Nova Bela kuća je spremna za kampanju maksimalnog pritiska protiv Irana i ponovni pritisak na saudijsko-izraelsku normalizaciju.
Po bilo kom standardu merenja, bliskoistočna politika Džoa Bajdena bila je neuspešna. Kaskada pogrešnih procena i nerazumevanja dovela je do toga da region bude opasan i nestabilan. Sve ovo daje dolazećoj Trampovoj administraciji šansu da uvede politiku da osnaži američke saveznike i oslabi njihove protivnike.
Čak i na Bliskom istoku nakon 7. oktobra 2023. godine, srž problema ostaje Iran. Bajdenovo odbijanje da sprovede sankcije izazvalo je Islamsku Republiku Iran da održi svoje pokroviteljske mreže kod kuće i naoruža svoje zastupnike u inostranstvu. Nezamislivo je da mule nisu znale da njihov smrtonosni palestinski štićenik, Hamas, planira brutalni napad na Izrael. Sigurno su očekivali izraelsku odmazdu, ali su pretpostavljali da će međunarodna zajednica na čelu sa Sjedinjenim Državama uskočiti i nametnuti primirje Izraelu. Zaista, Bajdenov tim i Evropljani su bili željni da odigraju tu ulogu sa svojim raznim predlozima za prerano okončanje sukoba. Ali onda je mnogo ogorčeni Benjamin Netanjahu preokrenuo scenario i uhvatio se u koštac sa protivnicima Izraela, barem u njegovom bliskom inostranstvu.
Islamska Republika Iran retko je bila slabija na Bliskom istoku. Njegovi zastupnici su pretučeni. Hamas se više ne može rekonstituisati kao efikasna milicija sposobna da pokrene značajne napade na Izrael. Veći deo rukovodstva Hezbolaha je obezglavljen, a organizacija je u neredu dok Izrael nastavlja da bira svoj liderski kadar.
U međuvremenu, nekada strašne raketne snage Irana su razotkrivene kao šuplje. U dva navrata, mule su direktno uperile salvu projektila na Izrael, i oba puta nisu uspeli da dostignu svoje određene ciljeve. Čak je i ograničen odgovor Izraela pokazao da Jerusalim može probiti iransku protivvazdušnu odbranu i pogoditi bilo koju metu u bilo kom trenutku. Nakon što je potrošio milijarde dolara na rakete različitih putanja i ruske mreže protivvazdušne odbrane, Iran je izložen.
Nova Trampova administracija će sigurno oživeti svoje dve politike zaštitnih znakova prema Bliskom istoku koje su se prošli put pokazale uspešnom. Možemo računati na rekonstruisanu strategiju maksimalnog pritiska na Iran koji će još jednom iscrpeti njegovu riznicu. Sankcije su danas hitnije potrebne jer Iran nastoji da rehabilituje svoje zastupnike. U nedostatku novca, Islamska Republika Iran će odustati od svojih imperijalnih težnji.
Produženje Abrahamovog sporazuma kojim je niz bliskoistočnih zemalja sklopilo mir sa Izraelom takođe će verovatno biti turbopunjeno sa posebnim fokusom na Saudijsku Arabiju. Komentarijat je umišljen da Saudijska Arabija neće sklopiti mir sa Izraelom sve dok nema značajnog napretka u nezavisnoj palestinskoj državi. Međutim, novi lideri kraljevstva, predvođeni prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, imaju drugačije prioritete od svojih starijih, jer su fiksirani na nerešivi palestinski problem. Salman želi da modernizuje svoju zemlju, razvije nenaftni sektor i pristup modernim tehnologijama. Sve ovo znači integraciju u globalno društvo za razliku od vođenja krstaškog rata u ime Palestinaca.
Danas Rijad provodi više vremena brinući se o persijskoj pretnji na severu nego o palestinskoj državi na istoku. Godine Bajdena uverile su mnoge u kraljevstvu da Amerika nije ozbiljna u pogledu odvraćanja Irana. I sve dok je to bio slučaj, oni bi zaštitili svoje opklade i odali poštovanje prema senzibilitetu mula, čak i po pitanju Palestine. Ključ za otključavanje daljeg napretka u Abrahamskom sporazumu je i dalje čvrsta politika prema Iranu.
Sve ovo ne zahteva masovno raspoređivanje američkih snaga. Sjedinjene Države imaju previše suprotstavljenih prioriteta, a američki narod ne želi da krene u nove misije na Bliskom istoku. Ali ovo znači više usaglašeni napor da izgradimo naše saveze i damo Izraelu odriješene ruke i potrebnu municiju da se brani. To znači uključiti Saudijsku Arabiju u savez država koje su stvorene Abrahamovim sporazumom, što bi bilo lakše uraditi kada bi se Iran posmatrao kao zaleđe.
Iza svega ovoga krije se iranski nuklearni program. U proteklih nekoliko godina, program je napredovao jer je Iran akumulirao visoko obogaćeni uranijum i izgradio sofisticiranije centrifuge. Postoje mnogi glasovi u Revolucionarnoj gardi koji pritiskaju da se krene napred i da zapravo napravi nuklearno oružje. Ipak, vrhovni vođa Ali Hamnei mora uzeti u obzir činjenicu da njegove obaveštajne službe ne propuštaju, a da se njegova protivvazdušna odbrana lako probija. Sve ovo i neposredna blizina Izraela i Amerike mogu mu dati neku pauzu pre nego što preduzme najprovokativniji korak tokom svoje tri decenije na vlasti. Hamenei ima tendenciju da bude oprezan kada se opasnost približi previše za udobnost.