ТРЕБА ЛИ ТОП АВИОНУ Ф-35?

Иако је замишљено да Ф-35 уништава непријатељске циљеве на великој удаљености користећи свој арсенал ракета, постоји објективна могућност да ће се наћи у ситуацији блиске ваздушне борбе.

У таквом сценарију, пилоти овог авиона ће свакако ценити присуство спрегнутог топа на својој летелици.

Ф-35 Лигхтнинг ИИ представља у неку руку врхунац модерне авијације, развијен и опремљен најсавременијом технологијом смањења радарског одраза (РЦС), напредним системима за електронско ратовање и интегрисаним сензорским могућностима. Захваљујући овим особинама, Ф-35 се сврстава међу најнапредније тактичке авионе данашњице.

Једна од специфичности овог авиона је постојање више варијанти, прилагођених потребама различитих родова америчке војске. Тако је Ф-35А, који користи Ратно ваздухопловство, опремљен унутрашњим топом калибра 25 мм, што га разликује од морнаричких и маринских верзија.

Кључне карактеристике Ф-35 и његове мисије

Главна предност Ф-35 у односу на четврту генерацију ловаца је интеграција технологије невидљивости. Ово омогућава авиону да извршава мисије ваздушне супериорности уништавајући непријатељске ловце на великој удаљености (БВР), као и да продире у зоне са јаким противваздушним одбранама ради напада на радарске системе и батерије ракета земља-ваздух.

Историјски гледано, топови-митраљези су најстарије оружје инсталирано на борбеним авионима. Првобитно су служили за обарање других летелица, што је и даље један од главних разлога због којих ловци на располагању имају и ову врсту наоружања. Поред тога, они се користе за нападе на земаљске и морнаричке циљеве, као што је случај са авионом А-10 Тхундерболт ИИ, који носи велики топ намењен искључиво овој сврси.

Ф-35 и топ

Коришћење топова за мисије блиског домета донекле је у супротности са потребом да авион остане невидљив, јер те мисије захтевају визуелни контакт са метом. Па зашто је Ратно ваздухопловство ипак одлучило да Ф-35А буде опремљен и топом?

Одговор лежи у лекцијама наученим још током Вијетнамског рата. У том периоду, амерички пилоти су летели авионима Ф-4 Пхантом ИИ, који су у то време били врхунско технолошко достигнуће, опремљен радарима и ракетама са навођењем. Ипак, ти авиони нису имали спрегнут топ, јер се сматрало да за њим више нема потребе.

Међутим, током борби, брзи и окретни ловци МиГ-21, опремљени митраљезима, често су успевали да обарају авионе Ф-4 тако што су се приближавали на дистанцу испод минималног домета њихових ракета. Ове ситуације су натерале војне стратеге да преиспитају концепт ваздушне борбе. Као резултат, митраљези су враћени на Ф-4 за оне ситуације у којима би пилоти били принуђени на блиску борбу.

Иако је примарна тактика Ф-35 уништавање противника на даљини, постоји могућност да се потенцијално нађе и у визуелном сукобу. У таквим случајевима, пилоти Ф-35А ће бити захвални што имају топ, који им пружа додатну сигурност и могућност успешног одговора у блиској борби.