Iako je zamišljeno da F-35 uništava neprijateljske ciljeve na velikoj udaljenosti koristeći svoj arsenal raketa, postoji objektivna mogućnost da će se naći u situaciji bliske vazdušne borbe.
U takvom scenariju, piloti ovog aviona će svakako ceniti prisustvo spregnutog topa na svojoj letelici.
F-35 Lightning II predstavlja u neku ruku vrhunac moderne avijacije, razvijen i opremljen najsavremenijom tehnologijom smanjenja radarskog odraza (RCS), naprednim sistemima za elektronsko ratovanje i integrisanim senzorskim mogućnostima. Zahvaljujući ovim osobinama, F-35 se svrstava među najnaprednije taktičke avione današnjice.
Jedna od specifičnosti ovog aviona je postojanje više varijanti, prilagođenih potrebama različitih rodova američke vojske. Tako je F-35A, koji koristi Ratno vazduhoplovstvo, opremljen unutrašnjim topom kalibra 25 mm, što ga razlikuje od mornaričkih i marinskih verzija.
Ključne karakteristike F-35 i njegove misije
Glavna prednost F-35 u odnosu na četvrtu generaciju lovaca je integracija tehnologije nevidljivosti. Ovo omogućava avionu da izvršava misije vazdušne superiornosti uništavajući neprijateljske lovce na velikoj udaljenosti (BVR), kao i da prodire u zone sa jakim protivvazdušnim odbranama radi napada na radarske sisteme i baterije raketa zemlja-vazduh.
Istorijski gledano, topovi-mitraljezi su najstarije oružje instalirano na borbenim avionima. Prvobitno su služili za obaranje drugih letelica, što je i dalje jedan od glavnih razloga zbog kojih lovci na raspolaganju imaju i ovu vrstu naoružanja. Pored toga, oni se koriste za napade na zemaljske i mornaričke ciljeve, kao što je slučaj sa avionom A-10 Thunderbolt II, koji nosi veliki top namenjen isključivo ovoj svrsi.
F-35 i top
Korišćenje topova za misije bliskog dometa donekle je u suprotnosti sa potrebom da avion ostane nevidljiv, jer te misije zahtevaju vizuelni kontakt sa metom. Pa zašto je Ratno vazduhoplovstvo ipak odlučilo da F-35A bude opremljen i topom?
Odgovor leži u lekcijama naučenim još tokom Vijetnamskog rata. U tom periodu, američki piloti su leteli avionima F-4 Phantom II, koji su u to vreme bili vrhunsko tehnološko dostignuće, opremljen radarima i raketama sa navođenjem. Ipak, ti avioni nisu imali spregnut top, jer se smatralo da za njim više nema potrebe.
Međutim, tokom borbi, brzi i okretni lovci MiG-21, opremljeni mitraljezima, često su uspevali da obaraju avione F-4 tako što su se približavali na distancu ispod minimalnog dometa njihovih raketa. Ove situacije su naterale vojne stratege da preispitaju koncept vazdušne borbe. Kao rezultat, mitraljezi su vraćeni na F-4 za one situacije u kojima bi piloti bili prinuđeni na blisku borbu.
Iako je primarna taktika F-35 uništavanje protivnika na daljini, postoji mogućnost da se potencijalno nađe i u vizuelnom sukobu. U takvim slučajevima, piloti F-35A će biti zahvalni što imaju top, koji im pruža dodatnu sigurnost i mogućnost uspešnog odgovora u bliskoj borbi.
Setimo se da na prvim modelima MiG-21 nije bio ugradjen top.
….
tek kasnije su mo dodali resetaljku
Ma tada ni MiG 21 nije imao top.
Tek kasnije je dodata jedna ružna gondola kao “podbradak” negde ispod nosa aviona topom GŠL-23.