Виши саветник врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, Али Акбар Велајати, изјавио је да ће Иран „са Русијом или без ње“ спречити реализацију коридора. Он је оштро одбацио идеју о 99-годишњем закупу пролаза америчким компанијама, називајући је „немогућом и неприхватљивом“, и поручио да ће се овај пројекат, уместо у међународни трговински правац, претворити у „гробље за Трампове плаћенике“.
Опасност од геополитичке изолације
Према иранској процени, изградња Зангезурског коридора представљала би вишеструки удар на државне интересе. Пре свега, она би физички одсекла Иран од јерменских и грузијских транспортних рута ка Црном мору, чиме би се значајно смањио маневарски простор Техерана у регионалној трговини и дипломатији.
Осим тога, коридор би могао угрозити гасовод Иран–Јерменија, као и енергетску схему „гас за струју“ која повезује енергетске системе две земље. За Техеран, ова инфраструктура није само економски ресурс, већ и инструмент политичког утицаја и регионалне стабилности.
Међутим, највећа забринутост произилази из безбедносних импликација. Према Велајатију, пројекат је „политичка завера, а не само трговински пролаз“, јер би омогућио НАТО снажно и трајно војно присуство дуж иранске северне границе, позиционирајући Алијансу „као змију“ између Ирана и Русије.
Јерменски народ против
Ирански званичници истичу да се плану противе и Москва и народ Јерменије. Велајати је рекао да је јерменски премијер Никол Пашињан током претходних посета Ирану најавио да план за коридор има одређене штете и изразио своје противљење стварању коридора, слажејући се са ставовима Ирана. На крају је у Вашингтону прихватио све услове мировног уговора.
Русија, чији је утицај на Кавказу ослабио након почетка рата у Украјини, и даље има стратешки интерес да спречи америчко и НАТО позиционирање у региону. Према Велајатију, ставови Москве и Техерана у овом питању су усаглашени, иако иранска страна истиче да је спремна да делује самостално уколико буде потребно.
Порука поткрепљена војним маневрима
Како би демонстрирао спремност да брани своје позиције, Иран је у последњих неколико месеци спровео серију војних вежби у северозападним пограничним областима. Ови маневри, које званичници описују као „упозорење свима који би желели да мењају баланс снага на Кавказу“, усмерени су на симулацију брзог заузимања стратешких пролаза и спречавање изградње непожељне инфраструктуре.
Иранско министарство спољних послова, иако је формално поздравило постизање мировног текста између Јерменије и Азербејџана, упозорило је да сваки пројекат у близини његових граница мора бити реализован у оквиру обостраних интереса, уз поштовање суверенитета и територијалног интегритета држава региона — без страног мешања.
Шири фронт отпора америчком утицају
Оштра реторика око Зангезурског коридора није изолован случај. Велајати је искористио прилику да се осврне и на друга жаришта у којима, по његовим речима, Вашингтон настоји да ослаби „осовину отпора“. Указао је на америчке напоре да се разоружа либански Хезболах, ирачке Јединице за народну мобилизацију (Хашд ел Шаби) и да се поткопа отпор у Јемену и Сирији.
„САД и израелски режим никада неће успети да разоружају снаге отпора. Без њих, народи региона били би остављени на милост агресорима“, поручио је Велајати, истичући да Иран остаје непоколебљив у подршци својим савезницима.
Геополитичка битка која превазилази Кавказ
Питање Зангезурског коридора прерасло је у много више од спорног инфраструктурног пројекта. За Иран, то је тест одлучности у одбрани сопствених граница, али и ширег система регионалне безбедности који се, по његовој процени, налази под директним ударом западних стратегија.
Иако Вашингтон пројекат представља као „руту за мир и просперитет“, Техеран га види као увод у дуготрајну геополитичку конфронтацију, која би могла променити мапу утицаја на Кавказу и угрозити не само иранске, већ и руске позиције у региону.
Уз јасне поруке, подршку Москве и демонстрацију војне снаге, Иран шаље сигнал да је спреман да ову битку води до краја — било дипломатским средствима или силом, ако то буде нужно.