Пентагон је наложио Ратном ваздухопловству САД да формира нову ескадрилу специјалне тактике Националне гарде на Флориди. Реч је о постављању јединице у средиште америчке архитектуре специјалних операција. Флорида већ окупља кључне команде, а нова формација треба да повеже гардијску и активну компоненту тамо где се планирају и усмеравају осетљиве мисије.
Реч је о једној од ретких јединица Националне гарде САД састављених од људства за специјалне операције. По свему судећи, то ће бити трећа ескадрила специјалне тактике у саставу Националне гарде, после 125. у Портланду у Орегону и 123. у Луисвилу у Кентакију. То показује да Вашингтон овакве капацитете не шири масовно, већ тамо где процени да доносе највећи оперативни ефекат.
Одлука је повезана са меморандумом министра одбране Пита Хегсета од 23. септембра, док је почетно активирање јединице планирано у буџетској 2027. години. Буџет за 2028. треба да покрије додатну изградњу, опрему и потребна одобрења за људство. То значи да пројекат улази у фазу планирања, али да је политичка одлука већ донета.
Зашто је изабрана Флорида
Флорида није случајан избор. Команда за специјалне операције САД налази се у бази Макдил код Тампе, док је Аир Форце Специал Оператионс Цомманд смештен у бази Херлберт Филд. Нова гардијска јединица поставља се у држави која већ има густу мрежу штабова, инфраструктуре и кадрова за ову врсту задатака.
Пентагон тим потезом настоји да скрати линије координације између Националне гарде и активних елитних јединица. Када су команда, обука, планирање и кадровска база на истом простору, лакше је подићи спремност, брже попунити специјализоване тимове и једноставније уклопити гардијску компоненту у заједничке мисије.
То је и сигнал да америчка војска специјалне операције не посматра само кроз активни састав. Национална гарда добија улогу ближу ударном делу система. То не значи замену активних јединица, већ ширење базе из које се могу ангажовати обучени људи за домаће кризе, иностране мисије и заједничке вежбе.
Шта доноси ескадрила специјалне тактике
Ескадриле специјалне тактике окупљају сва главна занимања специјалних оператора Ратног ваздухопловства САД: борбене контролоре, припаднике за спасавање, специјално извиђање и стручњаке Тацтицал Аир Цонтрол Партy. То су кадрови који могу да воде ваздушну подршку, подрже заузимање аеродрома у борбеним условима и организују евакуацију људства у тешко доступним подручјима.
Тај спектар задатака показује да нова јединица није намењена само класичним борбеним сценаријима. Иста формација може да делује у хуманитарним операцијама, спасилачким мисијама и кризама после природних катастрофа. Управо ту Национална гарда има додатну тежину, јер спаја војне способности са унутрашњом употребом на територији САД.
За сада нису изнети детаљи о конкретној мисији нове јединице нити рок у којем ће бити формирана. То није неуобичајено у раној фази. Кључно је да је планирање почело и да се најављује ширење заједнице специјалне тактике.
Искуство постојећих гардијских јединица
Досадашње две гардијске ескадриле показују зашто Пентагон улаже у овакав модел. 125. ескадрила специјалне тактике из Портланда има више од 75 борбених контролора и припадника тимова за специјалне временске и борбене задатке. Њено људство је реаговало у великим природним катастрофама, укључујући урагане Ајк, Харви и Ирма.
Иста јединица је 2008. употребила спасилачке чамце и специјалну опрему после поплава у Вернонији у Орегону и спасла стотине угрожених. Истовремено, њени припадници су упућивани у Авганистан, на Рог Африке, на Филипине, као и у операције у Ираку. То показује да иста гардијска структура може да буде употребљива и у земљи и у прекоморским распоређивањима.
123. ескадрила из Луисвила у Кентакију има посебну вредност јер у оквиру Националне гарде обједињује и борбене контролоре и људство за спасавање. За три године њени припадници су у иностранству провели више од 4.600 дана, извели више од 950 копнених борбених мисија и спасли више од 50 људи. То су бројке које показују да гардијске снаге овде нису споредни ешалон.
Та јединица је 2010. била међу првим америчким снагама које су реаговале после земљотреса на Хаитију, где је усмеравала допремање и избацивање хуманитарне помоћи. Касније је увежбавала успостављање зоне за слетање на цивилном ауто-путу у Вајомингу после скока из МЦ-130Ј, као и специјализовано допуњавање горивом, брза покретања летелица и аеромедицинску евакуацију са партнерима из Велике Британије, Канаде и Еквадора.
Политичка и оперативна порука Вашингтона
Формирање нове јединице на Флориди носи јасну политичку поруку: Пентагон жели чвршће ослањање на Националну гарду у сегменту који је дуго био претежно везан за активни састав. То је рационалан потез у условима када су специјалне снаге стално растегнуте између спољних ангажовања, вежби, криза и унутрашњих ванредних ситуација.
То би могло да донесе већу флексибилност америчких снага за специјалне операције, али и већу зависност од резервне компоненте за задатке који траже висок ниво обуке и сталну доступност. Гардијске јединице могу бити веома способне, али њихово ширење тражи дугорочно финансирање, стабилну кадровску политику и озбиљну инфраструктуру.
Зато је распоред буџетских корака важан. Почетно активирање у 2027. и ширење кроз 2028. показују да Пентагон не отвара јединицу на брзину, већ настоји да јој обезбеди темељ. Ако тај план буде спроведен без кашњења, Флорида ће добити још једну тачку у којој се спајају команда, обука и оперативна резерва за специјалне операције САД.
Суштина је једноставна: Вашингтон не гради нову ескадрилу зато што има вишак људства, већ зато што му треба дубља и ближа интеграција специјалних способности. Национална гарда тиме добија већу улогу у систему који САД сматрају важним за брз одговор, спасавање и подршку заједничким снагама.