На броду “Кеј” на београдском “Ушћу” одржана је промоција аутобиографске књиге нашег најпознатијег подморничара морнаричко-техничког пуковника Милана Комара “Једном подморничар..”
На промоцији окупио се велики борј чланова Удружења “Подморничар” из Београда, пензионисаних припадника Југословенске ратне морнарице ЈРМ, Ратне морнарице ВЈ и СЦГ, односно некадашњих припадника 88, дивизиона подморница једне од најелитнијих једница која је бранила и чувала источну обалу Јадрана све док је реформатори нису укинули 31. марта 2005 године после 77 година постојања.
О ковој књизи говорили су аутор Милан Комар који је препричао неке најзанимљивије догађаје из саме књиге и навео да је књига један кроз један што се тиче аутентичности самих догађаја који су прецизно написатни од тренутка када је Комар као млади морнаричко технички пуковник крочио на подморницу, затим као директор Тиватског “Арсенала”, односно Ремонтног завода Сава Ковачевић или познатији некад као САКО. Комар је навео да јер као подморничар провео више од 5.000 дана и да има материјала за још неколико оваквих књига и да је у овој занимљивој аутобиографској књизи издвојен само део догађаја било приватних и оно што се тицало саме струке.
О књизи је говорио и један од рецезената књиге морнаричко-технички пуковник у пензији Новица Цонић диломирани инжињер и један од чланова посаде подморнице 831 која је касније изрезана.
Цонић је присутнима рекао да се кроз књигу може видети како се развијала ауторова каријера, а да је вредност ове књиге то што се кроз ауторове белешке може сагледати како је изгледао живот и рад Дивизиона подморница, и припадника ових једница на свакодневним задацима. Цонић је навео исто тако да је аутор кроз књигу приказао како је напредовало подморничарство, али и да види како изгледају добре и лоше стране подморничарског живота.
Цонић се осврнуо и на саму монографију “Подморничарство на Јадрану” како је настајало ово капитално дело са којом је спасено сећање на подморничарство и на елитну јединицу.
На промоцији књиге говорио је Петар Ђорђевић капетан унутрашње пловидбе и као човек који је пуних 5 година сваког дана бдио и гледао диверзантску подморницу П-911 која је као музејски експонат чувана у војном зимовнику на “Ушћу”.
На промоцији се могло чути и да је ремон диверзантске подморнице П-911 при крају, али највећи проблем пред удружењм “Подморничар” је брига на коју локацију поставити ову подморницу као јавно добро које би посећивали ученици основних и средњих школа, страни туристи који би се упознали са подморничарство и како изгледа бити у подморници и епопејом најславније елитне јединице.
О самој подморници П-911 укратко је говорио и Милан Комар и подсетио како је Словенија успешно реализовала и добро зарађује на овом музејском експонату.О књизи говорио је и уредник ТВ Фронт Андреј Млакар који је рекао да му је част што је добио прилику да говори на промоцији књиге Милана Комара . Млакар је напоменуо да је књига изузетно важна јер је ово важан историјски документ за будуће генерације о томе како је изгледало подморничарство на Јадрану и да се сачува сећање на елитну јединицу каква је била 88 дивизион подморница.
Такође Млакар се осврнуо да је у књизи изнето много непознатих детаља који до сада нису били познати јавности што чини књигу веома битним историјским документом.
Такође на промоцији књиге прочитани су најзанимљивији детаљи о књизи.
Сама књига има 304 стране препуна је табела, скица, фотографија из живота припадника 88. флотиле подморница у време највећег узелта ове јединице, па све до несрећних 1990 тих и времена пропадања када више није било неразумевања за подморнице и подморничарство, па је све рађено на се оно уништи. Комарева књига је важан историјски документ о пропадању ове јединице и о томе како војна бирократија није имала ни смисла и жеље да очува подморничарство и технику.
Као што смо напоменули личне фотографије аутора су велика историјска вредност ове књиге, али и сведочанство како су подмронице пре свега 822, 823, 831 и 832 исечне о чему се говорило и на самој промоцији књиге детањно.
По први пут у Комаревој књизи стоје тачни подаци о подморницама које су обориле рекорд у зарањању на свету и какву судбину су доживеле та подводна пловила. Мисли се на две руске подморнице о којима је било речи у књизи. Вредно је видети и ретку слику ирачке фрегате коју је пројектовао некадашњи Бородарски институт, који такође више не постоји. Та фрегата је постала узор за ВПБР 33 и 34 (Велики патролни брод типа Котор) .
Књига “Једном подморничар” је незаобилазно штиво за све љубитеље подморница, морнарице, али и оних који желе да се упознају са подморничарством на Јадранском мору, али и да виде како је изгледало пропадање у ратном вихору 1990-тих и после 2000 године.
Књига је за сваку препоруку да се прочита јер ће читалац без обзира имао или не неко знање о подморницама наћи нешто за себе. Исто тако књига је незаобилазни приручник за све оне новинаре и аналитичаре који причају о актуелнимратним дешавњима где подморнице, пре свега нуклеарне стратешке и нападне играју веома важну улогу.