БОРБЕНА УПОТРЕБА ДЕЛФИНА У РУСКОЈ И АМЕРИЧКОЈ РАТНОЈ МОРНАРИЦИ

Прича о употреби морских сисара у противдиверзантским дејствима није нова и интензивно се одвија још од средине 1970-тих година прошлог века. Ова прича поново је актуелизована када је наведено да се руска морнарица спрема за противдиверзантску заштиту ратне луке Севастопољ и бродова Црноморске флоте.

Прича о употреби сисара у противидверзантским дејствима датира из времена Совјетске морнарице, а према неким подацима из 1970-тих година прошлог века. Превасходно за противминске задатке, а касније и противдиверзантске мисије и подводну заштиту стратешких објеката на мору.

Западни подаци говоре да су први објекти за обуку делфина у време Совјетског Савеза регистровани у Севастопољу и да их је после распада Совјетског Савеза преузела Украјина, али овај пут за невојне сврхе.

Западни обавештајни подаци говоре да је Русија ову причу покренула поново 2014. после анексија Крима, како је писао Москва Тајмс

Међутим, у војнопоморској литератури постоји информација да су делфини по први пут за војну службу кориштени у совјетској Тихоокеанској флоти.

Наводно овај програм је имао ознаку „војне тајне“ и за постојање овог програма знало је јако мали број високих војних и поморских официра. Операција обуке изводила се у заливу Витјаз код Владивостока где се вршила диверзиона и контрадиверзиони задаци пре свега откирвање сидрених и на дну лежећих морских мина или постављање лепљивих мина под труп бродова, за шта су некада кориштени поморски диверазнти.

Према постојећим и доступним инфромацијама делфин је на леђима носио лепљиву морску мину, коју је он донео до трупа брода, закачио је убојни товар за труп и удаљио се. Наравно у операцијама обуке кориштене су школске мине, али вероватно и праве, али о томе има јако мало података.

Осим делфина који су обучавани и за чување објеката, тако што су на труп имали причвршћен мали тастер, који су притискали ако би уочили поморске диверзанте и о томе обавештавали оперативни центар, који је контролисао кретање делфина, у Северној флоти уочено је и да за овакве задатке могу да се користе и поларни делфини под именом „Белухи“.

Током обуке уочено је да Белухи су одлични осматрачи , да њихов природни сонар по неколико пута по јачини превазилази најбоље подводне акустичке сензоре, да лако могу да детектују диверзанте, подводне реонилице, али и диверзантске подморнице на већим удаљеностима.

Иначе током програма обуке уочено је да су белухи веома брзо откривали и рониоце који су се приближали и том прликом исто на трупу перајима притискали причвршћен мали тастер за детекцију опасности.

Руска морнарица такође је користила и морске лавове и фоке, које су обучене биле и за напад на откривене поморске диверзанте, дикректним ударом у рониоца, уједима.


Руски програм обуке делфина завршио се према неким информацијама 1992. услед кризе и недостатка новца. Поново је покренут наводно 2009. године, а пуни замах уследио је од 2014. године.

Да се класични и поларни делфини користе у војне сврхе говори и један занимљив инцидент, који се догодио 2019. у Норвешкој када се пред једном групом туриста појавио белух са појасом, што је навело западне поморске стручњаке да се ради о сисару који је залутао или побегао од руске морнарице. Говорило се да је белух који је добио име „Хвладимир“ настао комбинација почетка норвешке речи за кита и имена руског председника, био део руског програма обуке морских сисара за противминске и противдиверзантске задатке.

Америчка искуства

Са применом делфина у војне сврхе бавила се и морнарица Сједињених Држава, с том разликом да су подаци о овим програмима скинули ознаку тајности 1960. године прошлог века. У морнарици САД тај програм добио је име ММП Марине Маммал Програм ,који је започет на Пацифику са делфином под именом Ноли.

Како је растао утицај друштва за заштиту животиња тако је на маеричку морнарицу вршен притисак да обустави овакве пројекте кориштења морских сисара у војне сврхе. Морнарица је одбацивала критике и говорила да ове животиње имају радне задатке, а не борбене и да никако не трпе нити су злостављени

Међутим критике су остале, а војска се није превише обазирала и наставила је обуку сисара за борбене и неборбене задатке.

У неборбене задатке било је укључено проучавање хидроакустике и хидродинамике. Та истраживања су касније кориштена у стварању све бољих акустичких сензора на основу онога како су и шта делфини детектовали под водом и проучавање кретања кроз воду, као и пручавање њихових могућности како сисара да брзо зароне и изроне без проблема са декомпресијом, што је касније примењено и на подручје медицине.

У војне сврхе делфини и морски лавови кориштени су за неутралисање подводно-минских експлозивних средстава. Свака једница састављена је од команданта, ветеринара и 4-8 делфина или морских лавова, за откривање мина. Уз помоћ специјалних боксова једница се уз помоћ транспортних авиона за јако кратко време може пребацити на било коју тачку земљине кугле.

Сви делфини и морски лавови у америчкој морнарици имају ознаке специјализације од мк 4 до мк 7.

Специјализација мк 4 означава делфина или лава обученог за откривање сидрених мина, мк5 је специјализација сисара за откривање морнаричког подводног наоружања на дубинама до 300 м, специјалиазцију мк 6 добијају делфини и лавови који су обучени за откривање и упозоравање на подводне диверзанте, специјализација мк 7 намењена је сисарима за обележавање на дну лежећих мина.

Сви делфини и морски лавови су опремљени са посебним подводним видео камерама. Они су обучени да углавном не нападају него да детектују уљезе.

Морнарица САД делфине је борбено применила у Вијетнамском рату у периоду 1971-1972, за време ирачко-иранског рата кад су у Персијском заливу учествовали у откривању морских мина, а последњи пут у инвазији на Ирак 2003 када су кориштени у околини басре за откривање морских мина и то делфини у верзији мк 4 и мк 7.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *