Осврт на украјинску војску пре десет година, када се суочила са грађанским ратом у Украјини после Мајдана, руском анексијом Крима и борбама у Донбасу. На папиру, украјинска војска је имала значајне снаге које је команда могла да распореди за заштиту државне границе. Војску су чиниле две тенковске бригаде, седам механизованих бригада, једна брдска пешадијска бригада, шест артиљеријских бригада и…
Ситуација на Криму и у граничним областима Украјине погоршала се преко границе онога што је украјинска влада могла да игнорише. Руске снаге су анектирале Крим и блокирале украјинске трупе стациониране тамо, проруске снаге су покушале да заузму владине зграде у Доњецку, Луганску, Маријупољу, Харкову, Херсону и Дњепру, а руска војска је стационирала велике снаге у близини украјинске границе. Дана 8. марта 2014. године украјинска војска је подигнута на узбуну.
На папиру, украјинска војска је имала значајне снаге које је команда могла да распореди за заштиту државне границе. Војску су чиниле две тенковске бригаде, седам механизованих бригада, једна брдска пешадијска бригада, шест артиљеријских бригада и пукова, четири аеромобилне и ваздушно-десантне бригаде, два пука специјалне намене и једна бригада обалске одбране. Међутим, то је било само на папару.
У стварности, украјинске снаге су се суочиле са многим проблемима. Распоређивање војних јединица наслеђено је из Совјетског Савеза и оријентисано на земље чланице НАТО. Већина украјинских јединица налазила се на западним и северним територијама, док у Луганску и Доњецкој области тамо није била стационирана украјинска јединица. Војна тактика и организација такође су зависиле од совјетске доктрине. Штавише, украјинска војска је неколико година била систематски дестабилизована и ослабљена.
Као што можете видети на мапи, украјинска војска је имала следеће јединице на располагању:
Западна и северна територија
1.тенковска бригада, 8. пук специјалне намене, 15. ракетно-артиљеријски пук, 24. механизована бригада, 26. артиљеријска бригада, 27. ракетно артиљеријски пук, 30. механизована бригада, 51. механизована бригада, 72. авио-бригада, 72. авио-мобилна бригада, 9. мех. 128. планина пешадијске бригаде.
Јужна територија
3. пук специјалне намене, 17. тенковска бригада, 28. механизована бригада, 79. аеромобилна бригада, 107. ракетно-артиљеријски пук.
Крим
36. бригада обалске одбране са 1. и 501. засебним батаљоном маринаца.
Источна територија
25. ваздушно-десантна бригада, 55. артиљеријска бригада, 92. механизована бригада, 93. механизована бригада. Поред тога, Украјина је имала и 54. и 74. извиђачки батаљон, те 7. бригаду тактичке авијације, 11. бригаду копнене авијације и 16. бригаду копнене авијације. Били су у лошем стању, али ипак у извесној мери борбено способније.
Антитерористичка операција у Украјини и улазак у грађански рат
Проруски специјалци заузели су владине зграде широм Доњецка и Луганске области у фебруару и марту 2014. године. Украјина је 13. априла 2014. године, покренула Антитерористичку операцију (АТО) у источним регионима Украјине. Операција је проглашена након што су проруски специјалци без обележја заузели зграде управе и полиције у Славјанску, Краматорску, Бахмуту и Доњецку. Пут у грађански рат, био је отворен.
Грађански рат је у Украјини трајао дугих осам година и завршио се када је Русија покренула инвазију на Украјину 24. фебруара 2022. године.
Proruske snage su tih prvih mjeseci uspjeli zaplijeniti(a neke jedinice vojske su dobrovoljno prešle na stranu pobunjenika),i izvući dosta oružja,municije i opreme iz kasarni,skladišta,remontnih zavoda,itd.koji su im dobro došli da se odupru napadima Ukro vojske,do pristizanja značajnije Ruske pomoći.Na kraju krajeva,ti ljudi(pogotovo rudari,radnicib),su bili visoko motivisani za borbu,jer su branili svoj zavičaj,porodice,rodjake i prijatelje od Naci hunte iz Kijeva.