VAŠINGTON/RIJAD – Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija nalaze se na „putu“ ka potpisivanju preliminarnog sporazuma o civilnoj nuklearnoj saradnji, izjavio je američki ministar energetike Kris Rajt nakon sastanka sa saudijskim ministrom energetike, princem Abdulazizom bin Salmanom.
Prema navodima zvaničnika, potencijalni dogovor bi omogućio Saudijskoj Arabiji da razvije civilni nuklearni program uz američku tehnologiju i podršku. Ipak, ključna prepreka ostaje pitanje obogaćivanja uranijuma — Rijad insistira na domaćoj proizvodnji, dok Vašington zahteva čvrste garancije protiv širenja nuklearnog oružja.Ugovor, ukoliko bude finalizovan, moraće da dobije i odobrenje američkog Kongresa, gde se očekuje burna debata zbog mogućih rizika od nuklearne proliferacije.
Geopolitičke i bezbednosne posledice
Potencijalni sporazum ima šire strateške implikacije. Prestolonaslednik Mohamed bin Salman više puta je poručivao da će Saudijska Arabija razviti nuklearno oružje ukoliko to učini Iran, što ovaj sporazum stavlja u osetljivi regionalni kontekst. Istovremeno, SAD vode paralelne pregovore sa Iranom o ograničavanju njegovog nuklearnog programa.
U slučaju da sporazum sa Vašingtonom propadne, Saudijska Arabija mogla bi se okrenuti Kini ili Rusiji kao alternativnim dobavljačima nuklearne tehnologije.
Vizija 2030 i nuklearni energetski planovi
Nuklearna energija igra ključnu ulogu u saudijskoj strategiji „Vision 2030“, čiji je cilj smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. Planirana je izgradnja dva velika nuklearna reaktora, verovatno u saradnji sa Južnom Korejom, kao i 14 dodatnih jedinica. Razmatra se i uvođenje malih modularnih reaktora (SMR) kao fleksibilnije i ekonomičnije opcije.
Kao potencijalni partner pojavljuje se i Indija, koja nudi PHWR reaktore — tip koji ne zahteva obogaćeni uranijum.
Reakcije u regionu i svetu
Očekuje se da će eventualni sporazum izazvati zabrinutost u Izraelu, koji se dugoročno protivi mogućnosti da Saudijska Arabija postane nuklearna sila. Takođe, Iran i Turska mogli bi intenzivirati sopstvene nuklearne ambicije, što bi dodatno pojačalo tenzije u regionu.
Evropska unija i NATO biće u poziciji da pažljivo balansiraju između energetskih interesa i bezbednosnih izazova koje ovaj dogovor donosi.
Zaključak:
Iako su tehnički i pravni detalji još uvek nerešeni, očigledno je da SAD ne mogu da ignorišu saudijske nuklearne ambicije. Ovaj sporazum mogao bi da oblikuje ne samo energetsku budućnost Bliskog istoka, već i globalnu bezbednosnu arhitekturu.