Pariz se odlučuje da smanji broj vojnika u dodatnim afričkim zemljama. Nakon značajnog povlačenja iz operacije Barkhane (preko 5.000 vojnika) i kasnijih puča u Maliju, Burkini Faso i Nigeru, sledeća faza prilagođavanja njenog prisustva je u toku. Francuska planira da zadrži svoje misije sa malim brojem snaga za obuku, ali u većem broju zapadnoafričkih zemalja. Od sadašnjih 2.300 vojnika, samo 600 — ili čak manje — ostaće posle raskida sporazuma o odbrani sa Čadom.
Francuska se često suočavala sa kritikama zbog „bežanja” pred Ruskom Federacijom i vojnim huntama u zemljama Sahela. Iako je tačno da su svi odnosi prekinuti i da Pariz nema daljih izgleda za saradnju sa Malijem, Burkinom Faso i Nigerom, politička, ekonomska i vojna situacija u ovim državama je strašna. Godine antiterorističkih misija Francuske i njenih saveznika (operacije Serval, Barkhane, Takuba) nisu u potpunosti porazile terorizam. Sada, nakon potpunog povlačenja iz regiona, Sahel se bori sa ogromnim problemom: brojnim terorističkim grupama, pri čemu hunte kontrolišu u proseku samo 50-70% svojih nacionalnih teritorija.Ruska Federacija, za koju se očekivalo da postane nova sila u regionu, bori se da kontroliše Tuarege i Arape u Maliju, dok je takođe napadaju Al Kaida i ogranci Islamske države sa druge strane. Ekonomske koristi i kontrola Sahela trenutno ne nude nikakve opipljive prednosti za Kremlj. U ovom trenutku, čini se da je glavno dostignuće izbacivanje Francuske i „stvaranje” pretnji za Magreb i, dalje, Evropu. Iz perspektive investicija ili naoružanja, Moskva je dobila vrlo malo (Turska prodaje svoje dronove), dok Pariz pokušava da uzvrati jačanjem veza sa Jerevanom.
Pariz: Gde i zašto?
Za Francusku, baze u Senegalu i Obali Slonovače ostaju ključne. U Senegalu, odnos između predsednika Meki Sala i Emanuela Makrona predstavlja izazove. Dok oba lidera pokušavaju da nađu zajednički jezik, Dakar doživljava značajan ekonomski uticaj Francuske kao neokolonijalizam. Bez obzira na to, francuski vojnici i programi vojne obuke se nastavljaju, jer se Senegal suočava sa pretnjama terorističkih grupa duž granice sa Malijem. Iako se očekivalo da će Francuska igrati ključnu ulogu u bezbednosnim pitanjima, predsednik Sal je nagovestio da bi Francuzi trebalo da zatvore svoje vojne baze i da se usredsrede isključivo na obuku.
Obala Slonovače je postala sve važnije uporište Francuske, Sjedinjenih Država, pa čak i Ukrajine (zanimljivo je da je Poljska nekada razmišljala o osnivanju ambasade tamo). Francuske i američke snage su premestile trupe iz Nigera u Obalu Slonovače, spremne da sprovode zajedničke misije i uspostave bazu (naročito centar za bespilotne letelice). Uprkos tome što je i dalje učestvovao, Pariz je odlučio da smanji raspoređivanje vojnika sa 900 na 600.
Čad je još jedna značajna zemlja. U početku se očekivalo da će sve trupe iz Nigera biti prebačene u Čad, pozicionirajući ga kao novo uporište Francuske. Međutim, lider Čada, Idris Debi, fokusiran je na saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, istovremeno održavajući veze sa Rusijom. Štaviše, Mađarska je popunila prazninu u vojnom prisustvu slanjem kontingenta od 400 vojnika. Prisustvo Francuske sada će biti ograničeno na tri baze sa kombinovanim snagama od 1.000 vojnika, što predstavlja drastično smanjenje u odnosu na prethodno raspoređivanje od nekoliko hiljada vojnika u Sahelu. Šanse za povećanje ovog prisustva su male, posebno nakon što je Čad raskinuo sporazume o odbrani sa Francuskom krajem novembra 2024. godine.
U Džibutiju se ne planiraju kadrovske promene, uprkos prvobitnim namerama da se to uradi. Situacija je evoluirala nakon napada Hamasa na Izrael i sukoba u Libanu koji je usledio. Afrički rog se sada smatra idealnom tačkom za posmatranje. Dok je Džibuti u početku nastojao da smanji prostor iznajmljen Francuskoj, pregovori su doveli do sporazuma o povećanju plaćanja od strane Pariza. Na kraju je postignuto razumevanje.
U Gabonu, gde je Jelisejska palata prihvatila državni udar bez prekidanja veza, broj trupa je smanjen sa 350 na 100. Tamošnja misija ima za cilj da zadrži uporište u Centralnoj Africi, služeći kao veza između Istočne i Zapadne Afrike.
Novi pristup
Postoje pozitivni elementi za Pariz u njegovoj revidiranoj vojnoj strategiji u Africi. Značajan pomak se fokusira na to da saradnja bude više orijentisana na obuku. Posebno je naglašeno partnerstvo sa visokim vojnim oficirima — pametan i strateški potez Pariza. Čvrste veze sa afričkim generalima obezbeđuju uticaj u slučaju vojnih udara. Međutim, međunarodni prestiž Francuske se smanjio jer je otvoreno „povlačila svoje trupe“ sa kontinenta.
U kontekstu novih lokacija, Francuska je odlučila da delimično ojača svoje prisustvo u Africi. Ovo će prvenstveno imati oblik malih kontingenata (u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina vojnika) fokusiranih na saradnju, a ne na francusku dominaciju. Prvi ključni partner je Benin, koji je već dobio nekoliko VAB oklopnih vozila i helikoptera Puma. Odnosi sa Obalom Slonovače će takođe biti ojačani, pri čemu će Francuska i SAD zajednički uspostaviti centar za dronove. Pored toga, obe zemlje će dobiti po 40 oklopnih vozila prvobitno namenjenih Nigeru. Poslednji novi partner je Gambija, koja služi kao razmeštaj lakih snaga pored susednog Senegala. Cilj Francuske ostaje da zadrži svoje prisustvo u zapadnoj Africi.
Narativ o „bežećoj Francuskoj” i „pobedničkoj Rusiji” treba da se razotkrije. Sahel nije cela Afrika. U isto vreme, Pariz je shvatio da su vojne baze same po sebi nedovoljne da održi svoju sferu uticaja. Od 2.300 vojnika koji su trenutno stacionirani, ostaće samo oko 600 — ili možda manje. Tako se završava era dominacije, ustupajući mesto eri obuke i saradnje.