Lični osvrt, Piše: Danko Borojević
Sredinom septembra, GŠ VRS uputio je dodatne snage kako bi pojačao uzdrmane jedinice i da bi pokrenuo protivudar. Osim još dve mešovite brigade, upućene su i najjače brigade 1. KK: 16. krajiška mtbr, 43. prijedorska mtbr, 6. sanska lpbr i 5. kozarska (kozaračka) lpbr. Na front su, takođe, stigle i 11. dubička, 1. banjalučka, 2. krajiška pbr, 1. bataljon vojne policije 1. KK i 1. IDO 1. KK, te jedan deo boraca Specijalne brigade policije iz istočnog dela Republike Srpske.
Na osnovu dogovora predsednika Karadžića i Jovice Stanišića, na front je stigla i Arkanova jedinica SDG „Tigrovi“ (tri bataljona po 300 ljudi) .
Komanda Zbornog područja Split HV je 18. septembra, posle operacije „Maestral“, predložila Ministarstvu odbrane Hrvatske zauzimanje Banja Luke i utvrđivanje na levoj obali Vrbasa. Plan operacije zahtevao je, međutim, upotrebu 1. i 2. gardijske brigade, koje su u to vreme već bile neuspešno zadejstvovane u Pounju. U svakom slučaju, vidljivo je da je komanda ZP Split HV smatrala nerealnim zauzimanje Banja Luke samo sa snagama HVO i ZP Split.
REFERISANJE GLAVNOG ŠTABA VRS U BANJALUCI
Posle uspele odbrane četiri zapadnokrajiške opštine, u Banjaluci 22. septembra 1995. godine, održano je referisanje komandanata jedinica i organa Glavnog štaba VRS. Starešine su generala Mladića detaljno obavestile o stanju na frontovima, ljudskim gubicima, izgubljenim borbenim sredstvima, problemima izvođenja borbenih dejstava i pozadinskog obezbeđenja i predlagale mere za stabilizaciju linija odbrane. General Mladić je oštro zamerio generalu Taliću što su jedinice pod njegovom komandom prve popustile kod Glamoča i Mliništa, tražeći odgovornost
pojedinih komandanata za neizvršene zadatke. Veoma oštre reči prekora uputio je komandantu 2. KK general-majoru Radivoju Tomaniću: „Sram vas bilo generale! Vi ste izgubili zonu odgovornosti korpusa, izgubili ste narod i vojsku. Kako imate obraza da tom narodu pogledate u oči? Zar se zbog toga ne stidite?“
Starešine su iznosile probleme obezbeđenja neprekidnih veza s potčinjenim komandama, samovolji ratnih predsedništava opština, gubljenju pojedinih gradova odmah nakon boravka državne delegacije s Radovanom Karadžićem na čelu i, na kraju, o urednom pražnjenju poslovnih banaka i SDK (služba društvenog knjigovodstva) u tim mestima.
Mnogi komandanti navodili su primere kako su odredi MUP RS saminicijativno napuštali položaje i to najčešće u ključnim momentima, i iznosili neprihvatljiv odnos Srpske dobrovoljačke garde (SDG), odnosno Željka Ražnatovića, Božovića i Filipovića prema narodu, borcima, ranjenicima i invalidima.
Ove paravojne jedinice su maltretirale ljude, šišale, zatvarale, a bilo je i pojedinačnih ubistava, otimanja tenkova i transportera od jedinica vojske i sprovođenja policijskog nadzora u zonama borbenih dejstava jedinica, bez odobrenja njihovih komandi.
General Mladić pitao je generala Manojla Milovanovića, koji je tada rukovodio svim operacijama VRS na tom delu fronta, ko je zvao SDG u Banjalučku krajinu. Milovanović je odgovorio: „Ministar unutrašnjih poslova RS“.
Vojni organi bezbednosti izneli su podatak da komandanti SDG imaju pismeno ovlašćenje da streljaju ljude. Nakon provere general Mladić je dao rok od 48 sati da SDG napusti teritoriju RS. Na kraju referisanja genaral Mladić je naredio odsutnu odbranu Banjalučke krajine. Zahtevao je hitno sprovođenje istrage i pokretanje krivične odgovornosti protiv starešina koje nisu izvršile dobijene zadatke. Naređeno je brzo formiranje prekih vojnih sudova pri Glavnom štabu i korpusima. Za svako novo uzmicanje ili neizvršenje naređenja zahtevano je preduzimanje najrigoroznijih mera po presudi sudova. Zahtevano je da se svi vojnosposobni muškarci odmah mobilišu. Zabranjen je ulazak i izlazak lica iz zone borbenih dejstava uključujući i zabranu boravka organa vlasti i SDS u jedinicama bez posebnog pismenog ovlašćenja Glavnog štaba. Naređeno je organizovanje napuštanja SDG za 48 časova iz RS i zabranjeno je da organi Ministarstva unutrašnjih poslova prisustvuju referisanju u Glavnom štabu. Naloženo je da Narodni patriotski radio Krajine (odnosi se na radio iz Banjaluke) intenzivno radi, tim pre što je Ministarstvo
informisanja RS zabranilo rad svim lokalnim radio-stanicama, što je veoma uticalo na širenje glasina.
NASTAVAK BORBI
Još tokom borbi za Pounje, stvarani su uslovi za predstojeći protivudar VRS. U tim danima, glavnu ulogu odigralo je V i PVO VRS.
Na pravcu nadiranja snaga ABiH 19. septembra 1995. godine, dejstvovali su jurišni avioni i protivoklopni helikopteri. Ofanziva 5. K ABiH je bila zaustavljena. Sutradan, srpska avijacija je bila veoma aktivna i pored zabrane letenja nad BiH, te
krstarenja NATO avijacije nad BiH koja je to trebala da spreči.
Srpski avioni su delovali po položajima ABiH u rejonima Kamičak, Korčanica i Ostrožnica. Na ključkom pravcu deluju helikopteri po vatrenim položajima artiljerije, a lovačko-bombarderska avijacija napada muslimanske položaje u okolini Bosanske Krupe. Helikopteri Gama Gazela 21. septembra su napali vatrene položaje muslimanske artiljerije u rejonu Kamičak.
Muslimanski izveštaji navode podatak: „Vazduhoplovstvo iz Banjaluke je vrlo aktivno, jednako kao u vreme kada nije bilo zabrane leta nad BiH“ .
Istog dana, kod Ključa dejstvom sa zemlje oštećen je avion G-4 pogotkom u repni deo, ali je pilot uspeo da se vrati u Banjaluku bez posledica.
Na pres konferenciji 22. septembra 1995. godine, admiralu Lejtonu Smitu je postavljeno pitanje o dejstvima srpske avijacije i pored važećeg No Flaj Zone (No Fly Zone) režima. Admiral je naveo da postoje nepotvrđeni izveštaji o takvim dejstvima u rejonu Banjaluke. Takvi slučajevi se ispituju, a njihovi (NATO) piloti na terenu nisu u stanju da identifikuju ciljeve, istakao je Smit. On je naveo da će se „dalje istraživati da li je bilo kršenja zone zabranjenog leta“ i da će „pažljivo osmatrati“.
Napredovanje snaga ABiH zaustavljeno je 23. septembra 1995. godine, na pravcima prema Prijedoru, Novom Gradu i Mrkonjić Gradu. Po putu Ključ-Mrkonjić Grad delovala je avijacija VRS.
Srpska avijacija posebno je dejstvovala po položajima 501. brdske brigade ABiH (501. brbr). Na ovoj komunikaciji avijacija VRS dejstvuje i 25. septembra po rasporedima 717. brdske brigade (717. brbr) i 510. bosansko-oslobodilačke brigade (510. bosbr) ABiH, koje su počele da potiskuju snage VRS. Tog dana izvršeno je pet poletanja srpske avijacije. Već sledećeg dana, srpski borbeni avioni i helikopteri napali su položaje 501. brbr ABiH na prilazima Mrkonjić Gradu.
Tokom trajanja završnih borbi na prostoru Zapadne Bosne, muslimanska strana se konstantno žalila na dejstva srpskog vazduhoplovstva. Tako su navodili: „da su Srbi gluhi na zabranu leta, a Zapadna alijansa inertna“.
NATO je objavio da je 3. oktobra u nastojanjima da se uspostavi striktno poštovanje No Flaj Zone, tri puta dejstvovano po srpskim radarskim i PVO pozicijama.
Međutim, dejstva srpske avijacije nisu zaustavljena. Naprotiv, srpski avioni su poletali sa Mahovljana i delovali po muslimanskim i hrvatskim snagama koje su se nalazile u pokretu. Avioni bi se obrušavali na protivničke kolone u pokretu, nanoseći im ozbiljne gubitke.
Glavni štab VRS počeo je sa pripremama za veliki protivudar. U tu svrhu, na Sansko ratište poslate su jedna za drugom, u okviru OG-10 „Prijedor“ sada pod komandom pukovnika Radmila Zeljaje, 5. kozaračka, 6. sanska, 11. dubička, 16. krajiška i 43. prijedorska brigada. Kao dodatna oštrica protivnapada, angažovani su i 65.
zaštini puk, Arkanov SDG, Crvene Beretke SDB, 1. bataljon vojne policije, delovi 1. oklopne brigade (1. okbr) i 1. IDO. Sveukupno, pukovnik Zeljaja imao je na raspolaganju oko 16.000 boraca. Neposredno pred Sanskim Mostom, 5. kozaračka i 6. sanska brigada, tokom 18-22. septembra, potiskuju jedinice 5. K ABiH.
OPERACIJA KLJUČ-95
Prva faza protivudara VRS uspešno je zavšena 22. septembra 1995. godine.
Druga faza protivudara bila je poznata i kao operacija „Ključ-95“, pokrenuta je 24. septembra 1995. godine sa početkom u 18:00 časova, a završena 9. oktobra 1995. godine u 11:00 časova.
Kako su kombinovane snage 5. i 7. K ABiH u međuvremenu zauzele Ključ i zapretile Mrkonjić Gradu, napad se zaustavlja. Za potiskivanje ovog kraka napada ABiH, angažovane su 16. krajiška mtbr, 2. krajiška pbr i delove 1. okbr. Istovremeno, 6. sanska i 5. kozaračka dobijaju zadatak da stave Ključ pod nadzor iz pravca Sanskog Mosta. U narednih pet dana (od 1. do 6. oktobra), jedince VRS dolaze do obronaka Ključa. Međutim, 6. oktobra 16. krajiška hitno je prebačena u rejon Doboja, zbog proboja jedinica ABiH na Ozren.
Avijacija VRS je 4. oktobra delovala u zahvatu komunikacije Ključ-Mrkonjić Grad. Takođe je delovala 6. oktobra na pravcu ka Ključu u rejonu Drenovo-Tijesno na snage 517. brdske brigade ABiH.
Istovremeno sa odlaskom 16. krajiške, na Ključko ratište stiže oko 10.000 vojnika 7. K ABiH, zbog čega je protivnapad VRS i definitvno zaustavljen.
U zoni borbenih dejstava Sanski Most bile su angažovane jedinice OG-10 iz sastava 1. KK VRS i delovi snaga 2. KK VRS.
Uočeno je da ove dve komande u jednoj zoni nisu imale definisan odnos subordinacije, što je kasnije dovelo do problema u sadejstvu jedinica u toku izvođenja borbenih dejstava.
Za izradu teksta korišćena je sledeća literatura:
Danko Borojević, Dragi Ivić, Vojska Republike Srpske, 12. maj 1992. godine-31. decembar 2005. godine, SRVČ, Beograd, 2014,
Magazin Vidovdan, Danko Borojević, Dragi Ivić, Otrovni ujed šejtanovih mambi, 31. jul 2011,
Danko Borojević, Una-95, odbrana Republike Srpske 1995. godine, autorsko izdanje, Beograd, 2023.
General Janko Bobetko, Sve moje bitke, treće izdanje, vlastita naklada, Zagreb, 1996,
Milan H. Gulić, Poslednji dani Krajine – Republika Srpska Krajina između Bljeska i Oluje, Institut za savremenu istoriju, Beograd, Vojnodelo 2/2007,
Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995,
Holbrook, Richard, Završiti rat, Sarajevo 1998,
Dušan Kukobat, Bojan Dimitrijević, 2. krajiški korpus Vojske Republike Srpske, Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, Banja Luka, 2019.
Dragoslav Ilić, Marko Janković, Milena Mihaljević, Boris Radaković, Predrag Lozo, Mirko Cvijanović, Neđo Malešević, Dušan Pavlović i Jovica Rudić, Republika Srpska u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, istorijski pregled, drugo izmenjeno izdanje, Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, Banja Luka, 2018,
Davor Marijan (Hrvatski institut za povijest, Zagreb UDK 355.42 (497.5-3 Bjelovar) Izvorni znanstveni rad Primljeno: 31. 1. 2008.), Zborno područje Bjelovar u operaciji Una, scrinia slavonica 8 (2008),
Udruga ratnih veterana 2. gardijske brigade, 2. grb Gromovi u akciji „Una-95“, Ponedjeljak, rujan 19th, 2016,
Marko Janković, Dubički 20. vijek, Riznica duhovnog blaga, Banja Luka,
2018,
Bojan B. Dimitrijević, Vazdušni rat nad Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom, Društvo istoričara Srbije, Beograd, 2017,
NIN, 28. februar 1996, Feljton: Pukovnik Milovan Milutinović: Kako je smenjivan general Ratko Mladić (Ko je pozvao Arkana).