Турски утицај али далеко од Израела
Споразум, који представља ажурирање 30 година старог безбедносног договора из 1990-их, омогућава Турској да прошири своје оперативне зону са тренутних 5 на 30 километара дубине у сиријско тло. Ово би омогућило турским снагама да директно циљају Сиријске демократске снаге (СДФ), коалицију предвођену курдским Јединицама заштите народа (YPG), коју Турска сматра продужетком забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) – терористичке организације по оцени Анкаре, Вашингтона и ЕУ. Турски министар спољних послова Хакан Фидан је недавно нагласио да СДФ мора напустити ,,сепаратистичку агенду”, истичући да сиријска влада сада може самостално да се бори против Исламске државе и других претњи, чиме се оправдава повлачење страних снага.
Нафта и гас одређују савезнике
Овај договор није само безбедносни – он је дубоко укорењен у турским интересима за контролу североистока Сирије. Анкара тражи да Дамаск ограничи приступ СДФ-а нафтним и гасним пољима, сумњајући да приходи од ресурса финансирају ПКК. Ово долази након што је ПКК у мају 2025. објавила намеру да се разоружа и распусти, али процес стоји због спорова око курдских политичких захтева, укључујући већа права и економску подршку. Турска је између 2016. и 2019. покренула три велике офанзиве против курдских група у Сирији, укључујући операције ,,Штит Еуфрата” и ,,Извор мира”, што је довело до окупације значајних територија. Садашњи споразум би могао оживети те акције, али под окриљем сиријског режима, смањујући ризике од директног сукоба са САД, које подржавају СДФ.
Након Асада војска у расулу
Сиријска страна, са своје стране, добија критичну војну подршку. Након свргавања Башара ел Асада 8. децембра 2024, Израел је извршио серију удара на сиријске војне објекте, уништавајући значајан део арсенала. Ел Шараа, бивши командант Ал Каиде и лидер побуњеничке групе ХТШ (Хајат Тахрир ел Шам), који се сада представља као умерени исламиста, окренуо се Турској као кључном савезнику. Њихови блиски односи са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом – укључујући неколико посета Анкари од јануара – подстакли су овај договор. Турска не само да снабдева оружјем, већ и нуди обуку сиријске војске, што би могло брзо модернизовати снаге Дамаска.
Ограничење употребе опреме на северној граници представља директан одговор на тензије са Израелом. Дамаск жели да избегне ескалацију у јужном делу Сирије, где Израел редовно циља иранске проксије и Хезболах, а недавни израелски удари су оставили сиријску војску у рушевинама. Ово тактичко ограничење омогућава Ел Шараи да балансира између турске подршке и избегавања новог фронта са Израелом, док Турска добија слободније руке против Курда без ризика од ширег регионалног сукоба.
Вечити сукоб са Курдима
Сукоби са курдским групама нису престали. У недавним инцидентима у Алепу, сиријске владине снаге покушале су да тенковима уђу у курдске четврти Ашрафија и Шеик Максуд, што је СДФ назвао “опасном ескалацијом”. Портпарол СДФ-а Фархад Шами оптужио је Дамаск за опсаду, док је ХТШ негирао наводе о курдским нападима на контролне пунктове. У међувремену, СДФ је појачао рације против ,,спавајућих” ћелија ИД-а у арапским областима, што је изазвало протесте међу локалним племенима због оптужби за дискриминацију. Сиријска војска је прераспоредила снаге дуж фронтова са СДФ-ом, наводећи да то није припрема за напад, већ превентивна мера против ,,поновљених провокација”.
Шире импликације овог споразума су дубоке. Турска, као кључни играч у региону, обнавља своју улогу у сиријској стабилизацији, што би могло убрзати интеграцију СДФ-а у националну војску Сирије – процес започет у марту 2025. споразумом између Ел Шараа и команданта СДФ-а Мазлума Абдија. Тај оквирни договор предвиђа интеграцију до краја године, укључујући пренос контроле над границама, аеродромима и ресурсима, али имплементација је спора због међусобних оптужби. Турски министар Фидан је у понедељак поновио подршку јединству Сирије, наглашавајући контролу над североистоком и ресурсима, што се поклапа са турским захтевима.
Закључак
Аналичари упозоравају да овај споразум може подстаћи нову фазу тензија: Турска добија зелено светло за дубљи улазак на сиријску територију, док Курди, под притиском америчког повлачења, ризикују маргинализацију. ПКК-ов процес разоружања стоји, а Ердоганова администрација користи ситуацију за домаћу политику, промовишући ,,мировни процес” пред изборе. У контексту регионалне динамике, где САД балансирају између подршке Курдима и односа са Турском, овај договор могао би променити равнотежу снага у Сирији, потенцијално смањујући утицај ИД-а и иранских проксија, али по цену курдске аутономије. Ни Анкара ни Дамаск нису званично коментарисали извештаје, али састанци на високом нивоу прошле недеље – укључујући министре одбране и обавештајне шефове – указују на брзу имплементацију. Регион остаје минско поље, где сваки договор може довести до нове ескалације.