Turska je ušla u strateško partnerstvo sa novim sirijskim režimom, obećavajući isporuku velike količine vojne opreme u zamenu za proširenje dozvoljenog dometa operacija protiv kurdskih formacija duž cele severne granice. Prema izveštajima Blumberga, baziranim na izjavama anonimnih turskih zvaničnika, Ankara će u narednim nedeljama dostaviti oklopna vozila, dronove, artiljeriju, rakete i sisteme protivvazdušne odbrane, sa strogim ograničenjem da se oprema koristi isključivo na severu Sirije, daleko od izraelske granice. Ovaj potez dolazi u trenutku kada Sirija, pod vođstvom privremenog predsednika Ahmeda el Šaraa, pokušava da rekonstruiše ojačane snage nakon izraelskih udara i pada Asadovog režima.
Turski uticaj ali daleko od Izraela
Sporazum, koji predstavlja ažuriranje 30 godina starog bezbednosnog dogovora iz 1990-ih, omogućava Turskoj da proširi svoje operativne zonu sa trenutnih 5 na 30 kilometara dubine u sirijsko tlo. Ovo bi omogućilo turskim snagama da direktno ciljaju Sirijske demokratske snage (SDF), koaliciju predvođenu kurdskim Jedinicama zaštite naroda (YPG), koju Turska smatra produžetkom zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) – terorističke organizacije po oceni Ankare, Vašingtona i EU. Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je nedavno naglasio da SDF mora napustiti ,,separatističku agendu“, ističući da sirijska vlada sada može samostalno da se bori protiv Islamske države i drugih pretnji, čime se opravdava povlačenje stranih snaga.
Nafta i gas određuju saveznike
Ovaj dogovor nije samo bezbednosni – on je duboko ukorenjen u turskim interesima za kontrolu severoistoka Sirije. Ankara traži da Damask ograniči pristup SDF-a naftnim i gasnim poljima, sumnjajući da prihodi od resursa finansiraju PKK. Ovo dolazi nakon što je PKK u maju 2025. objavila nameru da se razoruža i raspusti, ali proces stoji zbog sporova oko kurdskih političkih zahteva, uključujući veća prava i ekonomsku podršku. Turska je između 2016. i 2019. pokrenula tri velike ofanzive protiv kurdskih grupa u Siriji, uključujući operacije ,,Štit Eufrata“ i ,,Izvor mira“, što je dovelo do okupacije značajnih teritorija. Sadašnji sporazum bi mogao oživeti te akcije, ali pod okriljem sirijskog režima, smanjujući rizike od direktnog sukoba sa SAD, koje podržavaju SDF.
Nakon Asada vojska u rasulu
Sirijska strana, sa svoje strane, dobija kritičnu vojnu podršku. Nakon svrgavanja Bašara el Asada 8. decembra 2024, Izrael je izvršio seriju udara na sirijske vojne objekte, uništavajući značajan deo arsenala. El Šaraa, bivši komandant Al Kaide i lider pobunjeničke grupe HTŠ (Hajat Tahrir el Šam), koji se sada predstavlja kao umereni islamista, okrenuo se Turskoj kao ključnom savezniku. Njihovi bliski odnosi sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom – uključujući nekoliko poseta Ankari od januara – podstakli su ovaj dogovor. Turska ne samo da snabdeva oružjem, već i nudi obuku sirijske vojske, što bi moglo brzo modernizovati snage Damaska.
Ograničenje upotrebe opreme na severnoj granici predstavlja direktan odgovor na tenzije sa Izraelom. Damask želi da izbegne eskalaciju u južnom delu Sirije, gde Izrael redovno cilja iranske proksije i Hezbolah, a nedavni izraelski udari su ostavili sirijsku vojsku u ruševinama. Ovo taktičko ograničenje omogućava El Šarai da balansira između turske podrške i izbegavanja novog fronta sa Izraelom, dok Turska dobija slobodnije ruke protiv Kurda bez rizika od šireg regionalnog sukoba.
Večiti sukob sa Kurdima
Sukobi sa kurdskim grupama nisu prestali. U nedavnim incidentima u Alepu, sirijske vladine snage pokušale su da tenkovima uđu u kurdske četvrti Ašrafija i Šeik Maksud, što je SDF nazvao „opasnom eskalacijom“. Portparol SDF-a Farhad Šami optužio je Damask za opsadu, dok je HTŠ negirao navode o kurdskim napadima na kontrolne punktove. U međuvremenu, SDF je pojačao racije protiv ,,spavajućih“ ćelija ID-a u arapskim oblastima, što je izazvalo proteste među lokalnim plemenima zbog optužbi za diskriminaciju. Sirijska vojska je prerasporedila snage duž frontova sa SDF-om, navodeći da to nije priprema za napad, već preventivna mera protiv ,,ponovljenih provokacija“.
Šire implikacije ovog sporazuma su duboke. Turska, kao ključni igrač u regionu, obnavlja svoju ulogu u sirijskoj stabilizaciji, što bi moglo ubrzati integraciju SDF-a u nacionalnu vojsku Sirije – proces započet u martu 2025. sporazumom između El Šaraa i komandanta SDF-a Mazluma Abdija. Taj okvirni dogovor predviđa integraciju do kraja godine, uključujući prenos kontrole nad granicama, aerodromima i resursima, ali implementacija je spora zbog međusobnih optužbi. Turski ministar Fidan je u ponedeljak ponovio podršku jedinstvu Sirije, naglašavajući kontrolu nad severoistokom i resursima, što se poklapa sa turskim zahtevima.
Zaključak
Analičari upozoravaju da ovaj sporazum može podstaći novu fazu tenzija: Turska dobija zeleno svetlo za dublji ulazak na sirijsku teritoriju, dok Kurdi, pod pritiskom američkog povlačenja, rizikuju marginalizaciju. PKK-ov proces razoružanja stoji, a Erdoganova administracija koristi situaciju za domaću politiku, promovišući ,,mirovni proces“ pred izbore. U kontekstu regionalne dinamike, gde SAD balansiraju između podrške Kurdima i odnosa sa Turskom, ovaj dogovor mogao bi promeniti ravnotežu snaga u Siriji, potencijalno smanjujući uticaj ID-a i iranskih proksija, ali po cenu kurdske autonomije. Ni Ankara ni Damask nisu zvanično komentarisali izveštaje, ali sastanci na visokom nivou prošle nedelje – uključujući ministre odbrane i obaveštajne šefove – ukazuju na brzu implementaciju. Region ostaje minsko polje, gde svaki dogovor može dovesti do nove eskalacije.