Пад бомбардера Б-52 Стратофортресс у бази Едвардс у Калифорнији, непосредно после полетања 15. јуна, однео је осам живота и отворио озбиљна питања за америчко Ратно ваздухопловство. Погинуло је пет припадника службе и три цивилна стручњака, а чињеница да је лет означен као рутинска обука не умањује тежину инцидента.
База Едвардс је саопштила имена страдалих, а међу њима су пилоти, официри за системе наоружања и инжењери за летна испитивања. То показује да није реч о стандардној борбеној посади у ужем смислу, већ о мешовитом тиму који је укључивао и људе из тестно-испитивачке структуре и индустрије.
Међу погинулима су и запослени у Боеинг, као и сарадник компаније ЈТ4, што додатно показује повезаност војске, испитивања и одржавања у експлоатацији Б-52. Када се у једном авиону налазе активни официри, резервисти, пензионисани официри и цивилни инжењери, губитак је кадровски, технички и оперативни.
Узрок пада још није познат
Званична истрага је у току, а аеродром у бази Едвардс затворен је до даљег. Док се не утврди непосредан узрок пада, не треба износити претпоставке о квару, грешци посаде или комбинацији више фактора.
Б-52 је полетео око 11.20 по пацифичком времену и срушио се убрзо затим. То упућује на критичну фазу лета, када је простор за реакцију ограничен.
Неколико сати после несреће, 412. тестно крило саопштило је да се не верује да је удес могао да се преживи. То указује на тежину удара и брз развој догађаја.
Састав посаде показује цену губитка
Погинули нису били случајно окупљена посада. У питању су пилоти, официри за системе наоружања и инжењери укључени у летна испитивања. То значи да америчко ваздухопловство није изгубило само осам људи, већ и стручни кадар за сложене летачке програме.
Међу страдалима су били припадници 419. ескадриле за летна испитивања, Одељења 5 Центра за оперативно тестирање и оцењивање Ратног ваздухопловства САД, као и резервног састава 10. ваздухопловства. Та кадровска структура показује колико је систем испитивања и експлоатације великих платформи ослоњен на активни састав, резерву и цивилне партнере.
Губитак таквог кадра не мери се само бројем погинулих. Он значи и прекид континуитета у обуци, испитивању и преносу искуства.
Низ удеса појачава забринутост
Овај пад није изолован догађај. У претходних месец дана забележени су и судар два ЕА-18Г Гроwлер у ваздуху у мају, као и пад Ф/А-18 Хорнет Корпуса маринаца 13. јуна у близини језера у области Маунт Рејнира у савезној држави Вашингтон. Када се озбиљни удеси ређају у кратком року, сваки наредни инцидент добија шири значај.
Није реч о истом типу летелице нити о истој грани оружаних снага, али такав низ догађаја намеће питање стања безбедности летова, одржавања и надзора. То не значи да сви удеси имају исти узрок, али значи да се не могу посматрати потпуно изоловано.
Ово је најсмртоноснији инцидент са Б-52 од 1982. године, када је у другом удесу погинуло девет људи. Та чињеница показује размере несреће.
Последице ће превазићи саму истрагу
Непосредни приоритет остаје подршка породицама погинулих и завршетак истраге. Затварање аеродрома у Едвардсу до даљег већ показује да су последице и оперативне, не само људске.
За америчко Ратно ваздухопловство сада су кључна два питања. Прво је шта је довело до пада Б-52 неколико тренутака после полетања. Друго је да ли серија ваздухопловних удеса указује на шири проблем у безбедности летова и управљању ризиком.
Ако истрага покаже технички узрок, уследиће притисак на одржавање и индустријске партнере. Ако покаже људски фактор, отвориће се питање обуке, замора и контроле процедура. Ако се утврди комбинација више елемената, то би указало на сложенији проблем.
Пад у Едвардсу зато није само трагедија једне посаде. То је озбиљан сигнал упозорења за систем који се и даље ослања на сложене летачке режиме, старе платформе и високо специјализован кадар.