Tramp u poslednje vreme intenzivno spominje Grenland sa čime je obnovio svoju ideju sa kraja prvog mandata o tome da to strateški važno ostrvo postane deo Sjedinjenih Država
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp ne odustaje od Grenlanda, kako se bliži njegov ulazak u Belu kuću, tako retorika postaje sve žešća. Ukrajina polako ide u zapećak s obzirom da je Tramp najavio da će Meksički zaliv preimenovati u Američki, da se razgovara sa panamskim vlastima o vraćanju kanala pod kontrolu SAD, da Kanada treba da postane deo SAD i na kraju da ostrvo Greland koje pripada Danskoj trebala da ustupi Sjedinjenim Državama kako bi zaštitio „slobodni svet“ od kineskih i ruskih brodova.
Tramp u poslednje vreme intenzivno spominje Grenland sa čime je obnovio svoju ideju sa kraja prvog mandata o tome da to strateški važno ostrvo postane deo Sjedinjenih Država zbog čega su porasle bile tenzije između Kopenhagena i Vašingtona, koji su se izregulisali kada je Džo Bajden stigao u Belu kuću i ispratio Trampa.
Need Greenland for national security, question Denmark's right to the territory — Trump pic.twitter.com/JWfRnhUyOp
— RT (@RT_com) January 7, 2025
Posle svoje druge pobede posle 4 godine, Tramp je javno saopštio da nije odustao od toga da Danska milom ili silom ustupi Greland SAD. Često je u svojim izjavama spominjao tu priču, a na nju je samo nadovezao prvo Kanadu, onda Panamski kanal i sada tezu o preimenovanju Meksičkog u Američki zaliv.
Izgleda da će glavni Trampov fokus biti reafirmacija Monrooeve doktrine, ali na njegov način i u oblandi u smislu zaštite od ekspanzije Kine, a sada u opticaj ulazi i Rusija, zatim da je za razgovore sa Putinom, problem sa NATO paktom i izdvajanju za odbranu sa čime se povećava intenzitet sa svojim zapadnim saveznicima.
“Danska bi trebalo da ustupi Grenland SAD kako bi zaštitila „slobodni svet“, rekao je Tramp i da je spreman da razmotri carine Danskoj u vezi sa Grenlandom.
Ideja je predstavljena na način koji je izazvao u početku šale i podsmeh. Tramp je čak na svom Tviteru nalogu objavio fotomontažu sa oblakoderom „Tramp“ na Grenlandu, što je izazvalo mešovite reakcije.
Danska je sa iznenađenjem i odlučnošću ponovo odbacila predlog, ističući da „Grenland nije na prodaju“, što je dodatno pojačalo medijsku pažnju. Slučaj Trampa i Grenlanda osvetlio je rastući značaj Arktičkog regiona i ponovo pokrenula pitanja o suverenitetu, globalnoj politici i ekonomskim prioritetima kao što je to bio slučaj u agresijama na: Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999, Irak 2003, Libiju 2011 i rat u Ukrajini kada je Zapad pokušao preko puča posredno da se dokopa sirovina Ukrajine i da rasporedi vojsku što bliže Moskvi.
Ideja o mogućnosti da Sjedinjene Američke Države kupe Grenland postala je globalna vest tokom 2019. godine kada je tadašnji predsednik Donald Tramp izneo ovu ideju u kontekstu geopolitičke i ekonomske strategije.
U avgustu 2019. godine, Donald Tramp je izrazio interesovanje za kupovinu Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu, koje je autonomni region u okviru Kraljevine Danske. Tramp je izjavio da bi kupovina Grenlanda bila „strateški interesantna“ za SAD.
This is why Trump and Elon wants Greenland pic.twitter.com/axCjay8nIX
— Hashir Sher 🇨🇦 (@hashirsher_ca) January 7, 2025
Prema Trampu glavni razlog je taj što Grenland ima bogate prirodne resurse (poput retkih minerala, nafte i gasa).
Grenland inače ima velike rezerve minerala, uključujući retke zemne elemente (korisne za proizvodnju visokotehnoloških uređaja), naftu, gas, kao i zlato i dijamante i strateški položaj u Severnom Atlantiku, što ga čini značajnim sa geopolitičke tačke gledišta, a takođe, klimatske promene mogu omogućiti lakši pristup tim resursima u budućnosti, pa otuda i Trampovo interesovanje za ovu oblast. Sa topljenjem arktičkog leda, resursi postaju lakše dostupni, što logično privlači interese velikih sila.
Iako je bogat prirodnim resursima, Grenland zavisi od finansijske podrške Danske. Turizam i ribolov su trenutno glavni izvori prihoda.
Danska vlada je brzo odbacila ovu prvu Trampovu ideju kao „apsurdnu“. Danski premijer je rekao da „Grenland nije na prodaju“. Tramp je, nakon odbijanja ideje od strane Danske, otkazao svoj zvanični sastanak sa danskim premijerom, što je izazvalo diplomatske napetosti između SAD i Danske.
Lokalni politički lideri na Grenlandu su takođe odbacili ideju, ističući svoju autonomiju i strateške interese. Mnogi su ovu ideju smatrali neobičnom i spornom. U medijima su se često pojavljivale šale i kritike na račun ovog predloga.
Geopolitički i vojni značaj Grenlanda
Grenland je strateški smešten u Arktičkom regionu. Kako se ledeni pokrivač topi, Arktik postaje dostupniji za rute plovidbe i eksploataciju prirodnih resursa. Na severu Grenlanda nalazi se američka vazdušna baza Tule (osnovana tokom Hladnog rata). Ova baza je ključna za radarske sisteme ranog upozorenja i odbranu od balističkih raketa.
Arktička trka SAD sa Kinom i Rusijom
Pored SAD, Rusija, Kina i druge države nastoje da prošire svoj uticaj u Arktičkom regionu. Grenland je značajan deo te geopolitičke igre.
Iako Kina nema direktan teritorijalni pristup Arktiku, aktivno radi na jačanju svog prisustva u regionu. Uključena je u arktičke savete i inicijative, a 2018. godine je objavila svoju „Belu knjigu“ za Arktik. Kina je pokazala interesovanje za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata na Grenlandu, uključujući izgradnju aerodroma i rudarskih operacija. To je izazvalo zabrinutost kod Danske i SAD zbog mogućeg ekonomskog i političkog uticaja Kine. Grenland je bogat retkim zemnim elementima, koji su ključni za proizvodnju elektronike i vojne opreme. Kina već dominira globalnim tržištem ovih minerala i pokušava da učvrsti svoj položaj. Arktički region postaje deo kineske strategije „Pojas i put“, gde Peking nastoji da integriše nove trgovačke rute i resurse u globalnu ekonomiju.
Rusija s druge strane polaže pravo na ogromne delove Arktika i agresivno razvija vojnu infrastrukturu u regionu, uključujući izgradnju novih baza i jačanje flote ledolomaca. Rusija ima značajne rezerve nafte i gasa u Arktičkom regionu i radi na razvoju infrastrukture za njihovu eksploataciju. Topljenje leda otvara mogućnost za novu trgovačku rutu koja može značajno smanjiti vreme plovidbe između Evrope i Azije. Rusija pokušava da ovaj put stavi pod svoju kontrolu. Sve tri sile—SAD, Rusija i Kina—takmiče se za resurse i uticaj u regionu, što povećava rizik od konflikta.
Trampova geopolitička trka sa Kinom i uloga Grenlanda
Postoji razlog zašto Donald Tramp želi da kupi ili preuzme Grenland. Mnogi analitičari smatraju da je ovo ideja koja čini deo njegovog početka trgovinskog rata sa Kinom.
Kina je koristila kompaniju “Greenland Minerals” da se dočepa vrednih minerala u zemlji.
Kineska kompanija, Shenghe Resources Holdings, najveći je deoničar u “Greenland Minerals”.
Kina u suštini prati zemalje koje sadrže radioaktivne elemente uranijum i torijum.
U isto vreme kada je Tramp prvi put spomenuo kupovinu Grenlanda i prebacio je u prvi plan, rekao je novinarima da je on „izabrani“ da pobedi u trgovinskim ratovima sa Kinom.
„Tokom poslednjih pet godina, Kina je zaradila 500 milijardi dolara. Izvukla je iz Sjedinjenih Država. Neko je to morao da uradi. Ja sam izabran. Dakle, preuzimam Kinu u trgovini. I znate šta? Mi pobeđujemo, mi smo ti koje sve ove zemlje žele da opljačkaju i iskoriste me da uradim odličan posao”, rekao je Tramp
Istorijski kontekst
SAD su već ranije razmatrale kupovinu Grenlanda. Godine 1946, predsednik Hari Truman je ponudio Danskoj 100 miliona dolara za Grenland, ali je ta ponuda odbijena. Grenland je strateški važan za NATO i SAD, posebno zbog američke vojne baze Tule, koja je smeštena na severu ostrva.
Ovaj slučaj je podstakao šire diskusije o klimatskim promenama, globalnim resursima i geopolitičkoj važnosti Arktika.
Da li je ovo realno?
Ideja o kupovini teritorije kao što je Grenland možda zvuči neobično u savremenom svetu, ali odražava interes velikih sila za resurse i strateške lokacije. Iako je ovakva kupovina malo verovatna, ona je pokazala kako klimatske promene i globalna politika mogu oblikovati buduće konflikte i saradnju.
Istorija teritorijalnih kupovina
Ideja da država kupi teritoriju nije nova u istoriji. Evo nekih primera:
- Luizijanska kupovina (1803): SAD su kupile ogromnu teritoriju od Francuske za 15 miliona dolara.
- Aljaska (1867): SAD su kupile Aljasku od Rusije za 7,2 miliona dolara, što je u početku bilo kritikovano kao „Sjuardova ludost“, ali je kasnije dokazano kao strateški i ekonomski uspeh.
- Američka Samoa (1899): SAD su stekle ovo ostrvo u Tihom okeanu kao deo sporazuma sa Nemačkom i Britanijom.
Neke zanimljivosti o Grelandu
Grenland je autonomna teritorija u okviru Danske, sa sopstvenom vladom koja upravlja lokalnim pitanjima, ali i dalje zavisi od Kopenhagena u oblasti spoljne politike i odbrane. Na ostrvu postoje težnje ka potpunoj nezavisnosti, ali finansijska zavisnost od Danske (oko 60% budžeta dolazi od danske pomoći) komplikuje ovaj proces. Grenlandci, uglavnom Inuiti, imaju jak identitet i žele da sami odlučuju o svojoj budućnosti.
Grenland je ključna tačka u globalnom sukobu interesa između SAD, Rusije i Kine. Dok Rusija ojačava svoje vojne i ekonomske pozicije u Arktičkom regionu, a Kina nastoji da proširi svoj ekonomski uticaj, SAD pokušavaju da održe svoju dominaciju. Trampova ideja o kupovini Grenlanda možda deluje neuobičajeno, ali je odraz dubokih strateških i ekonomskih interesa koji oblikuju 21. vek.