КРАТКИ ИСТОРИЈАТ УКРАЈИНСКЕ УПОТРЕБЕ ПРОТИВРАДАРСКИХ РАКЕТА АГМ-88 ХАРМ ПРОТИВ РУСКЕ ПВО У РАТУ У УКРАЈИНИ!

FOTO: Shutterstock

Украјинско ратно ваздухопловство је пре годину дана у оквиру америчких донација у наоружању добило и за борбу против руске ПВО која је почела да Кијеву ствара главобољу. Прва озваничена употреба ових ракета била је управо код Херсона.

Тада је у нападу уништен један ПВО систем Панцир С-1. Сви су тада постављали питање одакле је могла противрадарска ракета да буде испаљена. Неко је тврдио да је са Ми-17, па да се НАТО укључио са ловцима Ф-16, а онда је испливала истина да је употребљен руски ловац МиГ-29.

Пентагон је после појаве ракета и потврдио да је Кијеву донирао противрадарске ракете са којима би требао да онеспособи руску радарску мрежу пре свега на југу Украјине у Херсонској области и на Криму, али и у Донбасу. Амерички ваздухопловни техничари су успели да прилагоде руске борбене авионе пре свега ловце МиГ-29 за ношење ове противрадарске ракете. Та идеја није била никаква непознаница јер су још средином 1990-тих руски борбени авиони били прилагођавани за ношење противрадарске ракете.

Ракете су иначе намењене за употребу са западних авиона, а пре свега амерички Ф-15, Ф-16, Ф/А-18, али не и руски борбени авиони. Зато како наводи Тхе Неw Yоркер, украјинско ваздухопловство је смислио начин како да их монтира на своје ловце МиГ-29 и Су-27.

О испоруци противрадарских ракета ХАРМ, високи званичник Пентагона рекао је следеће:

„Било је то лепо, као код Мек Гајвера (чувена серија из 1980-тих о авантуристи који се снађе у свакој ситуацији), што нас је натерало да размислимо која би друга муниција, гранате или ракете могли да се прилагоде за лансирање са украјинских платформи. Противрадарске ракете за руске снаге на терену створиле су дилему да ли укључити радаре и ракетне батерије и постаи рањив на ударе илки држати их искљученим и изгубити способност да правовремено открију украјинске авионе и наоружане дронове попут Бајрактара.

Касније те ракете су неколико пута кориштене у нападима на циљеве, пре свега војни аеродром у Белгородској области. Посебно напади су били изражени у октобру и новембру, када су том приликом руски борбени авиони МиГ-31 оборили три авиона украјинске авијације од којих су МиГ-29 и СУ-27 били оспособљени за ношење ових ракета.

12- 13.10. 2022 Белгород 14 часова

Руски погранични град Белгород, који се налази на више од 70 км од украјинсмо руске границе и који од 24. фебруара гравитира као исходишна тачка за ратне операције у Украјини нападнут је 12. и 13. октобра.

Наиме, та два дана трајала је права битка на небу изнад Белгорода, с једне стране руске ПВО оличене у системима Панцир С-1 и ракетним системима БУК, са којима се пресрећу ракете М-31 које су исапљене из вишецевних бацача ракета ХИМАРС.Такође руски Панцири су забележили и обарање неколико противрадарских ракета типа ХАРМ које су лансиране са украјинских летелица пре свега МиГ-29 или Су-27. на руску радарску мрежу за рано откривање.

15-16. октобар Белгород

Два дана 15- и 16. октобра су на велики аеродором у близни тог града ланисиране противрадарске ракете типа ХАРМ са украјинских авиона МиГ-29 и Су-27.
Две верзије о нападу

Прва према којој су после извиђачког задатка Су-24МР су ловци МиГ-29А и СУ-27 лансирали против радарске ракете АГМ-88 ХАРМ на руску радарску осматрачку мрежу, али већина ракета је оборена што је касније било и документовано сликама са терена.

С друге стране мета напада били су ПВО системи Панцир-С1, Бук М-2 и С-300В који се налазе распоређени широм Белгородске области и заједном са радарима Небо СВ контролишу ваздушни простор изнад Белгорода. Осматрачима су се прикључиле и летеће радарске станице А-50 изна Крима и Белорусије.

Руски медији тврде да су после уочавања циљева, ловиц МиГ-29 и Су-27 са већих висина спустили се на ниже и кренули у напад, са краткотрајним пењањем на 3- 3,5 км када су ласнирали противрадарске ракете ХАРМ.

Иначе украјинска авијација идентичну тактику користила је приликом напада на Херсонском правцу и да на тај начин покушала је да открије руску ПВО, на коју кад пређе у режим рада се лансирају пеотиврадарске ракете ХАРМ од којих је једна погодила ПВО систем Панцир С-1.

За разлику од Нове Каховке, напад на положаје руске ПВО у Белгородској области био је погубан по Украјинце. Наиме обарање авиона извршено је над селом Шишаки у Полтавској области.

Оба авиона су оборена приликом слетања у авио-базу Миргород. ПВО ракете ланисране су на удаљености од 217 км. Већ сад назире се да је лет авиона уочила летећа радарска станица А-50 која лети изнад Белорусије и да су летелице гађане ракетама 9М82М чија је брзина 7,5 маха, односно 9.187 километара на час. Ланисрање је обављено са ПВО система дугог домета С-300В4, који има максимални домет лансирања ракета на циљеве удаљене до 350 км.

Међутим ни ту нема сагласности, јер с друге стране има оних који тврде, да није С-300В4 оборио него МИГ-31 или СУ-35 са модификованим ракетама Р-77 домета до 200 км. Једино око чега изгледа постоји сагласност је да су руски авакси А-50У одиграли значајну улогу.

Украјинска тактика

Пентагон је пре извесног времена објавио информацију да је у оквиру војне помоћи Украјини послао противрадарске ракете типа АГМ-88 ХАРМ. Наводно су амерички стручњаци прилагодили бивше совјетске МиГ- 29 за ношење ових пројектила на поткрилним носачима где су требале бити постављене ракете ваздух-ваздух Р-27.

Украјинци су том приликом применили нову тактику на одређену зону у овом случају Белгород лансирају неколико ракета типа ХИМАРС док су ракете летеле, посаде МиГ-29 или Су-27 ласнирају противрадарске ракете типа ХАРМ јер су знали да су посаде у борбеном раду и тиме се пружа могућност поготка ПВО система противрадарском ракетом.