Трамп у последње време интензивно спомиње Гренланд са чиме је обновио своју идеју са краја првог мандата о томе да то стратешки важно острво постане део Сједињених Држава
Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп не одустаје од Гренланда, како се ближи његов улазак у Белу кућу, тако реторика постаје све жешћа. Украјина полако иде у запећак с обзиром да је Трамп најавио да ће Мексички залив преименовати у Амерички, да се разговара са панамским властима о враћању канала под контролу САД, да Канада треба да постане део САД и на крају да острво Греланд које припада Данској требала да уступи Сједињеним Државама како би заштитио „слободни свет“ од кинеских и руских бродова.
Трамп у последње време интензивно спомиње Гренланд са чиме је обновио своју идеју са краја првог мандата о томе да то стратешки важно острво постане део Сједињених Држава због чега су порасле биле тензије између Копенхагена и Вашингтона, који су се изрегулисали када је Џо Бајден стигао у Белу кућу и испратио Трампа.
Need Greenland for national security, question Denmark's right to the territory — Trump pic.twitter.com/JWfRnhUyOp
— RT (@RT_com) January 7, 2025
После своје друге победе после 4 године, Трамп је јавно саопштио да није одустао од тога да Данска милом или силом уступи Греланд САД. Често је у својим изјавама спомињао ту причу, а на њу је само надовезао прво Канаду, онда Панамски канал и сада тезу о преименовању Мексичког у Амерички залив.
Изгледа да ће главни Трампов фокус бити реафирмација Монрооеве доктрине, али на његов начин и у обланди у смислу заштите од експанзије Кине, а сада у оптицај улази и Русија, затим да је за разговоре са Путином, проблем са НАТО пактом и издвајању за одбрану са чиме се повећава интензитет са својим западним савезницима.
“Данска би требало да уступи Гренланд САД како би заштитила „слободни свет“, рекао је Трамп и да је спреман да размотри царине Данској у вези са Гренландом.
Идеја је представљена на начин који је изазвао у почетку шале и подсмех. Трамп је чак на свом Твитеру налогу објавио фотомонтажу са облакодером „Трамп“ на Гренланду, што је изазвало мешовите реакције.
Данска је са изненађењем и одлучношћу поново одбацила предлог, истичући да „Гренланд није на продају“, што је додатно појачало медијску пажњу. Случај Трампа и Гренланда осветлио је растући значај Арктичког региона и поново покренула питања о суверенитету, глобалној политици и економским приоритетима као што је то био случај у агресијама на: Савезну Републику Југославију 1999, Ирак 2003, Либију 2011 и рат у Украјини када је Запад покушао преко пуча посредно да се докопа сировина Украјине и да распореди војску што ближе Москви.
Идеја о могућности да Сједињене Америчке Државе купе Гренланд постала је глобална вест током 2019. године када је тадашњи председник Доналд Трамп изнео ову идеју у контексту геополитичке и економске стратегије.
У августу 2019. године, Доналд Трамп је изразио интересовање за куповину Гренланда, највећег острва на свету, које је аутономни регион у оквиру Краљевине Данске. Трамп је изјавио да би куповина Гренланда била „стратешки интересантна“ за САД.
This is why Trump and Elon wants Greenland pic.twitter.com/axCjay8nIX
— Hashir Sher 🇨🇦 (@hashirsher_ca) January 7, 2025
Према Трампу главни разлог је тај што Гренланд има богате природне ресурсе (попут ретких минерала, нафте и гаса).
Гренланд иначе има велике резерве минерала, укључујући ретке земне елементе (корисне за производњу високотехнолошких уређаја), нафту, гас, као и злато и дијаманте и стратешки положај у Северном Атлантику, што га чини значајним са геополитичке тачке гледишта, а такође, климатске промене могу омогућити лакши приступ тим ресурсима у будућности, па отуда и Трампово интересовање за ову област. Са топљењем арктичког леда, ресурси постају лакше доступни, што логично привлачи интересе великих сила.
Иако је богат природним ресурсима, Гренланд зависи од финансијске подршке Данске. Туризам и риболов су тренутно главни извори прихода.
Данска влада је брзо одбацила ову прву Трампову идеју као „апсурдну“. Дански премијер је рекао да „Гренланд није на продају“. Трамп је, након одбијања идеје од стране Данске, отказао свој званични састанак са данским премијером, што је изазвало дипломатске напетости између САД и Данске.
Локални политички лидери на Гренланду су такође одбацили идеју, истичући своју аутономију и стратешке интересе. Многи су ову идеју сматрали необичном и спорном. У медијима су се често појављивале шале и критике на рачун овог предлога.
Геополитички и војни значај Гренланда
Гренланд је стратешки смештен у Арктичком региону. Како се ледени покривач топи, Арктик постаје доступнији за руте пловидбе и експлоатацију природних ресурса. На северу Гренланда налази се америчка ваздушна база Туле (основана током Хладног рата). Ова база је кључна за радарске системе раног упозорења и одбрану од балистичких ракета.
Арктичка трка САД са Кином и РусијомПоред САД, Русија, Кина и друге државе настоје да прошире свој утицај у Арктичком региону. Гренланд је значајан део те геополитичке игре.
Иако Кина нема директан територијални приступ Арктику, активно ради на јачању свог присуства у региону. Укључена је у арктичке савете и иницијативе, а 2018. године је објавила своју „Белу књигу“ за Арктик. Кина је показала интересовање за финансирање великих инфраструктурних пројеката на Гренланду, укључујући изградњу аеродрома и рударских операција. То је изазвало забринутост код Данске и САД због могућег економског и политичког утицаја Кине. Гренланд је богат ретким земним елементима, који су кључни за производњу електронике и војне опреме. Кина већ доминира глобалним тржиштем ових минерала и покушава да учврсти свој положај. Арктички регион постаје део кинеске стратегије „Појас и пут“, где Пекинг настоји да интегрише нове трговачке руте и ресурсе у глобалну економију.
Русија с друге стране полаже право на огромне делове Арктика и агресивно развија војну инфраструктуру у региону, укључујући изградњу нових база и јачање флоте ледоломаца. Русија има значајне резерве нафте и гаса у Арктичком региону и ради на развоју инфраструктуре за њихову експлоатацију. Топљење леда отвара могућност за нову трговачку руту која може значајно смањити време пловидбе између Европе и Азије. Русија покушава да овај пут стави под своју контролу. Све три силе—САД, Русија и Кина—такмиче се за ресурсе и утицај у региону, што повећава ризик од конфликта.
Трампова геополитичка трка са Кином и улога Гренланда
Постоји разлог зашто Доналд Трамп жели да купи или преузме Гренланд. Многи аналитичари сматрају да је ово идеја која чини део његовог почетка трговинског рата са Кином.
Кина је користила компанију “Greenland Minerals” да се дочепа вредних минерала у земљи.
Кинеска компанија, Shenghe Resources Holdings, највећи је деоничар у “Greenland Minerals”.
Кина у суштини прати земаље које садрже радиоактивне елементе уранијум и торијум.
У исто време када је Трамп први пут споменуо куповину Гренланда и пребацио је у први план, рекао је новинарима да је он „изабрани“ да победи у трговинским ратовима са Кином.
„Током последњих пет година, Кина је зарадила 500 милијарди долара. Извукла је из Сједињених Држава. Неко је то морао да уради. Ја сам изабран. Дакле, преузимам Кину у трговини. И знате шта? Ми побеђујемо, ми смо ти које све ове земље желе да опљачкају и искористе ме да урадим одличан посао”, рекао је Трамп
Историјски контекст
САД су већ раније разматрале куповину Гренланда. Године 1946, председник Хари Труман је понудио Данској 100 милиона долара за Гренланд, али је та понуда одбијена. Гренланд је стратешки важан за НАТО и САД, посебно због америчке војне базе Туле, која је смештена на северу острва.
Овај случај је подстакао шире дискусије о климатским променама, глобалним ресурсима и геополитичкој важности Арктика.
Да ли је ово реално?
Идеја о куповини територије као што је Гренланд можда звучи необично у савременом свету, али одражава интерес великих сила за ресурсе и стратешке локације. Иако је оваква куповина мало вероватна, она је показала како климатске промене и глобална политика могу обликовати будуће конфликте и сарадњу.
Историја територијалних куповина
Идеја да држава купи територију није нова у историји. Ево неких примера:
- Луизијанска куповина (1803): САД су купиле огромну територију од Француске за 15 милиона долара.
- Аљаска (1867): САД су купиле Аљаску од Русије за 7,2 милиона долара, што је у почетку било критиковано као „Сјуардова лудост“, али је касније доказано као стратешки и економски успех.
- Америчка Самоа (1899): САД су стекле ово острво у Тихом океану као део споразума са Немачком и Британијом.
Неке занимљивости о Греланду
Гренланд је аутономна територија у оквиру Данске, са сопственом владом која управља локалним питањима, али и даље зависи од Копенхагена у области спољне политике и одбране. На острву постоје тежње ка потпуној независности, али финансијска зависност од Данске (око 60% буџета долази од данске помоћи) компликује овај процес. Гренландци, углавном Инуити, имају јак идентитет и желе да сами одлучују о својој будућности.
Гренланд је кључна тачка у глобалном сукобу интереса између САД, Русије и Кине. Док Русија ојачава своје војне и економске позиције у Арктичком региону, а Кина настоји да прошири свој економски утицај, САД покушавају да одрже своју доминацију. Трампова идеја о куповини Гренланда можда делује неуобичајено, али је одраз дубоких стратешких и економских интереса који обликују 21. век.