Тешки ловац-пресретач са великим долетом одувек је био јако важан за СССР, и то највише због огромног пространства на којем се простирала та држава. Отвореност северно-источних граница те велике земље уједно су били и њезина велика слаба тачка, која се својевремено чинила врло логичним одабиром за могући продор и удар америчког ваздухопловства. Слабост тог простора тада, као и данас, су његова слаба насељеност мали број аеродрома, релативно слаба радарска покривеност уз не баш јаку ПВО. Један од сасвим логичних смерова у тражењу решења у остваривању суверености над властитим ваздушним простором су управо тешки ловци-пресретачи.
Уочивши овај проблем ОКБ 156 (конструкциони биро Андреја Тупољева) почео је да ради на конструкцији тешког ловца-пресретача, који би био у стању да пресретне америчке стратегијске бомбардере B-52 и пре него што ови буду у стању да изврше нуклеарни напад на унутрашњост територије СССР. Пројекат ловца-пресретача означен као ТУ-28-24 био је замишљен као пројекат пресретача наоружаног ракетама ваздух-ваздух К-24. Међутим, кад се почело с радом на пројекту уочено је да ће бити доста проблема.
Убрзо ће се схватити да није само потребно конструисати авион, већ је требало развити цео систем ПВО у којем би пресретач био основа. Нови авион је требало да се опреми и новом авиоником, која би му омогућила безбедан лет у свим могућим условима и извршење борбеног задатка изнад Северног пола, која је била најчешћа борбена зона ових авиона.
Прототип новог авиона означен као ТУ-102 био је завршен 12. јула 1960. године и испоручен корисницима како би они могли да заврше свој део посла. Систем је комплетиран 23. јануара 1961. године и достављен фабрици ради фабричког тестирања. Свој први лет у трајању од 30 минута прототип је обавио 18. марта 1961. године. Не чекајући да се испитивања заврше у фабрици авиона у Вороњешу је почетком 1961. године завршена пробна серија од четири авиона ТУ-28. Нови авиони први пут ће полетети 13. маја 1961. године. Током испитивања вршена су усавршавања авиона, тако да је одлука о почетку производње донесена 18. септембра 1964. године. Авион је означен као ТУ-128П, а НАТО му је доделио кодни назив Fiddler. Уведен је у наоружање 8. јуна 1965. године.
Тешки ловац-пресретач ТУ-128П био је највећи пресретач на свету који је био у оперативној употреби. Авион је био нискокрилац са крилима стреластог облика, са углом нагиба крила од 55 степени, која су се при корену крила ширила. Крила су била масивна, а испод њих су се налазила четири носача ракета. Пресретач ТУ-128П имао је велики снажни радар РП-С Смерч (НАТО ознака Big Nose) и био је наоружан са две ПРС ракете ваздух-ваздух Р-4Р и две ИЦС ракете ваздух-ваздух Р-4Т (НАТО ознака AA-5 Ash). Модернизовани ловац-пресретач ТУ-128М добио је модернизовани радар Смерч-М и модификоване ПРС ракете ваздух-ваздух Р-4МР и ИЦС ракете ваздух-ваздух Р-4МТ.Ловци ТУ-128 били су распоређени у сибирској области, штитећи северне границе СССР од упада америчких бомбардера преко Северног пола, пошто ова област није била покривена ракетама ПВО. Био је у употреби од 1965. па до 1992. године као типични тешки ловац-пресретач великог долета. Укупно је произведено 188 ловаца-пресретача и десет авиона за обуку.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.