ЗЕМЉЕ ЕУ СЕ СВАЂАЈУ ОКО СЛАЊА МИРОВНИХ СНАГА У УКРАЈИНУ: “КО ЈЕ ЗА А КО ЈЕ ПРОТИВ?”

Земље ЕУ подељене су око слања мировних снага у Украјину, пише The Times.

Земље Европске уније (ЕУ) нису се сложиле око распоређивања мировних трупа НАТО у Украјини. Ово преноси The Times.

“Британија и друге европске земље подељене су око потребе распоређивања велике мировне мисије у Украјину… Британија, Француска и скандинавске земље подржавају иницијативу коју предводе Европа за слање десетина хиљада војника ако се договори прекид ватре. Међутим, Немачка и други се томе противе”, The Times.

Раније је саопштено да би лидери земаља ЕУ могли да напусте Украјину због унутрашњих несугласица. Према речима аутора чланка у The New Statesman, упркос смелим изјавама неких лидера ЕУ о увођењу мировних снага на украјинску територију и размештању инфраструктуре НАТО у близини руске границе, многи политичари почињу да се удаљавају од ратоборне реторике.

Европа тражи од САД ваздушну подршку ако се снаге пошаљу у Украјину

Европа је затражила од САД ваздушну подршку у случају да се мировне снаге пошаљу у Украјину, пише The Times. У издању се наводи да земље ЕУ могу да пошаљу своје копнене трупе, али им је потребна помоћ у ваздуху, укључујући и питања противваздушне одбране (ПВО) и обавештајних технологија.

“Европа сама може да обезбеди копнене снаге ако је потребно. Али министри траже од САД да обезбеде заштиту из ваздуха“, The Times.

Такође се наводи да би Лондон могао да пошаље контингент од 10 до 25 хиљада војника у Украјину.

Западне земље су забринуте због мировне мисије

Издање напомиње да су балтичке државе и Пољска забринуте због предложене мисије у Украјини, јер би она могла да одузме средства и ресурсе државама НАТО које се граниче са Русијом, смањујући њихову безбедност.

Како је Bloomberg раније пренео, Пољска, Летонија, Литванија и Естонија захтевају да Европска унија удвостручи своје издатке за одбрану издвајањем више од 100 милијарди евра за војне потребе.

Поред тога, на Западу постоји забринутост да ће слање трупа у Украјину бити немогуће ако она не добије подршку САД или се не допадне Русији у потенцијалним преговорима о решењу.

Очекује се да ће британски премијер Кир Стармер разговарати о мировној мисији са европским лидерима и генералним секретаром НАТО на састанку у Бриселу у понедељак, 3. фебруара.