Izvesni tviteraš Zhao DaShuai koji na društvenim mrežama je po svemu sudeći lažni profil koji obožava kinesku vojsku, ali i svo ostalo naoružanje objavio je u sredu 24. maja 2023 post u kome navodi da je rat u Ukrajini popularisao gerilsko ratovanje PVO.
Zhao DaShuai je to objasnio teorijom da je to kada jedna strana koristi mobilne platforme protivvazdušne odbrane da napadne neprijateljske avione koji lete preko predvidljivih ruta.
Da li je to tako?
Po svemu sudeći DaShuai nije imao uvida da takav način ratovanja je izvodilo Vazduhoplovstvo i PVO Vojske Republike Srpske, koji su se sukobili sa NATO avijacijom na nebu iznad BIH kada su oborena tri aviona Si Herijer, F-16C i Miraž 2000K, a jedan Super etendar oštećen.
U ovom tekstu opisaćemo neke nekonvencionalne aktivnosti srpske PVO u ratu sa NATO avijacijom.
Skok iznad Goražda
Šesnaestog aprila 1994 na nebu iznad Goražda oboren bio prvi borbeni avion NATO pakta od postojanja te alijanse i od kada se ovaj vojnopolitički savez upleo u građanski rat na prostoru SFRJ. Avion koji je bio oboren bio je britanski “Si Herijer” evidencijskog broja XZ 498 iz sastava 801. skvadrona RM Velike Britanije. Njega je oborio srpski borac sa prenosnim PVO sistemom Strela 2M. Zbog loših vremenskih uslova avion je leteo ispod 3.000 metara visine. Poručnik fregate Nik Ričardson spasen je zahvaljujući pripadnicima SAS i muslimanske vojske iz Goražda i posle silnih peripetija iz Goražda prebačen na matični brod nosač aviona Ark Rojal, a prethodno oštro ukoren od britanskog generala.
U javnosti o tome kako je pilot spasen nije dugo bilo dostupnih informacija dok Nik Ričardson poručnik fregate britanske Kraljevske Mornarice nije napisao knjigu pod naslovom “Non escape zone”.
U ovoj knjizi Ričardson je opisao da je sa palube nosača aviona Ark Rojal poleteo zajedno sa kapetanom Filipsom. Oba aviona bila su iz sastava 801 skvadronanaoružani avio bombama MK83. Avioni su po poletanju zaueli krus prema istoku i preko jadranskih ostrva i Dalmacije ušli u Bosnu, gde je sa njima u kontakt stupio oficir za navođenje i uputio ih u zonu Goražda gde su trebali da dejstvuju po ciljevima kako navodi bosanskih Srba koji su tad opsedali Goražde.
Ričardson opisuje da su vremenske prilike neposredno pred obaranje zahtevale da se let izvodi na visinama ispod 3.000 metara jer se iznad nalazio kompaktan sloj gustih kišnih oblaka. Ričardson navodi da je on i njegov pratilac smatrao da je ovo više deonstracija sile nego klasični borbeni zadatak kako bi se srpska vojska zaustavila da uđe tenkovima u Goražde.. Ričardson opisuje da je u pilotskoj kabini čuo pucnjavu i zvuke eksplozija, jer oficir za navođenje aviona inače pripadnik SAS se nalazio na prvo liniji. Inače pripadnici SAS su prethodno bili ubačeni u Goražde pod maskom posamtrača UN. Oba pilota su kako navodi Ričardson dobili sve potrebne podatke o cilju- tri tenka T-55 koja su se nalazila na uzvišenju severno od grada i otvarala povremeno vatru. Posade su uočile uzvišenje i prvi put kako opisuje Ričardson preletel ga na visini od 2.400 metara da bi zbog loše vidljivosti pokušali da vizuelno uče ciljeve.
Zbog toga Ričardson donosi odluku da i treći put sa manje visine od 600 metara pokuša da uoči ciljeve i tad vidi odbelasak ispaljene granate iz cevi tenka. U trenutku kada je uočio tri tenka i sprema se da napadne čuo je pratioca kako je uzviknuo “Pazi raketa, bacaj IC mamce”. Raketa je Ričardsonovo avion promašila i nestala u oblacima.. Ričardson je pnovo usmerio avion na tenkove VRS koji su stajali na ivici šume jedan do drugoga. U trenutku prevođenja aviona u napad osetio je jak udarac. Izgubio je nakratko svest i kad se povratio shvatio je da je njegov avion u plamenu. Prema njegovim rečima posle 10 sekundi je doneo odluku da se katapultira, a avion je pao na zemlju. Kako on kaže zahvaljujući pripadnicima SAS on je brzo pronađen.
Oštećen Super Etendard
Četiri dana kasnije 15. aprila 1994 između Sarajeva i Goražda pogođen je bio francuski mornarički avion Super Etendard IV evidencijskog broja 115 iz sastava 16. eskadrile fransuke mornarice, koji se nalazio na izviđačkom zadatku posle poletanja sa nosača aviona “Klemenso” koji se nalazio u Jadranskom moru. Na njega je kako se pretpostavlja dok je bio na zadatku sa još jednim avionom istog tipa sa položaja VRS lansirana raketa sa prenosnog PVO sistema Strela-2M. U ovom napadu raketa je pogodila letelicu u repni deo, ali pilot je ipak uspeo da letelicu vrati na nosač aviona.
Obaranje F-16C iznad Bosanskog Petrovca
Drugog juna 1995. godine raketa lansirana sa PVO siststema 2K12 Kub V i PVO Vojske Republike Srpske posle puna dva dana boravka u zasedi i u totalnoj tišini oborila je američki lovac F-16 koji je patrolirao nebom BiH u okviru operacije “Sprečiti let”, koja se izvodila od sredine 1992. godine.
Krajem maja 1995. godine NATO avioni imali su zadatak da sprovedu odluku o zabrani letova (engl. deny flight) na vazdušnom prostoru Bosne i Hercegovine, na osnovu ranije donete odluke Ujedinjenih nacija. Tokom sprovođenja misije oni su dejstvovali i po objektima i jedinicama Vojske Republike Srpske.
Zbog toga je komandant Glavnog štaba VRS naredio komandantu V i PVO VRS da dejstvuje po avijaciji NATO.
Snage srpske PVO već su bile duže vreme u zasedama na širem području Banja Luke i Bosanske krajine, gde su pratili povremene letove muslimanskih ili hrvatskih helikoptera, ali i motreći i na aktivnost vazdušnih snaga NATO na nebu BiH.
Tokom operacije, NATO lovci F -16C leteli su na visini od 26.000 stopa. Lovci su patrolirali bez upotrebe uređaja za elektronsko ometanje AN/ALQ-131 nad područjem Bihać-Banja Luka-Bosanski Petrovac. Položaji srpskih protivvazdušnih jedinica su im bili poznati od ranije, tako da nisu očekivali značajnije probleme tokom misije.
Međutim, u skladu sa naređenjem 1. Srednja samohodna baterija (SSRB) 155, raketne brigade PVO , sa raketnim sistemom KUB, bila je u zasedi na položajima između Sanskog Mosta i Ključa.
Tokom noći između 29. i 30. maja, baterija je izvršila marš i posela vatreni položaj u rejonu sela Bravsko, opština Bosanski Petrovac, i tako napravila zasedu za dolazeće avione.
Puna tri dana baterija je pratila letove avijacije NATO po podacima talasa obaveštavanja bez uključivanja zračenja sopstvenih radarskih sistema, sve do popodnevnih časova 2. maja. Tog popodneva dva američka lovca F-16C približili su se na 20 km od vatrenog položaja baterije.
Kako je izgledalo obaranje o Grejdija
Par lovaca koji su tog popodneva 2.junaleteli činili su piloti: Skot V. O`Grejdi (kodno ime Basher 52) i kapetan Robert G. Rajt (kodno ime Basher 51). O Grejdi i Rajt su delovali u sklopu 555. lovačke eskadrile 31. lovačkog puka, iz baze Aviano. Inače Grejdiju je to bio 47 put da leti u zonu borbenog delovanja. Po primećivanju letelica uključen je osmatrački, a po zahvatu vođe para i nišanski radar.
U tom trenutku avioni su se udaljili iza planine Srnetica. Pošto gađanje nije bilo moguće zračenje je isključeno posle 3-4 sekunde. Isti par aviona se nakon petnaestak minuta ponovo približio zoni dejstva baterije. Posluga je u međuvremenu promenila frekvenciju nišanskog radara i kada je cilj bio udaljen 22 km uključila je antenu osmatračkog radara. Na 20 km otkriven je i drugi avion. Tada je uključen i nišanski radar. Zahvat je izvršen je na 18 km. Gađanje je izvršeno sa dve rakete. Prva je lansirana kada je cilj bio na 17 km od vatrenog položaja, a druga tri sekunde kasnije. Pogodak i uništenje cilja bilo je na daljini 15 km i visini 5,5 km.
Posle eksplozije bojeve glave prve rakete cilj se raspolovio, a druga raketa je pogodila jedan od delova aviona.
Ostaci aviona su pali na dve lokacije udaljene oko 1,5 km u oblasti Vaganca.
Pilot se uspeo da se katapultira i padobranom spusti na udaljenju oko 6 km od olupina aviona.
Baterija je odmah isključila sredstva prešla u marševski poredak, udaljila se i maskirala. U toku noći je baterija je premeštena sa mesta gde se maskirala na novu lokaciju udaljenu oko 100 km od mesta delovanja. Nišanski radar je ukupno zračio 26 sekundi.
Obaranje Miraža iznad Pala
Tog 30 avgusta 1995 NATO pakt prvi put u svojoj istoriji tog 30.avgusta 1995. započeo vazdušne operacije protiv Vojske Republike Srpske. Ova operacija je poznatija kao DELIBERATE FORCE odnosno ” Namerna sila. Naime tog dana snage NATO predvođene američkim RV napale su veći broj ciljeva u Republici Srpskoj.
Napad na pozicije VRS započeo je u dva časa posle ponoći 30.avgusta udarim snaga sa nosača aviona USS Theodore Ruzvelt na položaje srpske PVO oko Sarajeva Napad aviona F/A-18 i EA -6B podržavi su avioni za elektronski rat EF-111A koji su imali zadatak da zaslepe radare srpske PVO. Ovaj deo operacije nosio je naziv DEAD EYE SOUTH EAST odnosno mrtvo oko jugoistoka.
Pored američkih F-14, F-15, F-16 i F-18, A-10 učestvovali su engleski Harrier GR7 , jaguar, francuski Miraž FC-1CR i Miraž 2000.
SAD i ostale vazduhoplovne snage NATO napali su položaje Vojske Republike Srpske u zonama bezbednosti UN Sarajevo i Goražde, ali i ostale položaje VRS pre svega PVO i komunikaciono relejna čvorišta.
Mnogo ciljeva je bilo promašeno zbog lošeg vremena, a piloti NATO su bili prinuđeni da lete nisko.
Prvog dana operacije iznad Pala Vodnik prve klase Aleksandar Studen je raketnim sistemom “ŠILO” oborio iznad Pala francuski borbeni avion Miraž-2000 K2. Dvojica francuiskih pilota su zarobljena i razmenjena decembra 1995. na inisistiranje državnog i vojnog vrha SRJ posle dogovora sa francuskim vlastima. Najveći deo avio poletanja 66 posto izvela je američka avijacija, za njima sledili su u ravnomernim procentima Britanci, Francuzi i Holanđani 6-9 posto a onda i ostale NATO nacije 1-3 posto avio poletanja u celoj operaciji Iako je operacija „Namerna snaga“ u američkim i NATO krugovima označena kao potpun uspeh, otvorene analize CIA (objavljene 2002. godine) ukazuju da vazdušni napadi nisu degradirali borbene sposobnosti VRS na terenu i da je ona nastavila borbu sa napredujućim hrvatsko-muslimansim snagama, paralelno sa vazdušnim napadima.
Snage VRS su funkcionisale i dalje kao „koheretne vojne snage“ koje su manevrisale jedinicama nivoa brigade i u toku najžešćih udara po njihovim položajima.
Operacija je zvanično trajala od 30. avgusta i trajala je do 20. septembra 1995. godine.
Uspesi raketaša Republike Srpske Krajine
Izbijanje građanskog rata u susednoj BiH značajno je angažovalo raketne jedinice kako sprečile dotur municije i ratnog materijala 5. muslimanskom korpusu u Bihaću.
Od samog početka značajnu ulogu imao je travnati aerodrom Ćoralići kod Cazina. Sa tog aerodroma 15. juna 1992 poletela UTVA-75 sa dva pilota do aerodroma Pleso kod Zagreba. Piloti su sa sobom nosili molbu vojnog i političkog rukovodstva iz Bihaća vlastima Hrvatske da se HRZ aktivno uključi u pružanje pomoći opkoljenoj enklavi. Hrvatsko vazduhoplovstvo je aktivno letelo do ovog aerodorma sve do 1993 kada je izbio hrvatsko-muslimanski sukob. Vazdušni most bio je jedina veza za opkoljenu enklavu, ali je prelet preko teritorije RSK bio veoma rizičan.Prva letelica koja je bila oborena od strane krajiške PVO bio je MiG-21 HRZ 14. septembra 1993. godine. Naime tog dana pukovnik Miroslav Peris dobio je zadatak da pilotirajući MiG- 21 „Osvetnik Vukovara pokuša onesposobiti vatreni položaj artiljerijsko-raketnih jedinica vojske Republike Srpske Krajine (RSK) koje su imale na dometu Zagreb, Sisak i Karlovac. Tokom niskog leta na visini između 80 i 100 metara kako bi izbegao radare pogođen je protivavionskim topom. Peris je pokušao sebe i avion da spase penjući se visinu od 350 metata, kada ga je pogodila raketa, koja je ispaljena iz raketnog sistema KUB M. Perisov avion je pao u okolini sela Stipan u opštini Vrginmost.
Druga letelica koja je oborena bio je ukrajinski transportni avion AN-26 registarske UR 26207 koji je prevozio borebni materijal za 5. korpus kada je 31.jula 1994 na njega ispaljena raketa iz raketnog sistema Kub-M koji pripada 44 r.b SVK. U avionu je poginulo pet članova posade svi ukrajinci i vazduhoplovac iz sastava ABiH. Avion je oboren u okolini Saborskog.
PVO SVK 28.maja 1995 u 02.45 sati izjutra na području Kremena kod Slunja je oborila ponovo raketnim sistemom Kub-M helikopter Mil Mi-8 MTV-1 u kome je bilo sedam osoba, a koji je poleteo sa Ćoralića ka Zagrebu. U helikopteru su sve osobe smrtno stradale, zajedno sa Irfanom Ljubijankićem tadašnjim ministrom spoljnjih poslova muslimanske vlasti u Sarajevu. Tad su poginula dva ukrajinska pilota i pilot avijacije ABiH.