РУСИЈА СЕ КОЦКА КАКО БИ ЗАДРЖАЛА СВОЈЕ БАЗЕ У СИРИЈИ

Руске војне базе у Сирији сада раде под надзором бивших исламистичких побуњеника док Дамаск редефинише улогу Москве.

Годинама су војници из руске ваздушне базе Хмејмим у Сирији слободно лутали приобалним градовима. Борбени авиони су летели из комплекса да бомбардују исламистичке побуњенике који се боре против репресивног режима Башара ел Асада.

Не више. Са одласком Асада, и у Хмејмиму и у руској поморској бази Тартус из совјетског доба, 60 километара (37 миља) јужно, мале групе бивших побуњеника чувају улазе, њихове исламистичке снаге Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ) сада контролишу земљу.

Стражари у каки униформама прате све руске конвоје који изађу, рекли су новинарима Reuters који су посетили ту област прошле недеље.

„Морају да нас обавесте пре него што оду“, рекао је један од чувара, одбијајући да говори у записник.

Будућност база, које су саставни део руског војног домета на Блиском истоку и у Африци, у рукама је привременог председника Сирије Ахмеда ал Шаре.

Шара жели да поново преговара о великодушном закупу Тартуса на 49 година из Асадове ере и о закупу на неодређено време за Хмејмима како би обезбедио боље услове, али изгледа да не жели да се Москва у потпуности искључи.

Уместо тога, чини се да би базе могле остати у замену за дипломатску подршку и финансијску компензацију од Русије. Русија је била дубоко укључена у сиријску економију и одбрану седам деценија пре него што се придружила грађанском рату 2015. године и направила разарања која су годинама помогла да Асад остане на власти.

Асад је пао у децембру, побегавши у Русију преко Хмејмима. Исламистичко сиријско руководство – некада мета немилосрдних руских ваздушних удара – сада је ангажовано са Москвом за преговарачким столом.

За ову причу, Reuters је разговарао са осам сиријских, руских и дипломатских извора који су дали раније необјављене детаље са првог састанка на високом нивоу између Шаре и изасланика председника Владимира Путина, укључујући захтеве везане за милијарде долара дуга, будућност Асада и репатријацију сиријског новца који се наводно налази у Русији.

Као и други у причи, извори су тражили анонимност да говоре о осетљивим стварима.

Остављање сукоба по страни има користи за обе стране. Упркос томе што су ЕУ и САД ублажиле неке санкције Сирији, преостала ограничења отежавају пословање са ратом уништеном и осиромашеном земљом од 23 милиона становника.

© Министерство обороны Российской Федерации

Обнова традиционалних руских залиха оружја, горива и пшенице могла би бити спас. Као такви, лидери земље су вољни „да склопе мир, чак и са својим бившим непријатељима“, рекао је Reuters један дипломата са седиштем у Дамаску.

„Москва још увек има шта да понуди за Сирију“ и превише је моћна, превише укорењена да би је игнорисала, рекла је Ана Боршчовскаја са Вашингтонског института.

„Русији је једноставно потребна влада у Дамаску која би осигурала њене интересе и била би вољна да склопи договор са том владом“, рекла је она. Један извор помоћи УН рекао је да Русија није извозила жито у Сирију под новом администрацијом.

Амерички председник Доналд Трамп је мало говорио о Сирији откако је преузео дужност, али је настојао да поправи односе САД са Москвом. Портпарол америчког Стејт департмента рекао је да је са одласком Асада постојала прилика да Сирија “више не буде под доминацијом и дестабилизацијом иранског или руског утицаја”.

Амерички савезник Израел, међутим, жели да Русија остане као бедем против турског утицаја, пренео је Reuters у петак.

На састанку 29. јануара у Дамаску, Шара је тражио отказивање зајмова уговорених са Русијом под Асадом, рекла су два извора Reuters. Сирија, која је пре рата углавном била ослобођена спољног дуга, тренутно има 20 до 23 милијарде долара спољних обавеза, рекао је прошлог месеца министар финансија Мохамед Абазид, не прецизирајући колико дугује Русији.

Током трочасовног сусрета са замеником руског министра иностраних послова Михаилом Богдановим, сиријски званичници су покренули још једно кључно питање – повратак Асада у Сирију – али само у ширем смислу, сугеришући да то није велика препрека за обнову веза, рекао је један од извора. Русија неће пристати да изручи Асада и од ње се то није тражило, додао је високи руски извор.

Шара је такође позвао на репатријацију сиријских средстава за које његова влада верује да их је Асад депоновао у Москви. Међутим, руска делегација, коју је предводио заменик министра спољних послова Михаил Богданов, негирала је да такви фондови постоје, рекао је сиријски дипломата упознат са разговорима.

Шарина канцеларија и Савет за националну безбедност Беле куће нису одговорили на захтеве за коментар.

У саопштењу објављеном након састанка, сиријска влада је рекла да је Шара нагласио да је новим односима потребно да се поправе грешке из прошлости и да је затражила компензацију за уништење које је изазвала Русија. Састанак је протекао релативно глатко, рекли су сви извори. Кремљ је телефонски разговор између Шаре и руског председника Владимира Путина пре две недеље описао као конструктиван.

На питање Reuters у уторак да ли преговори Москве и Дамаска о судбини руских војних база напредују, портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао: „Настављамо наше контакте са сиријским властима”.

“Дакле, добро, рецимо да је радни процес у току“, додао је он.

Министарство спољних послова Русије није одговорило на захтев за коментар.

Сергеј Марков, бивши саветник Кремља, рекао је овог месеца да ствари изгледају добро за Москву.

„Нове сиријске власти не виде Русију као непријатељску земљу. Али Русија ће морати да учини нешто повољно за сиријску владу у замену за ове базе“, написао је он на Телеграму.

Дилема Сирије

У интервјуу за Saudi Al-Arabiya News крајем децембра, Шараа је признао „стратешке интересе“ Сирије са Русијом, која је генерацијама снабдевала сада несуђену војску земље и финансирала електране и бране заједно са другом кључном инфраструктуром.

Заузврат, са америчким трупама на североистоку Сирије, турским снагама на северу и израелским трупама недавно у јужној Сирији, Русија је одлучна да задржи своју једину поморску базу на Медитерану.

То би помогло Москви да задржи политички утицај усред дипломатске борбе за превласт над Дамаском након Асадовог пада.

Дамаск тражи компензацију за ратна разарања. Трошкови обнове пројектовани су на 400 милијарди долара, према Економској и социјалној комисији УН за Западну Азију (ESCWA).

© Maxar Technologies

Мало је вероватно да ће Москва прихватити одговорност, али би уместо тога могла да понуди хуманитарну помоћ, рекао је извор упознат са руским ставом о том питању.

Путин је у децембру понудио базе као чворишта за испоруку хуманитарне помоћи сиријском народу, док је руски амбасадор при УН Василиј Небензја рекао да савез Русије са Сиријом „није повезан ни са једним режимом“. Извор помоћи УН рекао је да им није познато да је било каква помоћ слата кроз базе.

Судбина Асада и сарадника који су побегли у Москву је деликатна ствар. Русија остаје отпорна на предају Асада, инсистирајући на континуитету у својим савезима, кажу руски и дипломатски извори.

“Русија не одустаје само од људи зато што ветар мења правац“, рекао је високи руски извор.

Сиријски рат, који је избио пре скоро 14 година протестима против Асадове аутократске владавине, оставио је стотине хиљада мртвих, око 13 милиона расељених, а делове земље у рушевинама.

Возећи се од Дамаска аутопутем до руских база, читава подручја стоје као мрачни подсетници на сиријске и руске ваздушне нападе. Зграде су уништене или претворене у рушевине.

Прекопута ваздушне базе Хмејмим, власници продавница седели су у празним тезгама са храном, жалећи за страшним условима у оронулом граду.

На његовим пијацама натписи продавница су на руском језику, али војници више не посећују и не задржавају се у кафићима, кажу мештани.

„Руски војници су долазили овде да купе пиво, виски и друга пића, али то је престало“, рекао је власник сендвич продавнице преко пута базе. “Сада одлазе само у конвојима у своју поморску базу. Више се не заустављају и не свраћају.”