КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО КОРЕЈСКИ РАТ

У јеку тензија на Корејском полуострву, осврнућемо се у кратким цртама на један од првих хладноратовских конфликата. Корејски рат (1950–1953) започео је 25. јуна 1950. године када је Северна Кореја, подржана од стране Совјетског Савеза и Кине, напала Јужну Кореју. Циљ Северне Кореје био је уједињење полуострва под комунистичком влашћу. УН, предвођене Сједињеним Америчким Државама, одлучиле су интервенисати на страни Јужне Кореје.

У почетним фазама, севернокорејске снаге брзо су напредовале и заузеле већину територије Јужне Кореје. Међутим, након контранапада УН и амфибијског искрцавања у Инчону у септембру 1950, ситуација се преокренула. Снаге УН су ослободиле Сеул и наставиле напад према северу, чак заузевши Пјонгјанг. Сада су Јужњаци, али пре свега амерички генерал Мекартур, желели уједињене полуострва по својој мери. Када су УН приближиле кинеској граници, Кина је интервенисала у новембру 1950, што је променило ток рата. Кинеске снаге су са бока удариле на маериканце, приморавајући их на повлачење. То је довело до повлачења УУ и Југа јужно од 38. паралеле, где је Корејски рат попримио статичнији карактер.

Руски тенкови у служби Северне Кореје су на почетку сукоба били без премца. Нарочито руски тешки тенкови ИС-2 (Јосиф Стаљин), који су улазили у дуел са M24 Chaffee у служби УН. УН и Американци су користили М-26 (Pershing), по класификиацији из Другог светског рата, тешки тенк, лаки тенк (M24 Chaffee), Шерман и модерни M46 Patton. Овим је Север изгубио предност у оклопу.

Док су на почетку сукоба снаге УН имале предност у ваздуху, појавом „кинеских“ МиГ-15 они губе ту превласт. То је рат у којем су коришћени и млазни авиони и хеликоптери.

Следеће две године Корејски рат се водио углавном у пат позицији са честим копненим биткама и ваздушним ударима, али без значајних територијалних промена. Овај период карактерише низ тешких борби, где су се и север и југ херојски борили, али значајнијих промена нема. Мирни преговори започели су 1951, али су се споро одвијали због неслагања око ратних заробљеника.

Рат је званично окончан 27. јула 1953. године примирјем у Панмунџому. Примирје је вратило стање на 38. паралелу, али мировни споразум никада није потписан. Око 3 милиона цивила и војника са обе стране погинуло је у сукобу.

Тек је 2018. године потписивањем “Панмунџон декларације мира, просперитета и унификације Корејског полуострва” дошло до видних помака у побољшању односа. Након тога имамо одлазак са власти Доналда Трампа и заоштравање односа изнова. Сада гледамо свакодневне оптужбе и вежбе, потеже се најопасније оружје, а ту је и неко ново хладноратовско груписање по блоковима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *