ТУРСКА ЗАГОНЕТКА О СИРИЈИ

Турска се сматра победником након пада Асада. Без обзира на то, Анкара не може да игнорише курдску улогу у послератном решењу.

Некада давно, тадашњи турски премијер Реџеп Тајип Ердоган угостио је сиријског председника Башара ел Асада на породичном одмору у Турској и планирао блискоисточну унију заједно са Сиријом, Либаном и Јорданом. Али арапско пролеће је све то променило. Асад је владао диктатуром које је надмашило ону његовог оца Хафеза, све до његовог пада од стране опозиције коју је предводио Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ) прошлог викенда.

Касније је Асад постао „убица ал Асад“, а сада је председник Ердоган изјавио да ће се ускоро молити у џамији Умајада у Дамаску. Ово је, међутим, трајало дуже него што је очекивао. Да би заменио Асадов режим предвођен алавитима и заменио га сунитском влашћу, Ердоган је употребио и подметање и савез са шароликом групом џихадиста.

У гафу на Универзитету Харвард 2014. године, тадашњи потпредседник Џо Бајден је у питањима и одговорима навео да су амерички савезници у региону, Турска, Саудијци и Емирати, највећи проблем у Сирији.

Били су толико одлучни да сруше Асада и у суштини имају сунитско-шиитски рат, шта су урадили? Сипали су стотине милиона долара и десетине тона оружја у свакога ко би се борио против Асада – осим што су људи који су били снабдевани били Ал Нусра и Ал Каида, и екстремистички елементи џихадиста који су долазили из других земаља. делови света“.

Стални проблем Турске био је са курдским национализмом, у распону од побуне шеика Саида 1925. године до такозваног „прљавог рата“ са PKK (Курдистанска радничка партија). Ово и данас одјекује недељним демонстрацијама „суботњих мајки“, које захтевају да сазнају где се налазе њихови најмилији.

Иронично, Ердоган је био први турски лидер који је признао да Турска има курдски проблем, што је довело до преговора у Ослу и двогодишњег прекида ватре до 2015. године. Међутим, у договору о “мамацу и замени“, у јулу 2015. године, Ердоган је понудио Обами ваздухопловну базу Инџирлик у замену за оно што је значило одрешене руке против Курда.

Други мировни процес покренуо је партнер владајуће AKP (Партије правде и развоја), MHP (Партија националног покрета), али је то отежано уклањањем легално изабраних курдских градоначелника и хуманитарном катастрофом изазваном турским ваздушним нападима на Курде – држао североисток Сирије.

Анализа Франческа Сикардија јасно показује улогу Сирије у спољној политици Турске. Аутор тврди да је турска политика у Сирији вођена унутрашњом политиком и потребом да се обезбеди изборна подршка кроз агресивну, националистичку спољну политику.

Турску интервенцију и стварну окупацију подручја Сирије обиљежиле су три прекограничне операције у августу 2016. године („Штит Еуфрата“), у јануару 2018. године („Маслинова гранчица“) и октобру 2019. године („Прољеће мира“) и интерно у Идлибу фебруара 2020. године („Пролећни штит“). Ово последње је представљало полазну тачку за успешну кампању ХТШ.

Први је био одбијање Сједињених Држава, пошто је операција покренута истог дана када је Џо Бајден слетео у Анкару како би уверио Турску у америчку подршку након покушаја државног удара у јулу 2016. године.

Маслинова гранчица довела је до окупације Африна, курдске енклаве на северозападу Сирије, а Пролеће мира је било упад у североисточну Сирију, још једно одбијање подршке САД Сиријским демократским снагама (SDF) предвођеним Курдима у рату против Исламске државе.

Турска контрола и администрација области северне Сирије исмевају подршку Турске очувању територијалног интегритета Сирије.

У својој анализи Франческо Сикарди помиње стратешко престројавање између Турске и Русије које је помогло обема земљама да остваре своје циљеве у Сирији: опстанак режима сиријског лидера Башара ел Асада за Москву и слабљење сиријских Курда за Анкару.

После Асадовог бекства, рука Москве је ослабила и постоје знаци повлачења, иако за сада задржава контролу над ваздушном базом Хмејмим и њеном поморском базом у Тартусу. Турска се, међутим, рекламира као спољна сила која има највећу улогу у управљању политичком транзицијом Сирије. Ердоган је отишао толико далеко да тврди: „Сада постоје само два лидера на свету. То смо ја и Владимир Путин”.

Турска се одлучно противи томе да сиријски Курди играју било какву улогу у обликовању будућности њихове земље, што је против чињенице да они чине око десет одсто становништва и заузимају велику површину земље.

Турска такође има велики интерес за повратак четири милиона сиријских избеглица које је Турска, уз европску подршку, угостила од 2011. године.

Формирана је привремена сиријска влада. Ипак, с обзиром на утицај ХТШ, постоји забринутост око његовог правца.

У јануару 2017. године Русија, Турска и Иран сазвали су састанак у Астани у покушају да окончају шестогодишњи сукоб у Сирији. Састанку је присуствовала не само сиријска влада већ и сиријска опозиција и изасланик УН.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров предложио је нацрт устава за решење, који је сиријска опозиција одбацила. Ипак, садржи елементе који би могли пружити основу за резолуцију. На пример, предложио је избацивање „арапског“ из званичног назива земље, „Сиријска Арапска Република“, и одбацивање исламског шеријата као основе закона. Такође је признала курдску културну аутономију и једнаку употребу арапског и курдског језика у том погледу.

2 коментара на “ТУРСКА ЗАГОНЕТКА О СИРИЈИ

  1. citao sam clanak naravno i slusam analize ali kao da su se dogovorili da svi umesto pkk jpg terorista svi pricaju kurdi.sta nije tacno da turska ganja i ubija kurde tu nem nikakve logike jer kurdi su sastavni deo turske drzave.sam ministar hakan fidan je kurd zamenik presednika turske je kurd cevdet jilmaz ministar finansije je kurd i puno jos njii.sve mi je jasno o vezi turske samo mi nesto nije jasno da ovi analiticari koji pricaju preko medije zasto se ne pitaju sta aemerika trazi u siriji ?koliko ima u americi sirijski izbeglica?dali je nji neko pozvao?dali vi znate da za vreme asada i pred da pocne graganski rat u siriji kurdi nisu imali drzavljanstvo sirije.dali znate da se turska trudila da to sredi preko asada jer su imali dobre odnose asad i erdogan.dali vi znate da u siriji zivi 4 miljona turaka,dali vi znate da turska ima granicu od 911 km sa sirijom?dali vi znate da u turskoj bilo preko 4 miljona sirijski izbeglica od koji 500 000 su kurdi,u siriji zivi 2 miljona kurda.zasto niko ne prica o ovome? a svi su navalili da pricaju o kurdskoj drzavi koja nikad nece biti jer to nece niko da dozvoli a posebno ne turska .zato sta bi takozvana kurdska drzava pod kontrolom pkk jpg terorista bila bi vazal izraela i amerika na bliskom istoku o tome se radi,.zato zapamtite da turska pod cenu i rata protiv amerika i izraela nece to da dopusti u to budite sigurni svi vi koji zelite tako nesto .inace ja sam zavrsio medjunarodne odnose i vladam sa najmanje 5 jezika ,dok mi je turski maternji jezik i vrlo dobro poznajem stanje tamo o na bliskom istoku,

  2. hteo bi da se nadovezem na to da su sad trenutno navodno teroristi zazeli vlast u siriji to je notorna laz.tacno je da su jedan mali deo mudzaedina koji su dosli iz kavkaza ujgura turkmenistana tacikistana bili stacionirani u idlibu.ali oni su brojcano vrlo mali kad sporedimo recimo sirijski nacionalu armiju koja je pod konytrolom turske i koja broji minimum 50000 vojnika koji su obucavani od strane turskih specijalnih snaga.sta se tice ovih hts pripadnika tu ima raznih grupacija pobunjenika i oni su se okupili u jedno to hts ovaca .i svi ti ljudi su iz sirije koji su se borili i jos se bore protiv asadovog diktatorskog rejima.naravno da su i ovi imali veze sa turskom .jer je turska kontrolirao oblast idlib gde su bili stacionirani 4 miljona sirijaca koji su pobegli iz drugih gradova sirije homs sam halep i drugu gradovi.to je bio zadni bedem za te izbeglice zato je i asad i rusi su napadali taj greadi na taj nacin su vrsili pritisak i na tursku jer zamislite da su i te izbeglice 4 miljona krenuli u tursku onda bi u tursku bio pravi haos .o tome se radi zato je turska pod svaku cenu branio grad idlib od asadovih ubica i iranski placenika.i sta se sad desio?edogan je mesecima indirektno pa i direktno se obracao da asad sedne sa njima i d ase dogovore o stanju u siriji i stanje izbeglica ali je asad slusao iran .a iran nije hteo da se to desi .pa se suprostvljao tome da se asad i erdogan sastanu .dok su rusi isto insistrirali da se asad i erdogan sastanu.i desilo se ovo sta se desilo.naravno uz pomoc turske koja je godinama obucavala sirijsku nacionalu armiju i naoruzavala te iste.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *