Један од најпознатијих атентата у Другом светском рату се догодио 27. маја 1942. године. Нападнут је моћни Рајнхард Хајдрих, један од најзологлашенијих нациста, којег је и сам Хитлер називао „Човек гвозденог срца”.
Хајдрих је био високо рангирани официр СС-а и полицијски начелник током нацистичке ере. Био је један од главних архитеката холокауста током раних ратних година, одговарао је и примао наређења само од Хитлера, Геринга и Химлера у свим питањима која се односе на депортацију, затварање и истребљење Јевреја.
У време када је Хајдрих био Заменик заштитника Протектората Бохемије и Моравије (део Чехословачке анектиран у Рајх 15. марта 1939), у Лондону је чехословачка влада у егзилу одлучила да га убије.
Агенти Јан Кубиш и Јозеф Габчик предводили су тим изабран за мисију, обучен од стране британског извршног директора за специјалне операције (СОЕ). Дана 28. децембра 1941., они су падобранима избачени над Чешком из британског авиона.
27. маја 1942. Хајдрих је кренуо од своје куће пут аеродрома, јер је планирао да се састане са Хитлером у Берлину. Агенти су му на путу поставили заседу, на једном завоју гдје је његов аутомобил морао да успори. Кад се у свом отвореном Мерцедесу приближио, агент Јозеф Габчик је изашао из скровишта и покушао да запуца из своје аутоматске пушке која се заглавила.Хајдрих, умјесто да нареди возачу да убрза, наредио је да аутомобил стане и почео је да пуца на нападача. Тада је други агент бацио модификовану противтенковску гранату на аутомобил.
Експлозија је тешко ранила Хајдриха, задобио је тешке повреде дијафрагме, слезине и једног плућа, као и сломљено ребро.
Одвезен је у болницу, где је извршена сложена операција, међутим Хајдрих је умро недељу дана након атентата у болници од сепсе.