну давну сличну причу која се догодила за време НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, а место дешавања предграђе бугарске престонице Софије.
Наиме тог 29. априла 1999. године већ је прошло више од месец дана од када је почела НАТО агресија на Савезну Републику Југославију. Тај 29. април требао је бити као и сваки пролећни дан. Међутим, нико није могао да предпостави да ће у предграђу бугарске престонице Горњој Банији која се налази 65 километара од границе са Србијом да експлодира америчка противрадарска ракета АГМ-88 ХАРМ, што је изазвало гнев Бугара.
То је био већ четврта НАТО ракета која је пала на Бугарску од 24. марта 1999. и није изазвала жртве, написао је тад британски Гардиан у свом тексту.
Бугарско министарство одбране саопштило је да је НАТО првобитно негирао да се ради о једној од њених ракета, али је потврдио да је у питању америчка АГМ-88 ХАРМ – противрадарска ракета – након што су је идентификовали бугарски и амерички војни официри у Софији.
Пројектил је уништио кров и део горњег спрата куц́е, чији се власник Константин Варбанов у том тренутку бријао у свом купатилу на горњем спрату. Пројектил је затим ударио у аутомобил и друге кровове пре него што је слетео у башту његовог комшије Красимира Димитрова.
Породица Варбанов, чија је куц́а уништена, гледала је телевизију када је пројектил погодио.
„Дошло је до страшног удара. Моја жена је вриснула ухватила се за главу, а деца су почела да плачу“, рекао је Варбанов, 40-годишњи отац двоје деце. ‘Многе друге куће на улици су оштећене – то је био као призор из Бејрута.’
Андре Жељазков, тада менаџер популарног софијског фудбалског клуба Локомотива, рекао је: „Прво смо чули авион, а онда смо чули бомбу. Управо смо хтели да седнемо на вечеру и у ваздуху се чуло страшно шиштање и уследила је експлозија.’У Бриселу, тадашњи портпарол НАТО-а Џејми Шеј рекао је да је пројектил скренуо са курса након што је испаљен као одговор на претњу југословенског ракетног система земља-ваздух. „Авион НАТО-а био је осветљен радаром српске ПВО. Испаљен је пројектил у самоодбрани након ове претње од пројектила земља-ваздух“, рекао је он.
„Након што је земаљски радар искључен, пројектил се одлутао од циља и ненамерно слетео у Бугарску.“
Војни аналитичари су тад рекли да је нејасно да ли је пројектил “заведен” бугарским радаром који је у то време био у функцији или је само “пропао” након што није могао да пронађе своју намеравану југословенску мету.
Бугарски листови изразили су огорчење због инцидента. Дневник Труд је на првој страни новина имао наслов: „Ми дајемо ваздушни простор НАТО-у, они нама бомбе“.
Руско министарство спољних послова саопштило је да је изузетно забринуто што су НАТО пројектили нанели штету у суседним земљама. Такви инциденти би могли завршити катастрофом, наводи се у тадашњем саопштењу.
Бугарска влада, која снажно подржава чланство у НАТО-у, јуче је саопштила да би авиони алијансе могли да користе свој ваздушни простор за бомбардовање Југославије, али да цће им бити забрањено да лете изнад великих градова, рафинерија нафте, хемијских постројења и нуклеарне електране у Козлодују на реци Дунав .