Turska se smatra pobednikom nakon pada Asada. Bez obzira na to, Ankara ne može da ignoriše kurdsku ulogu u posleratnom rešenju.
Nekada davno, tadašnji turski premijer Redžep Tajip Erdogan ugostio je sirijskog predsednika Bašara el Asada na porodičnom odmoru u Turskoj i planirao bliskoistočnu uniju zajedno sa Sirijom, Libanom i Jordanom. Ali arapsko proleće je sve to promenilo. Asad je vladao diktaturom koje je nadmašilo onu njegovog oca Hafeza, sve do njegovog pada od strane opozicije koju je predvodio Hajat Tahrir al Šam (HTŠ) prošlog vikenda.
Kasnije je Asad postao „ubica al Asad“, a sada je predsednik Erdogan izjavio da će se uskoro moliti u džamiji Umajada u Damasku. Ovo je, međutim, trajalo duže nego što je očekivao. Da bi zamenio Asadov režim predvođen alavitima i zamenio ga sunitskom vlašću, Erdogan je upotrebio i podmetanje i savez sa šarolikom grupom džihadista.
U gafu na Univerzitetu Harvard 2014. godine, tadašnji potpredsednik Džo Bajden je u pitanjima i odgovorima naveo da su američki saveznici u regionu, Turska, Saudijci i Emirati, najveći problem u Siriji.
„Bili su toliko odlučni da sruše Asada i u suštini imaju sunitsko-šiitski rat, šta su uradili? Sipali su stotine miliona dolara i desetine tona oružja u svakoga ko bi se borio protiv Asada – osim što su ljudi koji su bili snabdevani bili Al Nusra i Al Kaida, i ekstremistički elementi džihadista koji su dolazili iz drugih zemalja. delovi sveta“.
Stalni problem Turske bio je sa kurdskim nacionalizmom, u rasponu od pobune šeika Saida 1925. godine do takozvanog „prljavog rata“ sa PKK (Kurdistanska radnička partija). Ovo i danas odjekuje nedeljnim demonstracijama „subotnjih majki“, koje zahtevaju da saznaju gde se nalaze njihovi najmiliji.
Ironično, Erdogan je bio prvi turski lider koji je priznao da Turska ima kurdski problem, što je dovelo do pregovora u Oslu i dvogodišnjeg prekida vatre do 2015. godine. Međutim, u dogovoru o “mamacu i zameni“, u julu 2015. godine, Erdogan je ponudio Obami vazduhoplovnu bazu Indžirlik u zamenu za ono što je značilo odrešene ruke protiv Kurda.
Drugi mirovni proces pokrenuo je partner vladajuće AKP (Partije pravde i razvoja), MHP (Partija nacionalnog pokreta), ali je to otežano uklanjanjem legalno izabranih kurdskih gradonačelnika i humanitarnom katastrofom izazvanom turskim vazdušnim napadima na Kurde – držao severoistok Sirije.
Analiza Frančeska Sikardija jasno pokazuje ulogu Sirije u spoljnoj politici Turske. Autor tvrdi da je turska politika u Siriji vođena unutrašnjom politikom i potrebom da se obezbedi izborna podrška kroz agresivnu, nacionalističku spoljnu politiku.
Tursku intervenciju i stvarnu okupaciju područja Sirije obilježile su tri prekogranične operacije u avgustu 2016. godine („Štit Eufrata“), u januaru 2018. godine („Maslinova grančica“) i oktobru 2019. godine („Proljeće mira“) i interno u Idlibu februara 2020. godine („Prolećni štit“). Ovo poslednje je predstavljalo polaznu tačku za uspešnu kampanju HTŠ.
Prvi je bio odbijanje Sjedinjenih Država, pošto je operacija pokrenuta istog dana kada je Džo Bajden sleteo u Ankaru kako bi uverio Tursku u američku podršku nakon pokušaja državnog udara u julu 2016. godine.
Maslinova grančica dovela je do okupacije Afrina, kurdske enklave na severozapadu Sirije, a Proleće mira je bilo upad u severoistočnu Siriju, još jedno odbijanje podrške SAD Sirijskim demokratskim snagama (SDF) predvođenim Kurdima u ratu protiv Islamske države.
Turska kontrola i administracija oblasti severne Sirije ismevaju podršku Turske očuvanju teritorijalnog integriteta Sirije.
U svojoj analizi Frančesko Sikardi pominje strateško prestrojavanje između Turske i Rusije koje je pomoglo obema zemljama da ostvare svoje ciljeve u Siriji: opstanak režima sirijskog lidera Bašara el Asada za Moskvu i slabljenje sirijskih Kurda za Ankaru.
Posle Asadovog bekstva, ruka Moskve je oslabila i postoje znaci povlačenja, iako za sada zadržava kontrolu nad vazdušnom bazom Hmejmim i njenom pomorskom bazom u Tartusu. Turska se, međutim, reklamira kao spoljna sila koja ima najveću ulogu u upravljanju političkom tranzicijom Sirije. Erdogan je otišao toliko daleko da tvrdi: „Sada postoje samo dva lidera na svetu. To smo ja i Vladimir Putin”.
Turska se odlučno protivi tome da sirijski Kurdi igraju bilo kakvu ulogu u oblikovanju budućnosti njihove zemlje, što je protiv činjenice da oni čine oko deset odsto stanovništva i zauzimaju veliku površinu zemlje.
Turska takođe ima veliki interes za povratak četiri miliona sirijskih izbeglica koje je Turska, uz evropsku podršku, ugostila od 2011. godine.
Formirana je privremena sirijska vlada. Ipak, s obzirom na uticaj HTŠ, postoji zabrinutost oko njegovog pravca.U januaru 2017. godine Rusija, Turska i Iran sazvali su sastanak u Astani u pokušaju da okončaju šestogodišnji sukob u Siriji. Sastanku je prisustvovala ne samo sirijska vlada već i sirijska opozicija i izaslanik UN.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov predložio je nacrt ustava za rešenje, koji je sirijska opozicija odbacila. Ipak, sadrži elemente koji bi mogli pružiti osnovu za rezoluciju. Na primer, predložio je izbacivanje „arapskog“ iz zvaničnog naziva zemlje, „Sirijska Arapska Republika“, i odbacivanje islamskog šerijata kao osnove zakona. Takođe je priznala kurdsku kulturnu autonomiju i jednaku upotrebu arapskog i kurdskog jezika u tom pogledu.
citao sam clanak naravno i slusam analize ali kao da su se dogovorili da svi umesto pkk jpg terorista svi pricaju kurdi.sta nije tacno da turska ganja i ubija kurde tu nem nikakve logike jer kurdi su sastavni deo turske drzave.sam ministar hakan fidan je kurd zamenik presednika turske je kurd cevdet jilmaz ministar finansije je kurd i puno jos njii.sve mi je jasno o vezi turske samo mi nesto nije jasno da ovi analiticari koji pricaju preko medije zasto se ne pitaju sta aemerika trazi u siriji ?koliko ima u americi sirijski izbeglica?dali je nji neko pozvao?dali vi znate da za vreme asada i pred da pocne graganski rat u siriji kurdi nisu imali drzavljanstvo sirije.dali znate da se turska trudila da to sredi preko asada jer su imali dobre odnose asad i erdogan.dali vi znate da u siriji zivi 4 miljona turaka,dali vi znate da turska ima granicu od 911 km sa sirijom?dali vi znate da u turskoj bilo preko 4 miljona sirijski izbeglica od koji 500 000 su kurdi,u siriji zivi 2 miljona kurda.zasto niko ne prica o ovome? a svi su navalili da pricaju o kurdskoj drzavi koja nikad nece biti jer to nece niko da dozvoli a posebno ne turska .zato sta bi takozvana kurdska drzava pod kontrolom pkk jpg terorista bila bi vazal izraela i amerika na bliskom istoku o tome se radi,.zato zapamtite da turska pod cenu i rata protiv amerika i izraela nece to da dopusti u to budite sigurni svi vi koji zelite tako nesto .inace ja sam zavrsio medjunarodne odnose i vladam sa najmanje 5 jezika ,dok mi je turski maternji jezik i vrlo dobro poznajem stanje tamo o na bliskom istoku,
hteo bi da se nadovezem na to da su sad trenutno navodno teroristi zazeli vlast u siriji to je notorna laz.tacno je da su jedan mali deo mudzaedina koji su dosli iz kavkaza ujgura turkmenistana tacikistana bili stacionirani u idlibu.ali oni su brojcano vrlo mali kad sporedimo recimo sirijski nacionalu armiju koja je pod konytrolom turske i koja broji minimum 50000 vojnika koji su obucavani od strane turskih specijalnih snaga.sta se tice ovih hts pripadnika tu ima raznih grupacija pobunjenika i oni su se okupili u jedno to hts ovaca .i svi ti ljudi su iz sirije koji su se borili i jos se bore protiv asadovog diktatorskog rejima.naravno da su i ovi imali veze sa turskom .jer je turska kontrolirao oblast idlib gde su bili stacionirani 4 miljona sirijaca koji su pobegli iz drugih gradova sirije homs sam halep i drugu gradovi.to je bio zadni bedem za te izbeglice zato je i asad i rusi su napadali taj greadi na taj nacin su vrsili pritisak i na tursku jer zamislite da su i te izbeglice 4 miljona krenuli u tursku onda bi u tursku bio pravi haos .o tome se radi zato je turska pod svaku cenu branio grad idlib od asadovih ubica i iranski placenika.i sta se sad desio?edogan je mesecima indirektno pa i direktno se obracao da asad sedne sa njima i d ase dogovore o stanju u siriji i stanje izbeglica ali je asad slusao iran .a iran nije hteo da se to desi .pa se suprostvljao tome da se asad i erdogan sastanu .dok su rusi isto insistrirali da se asad i erdogan sastanu.i desilo se ovo sta se desilo.naravno uz pomoc turske koja je godinama obucavala sirijsku nacionalu armiju i naoruzavala te iste.