24. март 1999: НАТО агресија на СРЈ и њене дугорочне последице

У ноћи 24. марта 1999. године, НАТО снаге су започеле ваздушне ударе на Савезну Републику Југославију (СРЈ) без одобрења Савета безбедности Уједињених нација. Ова акција, која је требало да траје неколико дана, продужила се на 78 дана и оставила дубоке трагове на српском друштву, економији и међународном праву.

Кршење међународног права

НАТО агресија представља један од најконтроверзнијих догађаја у историји међународних односа. Иако је Запад акцију оправдавао као хуманитарну интервенцију због ситуације на Косову и Метохији, многи правни стручњаци су је осудили као кршење међународног права. Руски председник Владимир Путин је 2022. године подсетио на овај догађај, нагласивши да је НАТО бомбардовање Београда било „лош пример“ који је поставио опасан преседан.

Кина је такође критиковала Запад због догађаја из 1999. године, посебно након бомбардовања кинеске амбасаде у Београду. Кинески званичници су истакли да неће заборавити овај чин и да не прихватају „проповеди о легаланости“ од оних који су кршили међународно право.

Војне последице

Иако је НАТО имао надмоћну војну и технолошку предност, српска војска је пружила изненађујући отпор. Већ 27. марта 1999. године, српска противваздушна одбрана (ПВО) је оборила амерички авион F-117А „Невидљиви“, што је представљало велики ударац по углед америчке војске. Овај догађај је постао симбол српског отпора.

Током агресије, НАТО је гађао и цивилне објекте, укључујући болнице, школе и мостове, што је изазвало међународну осуду. Иако је српска војска успела да сачува значајан део своје опреме, економски и инфраструктурни ударци су били огромни.

Геополитичке промене

НАТО агресија на СРЈ имала је дугорочне геополитичке последице. Русија, Кина и друге државе су схватиле да морају да ојачају своје војске и економије како би се супротставиле западном утицају. Русија је под вођством Владимира Путина започела процес обнове, док је Кина покренула амбициозне пројекте попут „Појаса и пута“ како би учврстила своју позицију у свету.

© Copyright (c) Northfoto/Shutterstock

САД и њихови савезници су, са друге стране, постепено губили утицај у неким регионима. Повлачење из Авганистана 2021. и потпуна реорганизација свих безбедносних служби у Америци говоре у прилог томе да се Вашингтон окреће Пацифику и све јачој Кини.

Последице за Србију

За Србију, НАТО агресија је оставила трајне последице. Десетине хиљада људи пати од последица употребе муниције са осиромашеним уранијумом, а еколошке последице бомбардовања хемијских постројења и даље се осећају. Београд, као први и последњи град у Европи бомбардован у 20. веку, симболизује трагедију која је задесила српски народ.

Иако је од агресије прошло више од две деценије, сећање на жртве и отпор српског народа остају живи. Овај догађај не само да је обележио српску историју, већ је и утицао на глобалну геополитику, постављајући питања о легитимности интервенција и будућности међународног права.