Boško Jovanović
O Generalu Antonu Vasiljeviču Trkulju, odnosno Turkulu, generalu GRU inače bivšem plemiću se malo ili uopšte ne zna na ovim prostorima, ali i u svetu. Kad se rodio, školovao. Ono što se jedino zna opisano je na nekih 40 strana knjige “ Pacovski kanali“ Džona Loftusa koja kod nas ima nekoliko izdanja a jedino validno je ono iz 1991.
Zna se da je bio u Donskoj legiji i da se kad je izbila Oktobarska revolucija i zbačen ruski car pridružio belogardistima kontrarevolucionarnoj amriji i unapređen u čin pukovnika, a kasnije je postao i general. Pripadao je belogardejcima kojima je komandovao general Mihail Gordejevič Drozdovskij.
Anton Vasiljevič Turkul se u beloj literaturi- antiboljševičkoj se nešto i ne pominje. Da je on bio agent vojne službe GRU može se nači samo u jednoj knjizi koja je nastala na Zapadu, a to su čuveni Pacovski kanali Džona Loftusa. Zašto pominjem to? Zato što je Turkul ili kako bi Rusi rekli Turkulj imao gomilu lažnih organizacija i gomilu lažnih informatora, koji su prodavali te lažne informacije na Zapadu, pre svega generalu Gelenu, koji je prvo bio šef nemačke obaveštajne službe na istočnom frontu, a posle rata jedan od osnivača nemačke obaveštajne službe BND“.
Anton Vasiljevič Turkulj, jeste bio špijun GRU, ali se i kod Rusa ne spominje da je bio špijun.
Džon Loftus je bio bivši oficir Kontraobaveštajnog korpusa SAD. Živi u gradu Sankt Peterburgu na Floridi. Vatikan mu je odmah posle knjige nalepio etiketu da je antisemita, jer je samo Vatikan bio zainteresovan da mu se nalepi ta etiketa. Čukči sa Kamčatke sigurno nisu, Beduini nisu, Eskimi nisu, ali Vatikan jeste jer je u knjizi dokazao vezu između Vatikana i nacista i ulogu koju je Vatikan imao u bekstu nacista u Južnu Ameriku posle drugog svetskog rata.
On je rekao u dopunjenom izdanju knjige koja se zove „Nečastivo trojstvo – Vatikan, nacisti i švajcarske banke“, da su mu Srbi masovno pisali posle prvog izdanja knjige, ali nije znao zašto. A reći ću zašto. U knjizi Pacovski kanali se spominje Krunoslav Draganović koji vrlo, vrlo, vrlo, vrlo nežno pominje u srpskim materijalima, onako samo dve rečnice. Nas ovde ne treba da interesuje Vatikan, jer on je sporedan u igri koju je Turkulj izveo.
Turkulj odnosno GRU, je imao uvek ključnu ulogu. Zašto? Agenti GRU su Leopold Treper – Brisel, Šandor Rado – Švajcarska, Rihard Zorge- Japan. Svi su oni javili kad će da počne rat, međutim Zorgeu su nije verovalo. Drug Staljin je rekao: “Ja da verujem takvom je..u i alkoholičaru ne mogu ”. I nije slučajno što je Turkulj radio za GRU.
Objasniću podelu koja je nastala među Rusima. Jedni su smatrali da oni 1917/1921 ubijali komuniste, pa će i 1941. Drugi su smatrali da bez obzira na sve, bez obzira što se Rusija više ne zove Rusija nego Sovjetski Savez da je njihova dužnost prema narodu i otadžbini da je brane. Izbor tad nije bio nimalo lak, a nacisti Ruse koji su bili van Sovjetskog Saveza nisu smatrali nižom rasom, nego su smatrali, pa kako da kažem posebnim, sebi ravnim.
Esesovci su išli ocu Segeja Buglakova da sa njim diskutuju. Ni dlaka s glave mu nije falila. Godine 1933 posle dolaska Hitlera na vlast da Ruska zagranična crkva koja je osnovana 1934 u Sremskim Karlovcima dobila je pravo da zadrži svoj manastir u Minhenu. Mitropolit u tom vreme koji je bio posle Antonija Hrapocikog koji se upokojio 1936, Mitropolit Anastasije Gribanovskij se 1937 zahvaljuje Hitleru na tome. što im je dozvolio da funkcionišu. Mitropolit Anastasije Gribanovskij svako nije bio nacista, Ovo je jedan primer razadora koji je vladao među Rusima koji su se našli u emigraciji.
Uopšte ne treba da se sumnja u patriotizam Turkulja. Bio je član Belog pokreta, prišao je GRU, naprosto zato što se plašio Nemaca. GRU se držao po strani, tamo jesu bile čistke, ali je bilo toliko profesionalnije od GPU – Glavne političke uprave, preteče NKVD-a. Cilj obaveštajnih službi je da ostvare pobedu nad protinvnikom. Treba da se shvati da nacije i države propadaju kad propadnu njihove obaveštajne službe. Dok službe rade svoj posao kako treba, države postoje. Problem kod Nemaca je bio taj što su imali puno obaveštajno kontrobaveštajnih službi koji su isprepleteni. Znači imali smo državne službe, imali su partijske službe, tako da što se tiče Nemaca oni su bili toliko isprepleteni, da nisu imali nikakvu obaveštajnu mrežu na Uralu i u Sibiru i to je osnovni razlog za poraz.
Bez strateške obaveštajne špijunaže nema pobede niste sposobni da osmatrate dubinu protivnika, da parališete njegovu ratnu industriju ili pak da pravovremeno saznajete odluke koje su donete.
Ključ pobede uvek leži u radu obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi.
Kontraobaveštajna služba treba da parališe rad neprijateljkih elemenata, a obaveštajna služba da prikupi planove neprijatelja na vreme. Jedan od načina da obmane neprijatelja je taj, da ukoliko se smatra da neprijatelj nema duboke izvore, ili da ih nema puno, da se organizuju lažni izvori, da se pokrenu lažne operacije, da se namerno namesti svoj agent koji će da dobije zadatak da postane izdajnik i prebegne kod protivnika kako bi se na taj način dostavljale informacije neprijateljskoj strani.
Može da se postavi pitanje što bi se dostavljale neprijateljskoj strani informacije o nama samima. Iz vrlo prostog razloga jer se na taj način lako parališe i preuzima kontrola nad kontraobaveštajnom službom, koja nema razaloga da sumnja.
Onda vremenom mogu da se poture informacije koje su potrebne. To biva tako što se u početku šalju informacije koje su 100 posto tačne sve dok se na zadobije poptuno povrenje strane kojoj se podmeću lažni podaci. Onda je važno da ti prvi podaci koji se serviraju budu 100 posto tačni, 100 posto proverljivi da ne bi izazvali sumnju u daljim oiperacijmama manipulisanja neprijateljem, radi se na smanjenju istitinih podataka na primer sa 100 posto na 95. Uvek tom preostalom procentu se dostavljaju lažne informacije, ali lažne informacije treba u sebi da sadrže toliko istine da prođu kao tačna informacija i da obavljena u nju lakše progura lažna.
Vremenom procenta istine se smanjuje a procenat laži povećava. Činjenica je da za to treba ne jedna čovek, nego da se mreža širi da mi sami određujemo koliko će neprijatelj da ima informatora, kako se dodaje jedan po jedan informator, tako se ponavlja postupak pridobijanje poverenja i manipulacijom i kad se tu u dovoljnom obimu radi, onda se parališu neprijateljske službe.
Onda se daje sloboda, da slobodno vrše obaveštajne operacije što smo da bi paralisali kontraobavešajnu službu što bi omogućilo protivničkoj strani da bez problema vrši obaveštajni rad. Sve ovo što sam rekao je teorija, koju su Turkulj i GRU dokazali u praksi.
Turklj, GRU i Vatikan
Ovde ćemo napraviti kratki uvod zašto je Turkulj ili Trkul, odnosno GRU pod lupu stavio Vatikan i odatle obaveštajno delovao.
Protivrečje između Vatikana i Sovjetskog Saveza potiče iz potiče iz toga što je Vatikan, odnosno papa Lav XIII video boljševičku revoluciju i komunizam kao veliku opasnost za Zapad.
Iako Vatikan do Lateranskih dogovora između Italije i katoličke crkve nije bio država, Lav XIII je još za vreme Prvog svetskog rata 1917. video komunizam kao pretnju.
Vatikan ja imao jak uticaj na katoličke države, Francusku, Italiju, južni deo Nemačke.
Vatikan je video ateizam kao svog teološkog/idejnog protivinika. To je prestalo da bude pravoslavlje, ali Vatikanova fiksacija Istokom nije mogla da prestane, pa Vatikan u suštini od vajkada ima ideju da zagospodari Istokom, još od vremena Vizantije.
Vatikan je više je opsednut istokom nego popravljanjem samog sebe. Vatikan nije bio spreman da prizna svoje grehe, ako izuzmemo papu Frančeska. Vatikan je bio zainteresovan za dobre odnose sa nacističkom Nemačkom, zato što Papa Pije XII u to vreme je hteo pošto poto da sklopi dil sa Hitlerom da se potpiše konkordat, odnosno konkordat između nacističke Nemačke i katoličke crkve, da bi se zaštitilo katoličnastvo, od većinskog portestantizma, ateizma i germanskog neopaganizma.
A stvar u tome je što ta opsesija Vatikana i katoličke crkve Istokom je bila milenijumska i nije mogla tek tako lako da prestane.U centru Moskve i dan danas postoji katolička crkva čiji sveštenik je jezuita. Jezuiti imaju svoj sajt na ruskom. Ovo je samo mala napomena da čitoaci znaju šta se dešava.
Postoji knjiga, koja je napisao Džon Konvel zove se Hilterov papa, koja je prevedena na srpski, toplo je prpeoručujem svakom čitaocu. Izuzetna knjiga.
Veliku ulogu u katoličkom nastupanju na istok su igrali ukrajinski grko-katolici koje je u vreme Prvog i Dugog svetskog rata predvodio Andrej Pšeticiki. Oni ga smatraju svecem. On je poljski plemić poreklom.
Grko-katolika ima 5 miliona uglavnom u zapadnoj Ukrajini i oni su glavni motor ukrajinskog nacionalizma i antipravoslavlja u Ukrajini. I ne smemo da zaboravimo da je otac Stepana Bandere, Andrej Bandera bio grkokatičkli sveštenik.
Kad se sve ovo ima u vidu ne treba da čudi zašto je Turkulj za jednu od svoh mneta uzeo baš Vatikan. Tako da rat između Turkula i Vatikina i GRU i Vatikana zaslužuje punu pažnju.