Jedna od najvećih prekretnica u istoriji Sovjetskog Saveza posle velike Oktobarske revolucije i Otadžbinskog rata 1941-1945 svakako je bio neuspeli pokušaj državnog udara koji je definitvno označio kraj Sovjetskog Saveza. Iako se mislilo da je o njemu sve rečeno, to nije baš bilo tako. Neke stvari su bile ostale nedorečene, bosebno neki detalji o tome da li je Gorbačov znap za puč i šta su o tome znale Sjedinjene Države i nekadašnji predsednik Džordž Buš stariji.
Da li se neki detalj krije u knjizi Mihaila Gorbačova “Avgustovski puč -uzrok i posledice”, poslednjeg lidera Sovjetskog Saveza koga i danas pola planete osuđuje za raspad države “Velikog oktobra” i geopolitičkog tumbanja koje je sa zemlje zbrisalo kompletna istočni blok ili možda u nečem bitinijem što nije pomenuto u knjizi ali je veoma važno i spomenuo je u jeden daleke 1991 o tome da je Gorbačov znao za puč i njegovu pripremu i da su ga o tome obavestili Amerikanci o odmetnutom delu KGB -a. Takođe prema pisanju odnašnjih novina čak se provukla i teza da je prisluškivan. Zapravo omnogo teorija, a malo konkretnog je rasvetljeno oko jedne od najtamnijih događaja o kojima sve znamo, a zapravo ništa ne znamo.
Ova priča prema ondašnjim pisanjima medijia počela je sredinom jula 1991. kada je Gorbačov preko telefona razgovarao sa svojim američkim kolegom Džordžom Bušem Starijim i da je inicijator ovog razgovora zapravo bio Džordž Buš, što je Gorbačovu bio dokaz da su avgustovski puč pripremali dugo.
Navodno je telefonski razgovor Gorbačov-Buš bio jedino o tome da se lider SSSR-a upozori na to što mu neki iz njegovgo kruga spremaju. Na to se nadovezuje i izjava tadašnjeg sovjetskog ministra spoljnih poslova Aleksandera Besmertniha, koji je izjavio da ga je na mogućnost da se sprema zavera u Moskvi upozorio američki kolega iz Stejt Departmena Džejms Bejker. Navono su se Besmertnih i Bejker na inicijativu Amerikanca sastali tajno na marginama ministarske konferencije u Berlinu juna 1991. Bivši sovjetski šef diplomatije posle razgovora sa Bejkerom preko zaštićene telefonske linije obavestio je Gorbačova i sa njim se po povratku u Moskvu lično sastao i sa njim govorio.
Interesantno je da je prva žrtva propalog puča,a da nije imao nikakve veze sa pučistima bio Besmertnih koji je smenjen. I danas postoje neki koji tvrde da njegova uloga nikada do kraja u celoj priči nije bila jasna u potpunosti.
Da li je zaista Gorbačov bio upoznat sa pučem ili je to sve bila fantazija se i danas nagađa. Oni koji podržavaju ovu teoriju smatraju da je Gorbačov o tome dosta znao, ali da je sačekao rasplet, jer je znao da je puč na duge staze neodrživ, ali i idealna prilika da se reši balsta saradnika koji su ga opterećivali i stvarali mu probleme.
Međutim, trodnevna izolacija i povratak Gorbačova sa Krima tezu da je lider SSSR-a znao za puč govore da je to maloverovatno. Naravno postavlja se pitanje zašto onda ništa nije preduzeo i sprečio to. Onda to vuče i naredno pitanje da li je sovjetski predsednik zaista bio sposoban da spreči zaveru koju je pripremila i izvela struja u najmoćnijoj sovjetskoj organizaciji KGB plus visoki funkcioeri partije i vojske.
Ono na šta Buševo i Bejkerovo navodno upozorenje ne daju odgovora jeste kada je započela priprema puča i da li je sve to počelo kada su se približili Gorbačov i Jeljcin koji je dovelo do Sporazuma o odnosima među sovjetskim republikama, a insteresantno je da je datum za potpis bio označen 20. avgust, dan pre proglašenja vanrednog stanja.
Zbližavanje Gorbačova i Jeljcina počelo je krajem aprila, a posledica toga bili su jaki napadi konzervativaca pre svega u KP Sovjetskog Saveza na sovjetskog predsednika i verovatno se trenutak početka prisluškivanja povezuje sa tim.
Sumnje Gorbačova ksnije je potvrdio i Sergej Stepašin, vođa državne komisije za proučavanje puča i uloge KGB u tome. Predsedniku Gorbačovu pokazao je dokaze o prisluškivanju funkcionera i navodno ti dokazi su Gorbačova izenadili i uverili ga da postoje detalji sličnim sa onima koji su postojali za vreme Staljinovih čistki.