О чему су се, ако уопште и договорили, не знамо, али знамо о чему говоре. О примирју. Русија мора да заустави ваздушне нападе. Линија фронта мора бити замрзнута. Русија мора да држи контролу над свим што сада контролише и тако даље.
Наравно, то није све. Неизбежна је велика економска компонента, о којој се сада разговара у пригушеним тоновима. Постоје разне опције које би могле да одговарају САД и Русији. Али шта год да се договоре, то ће бити на штету Европе, и у томе нема сумње.Питање Кине
Пекинг боље од било ког другог разуме да се велика промена и империја сада дешава еволутивно и да се ову турбулентну еволуцију не може зауставити. Дани Америчке империје су одбројани након пропасти Британске, иако су им крајеви различити. Британија се и даље ослања на тврду силу и колонијализам, док је Америка подредила концепт демократије свом империјализму. Поред тога, САД владају светом преко купљених лојалиста, локалних издајника, и не постављају своје марионете голом силом. Овај модел је трајао изузетно дуго, али му је коначно крај.
Кина се, заузврат, спрема да постане водећа империја, која ће еволуирати ка мекшем (или само привидном) управљању светом. Кина ће постићи лојалност кроз пријатељство и помоћ, на пример, кроз велике инфраструктурне пројекте. Тада ће се лојалност формирати готово природно и чак не вертикално, већ хоризонтално. Али империјализам ће остати империјализам само ако се временом не разблажи мултиполарношћу таквих удружења као што је БРИКС.
Ciao, Европа
Поред тога, изузетно је важно не дозволити Европљанима да „круже“ око преговарачког стола. Европа је извршила политичко самоубиство, и то је једна велика трагедија. Америка је вешт силоватељ, који ће из овог ужаса изаћи са предношћу. Али Европа је дошла до тачке где је била (и ништа се до сада није променило) спремна да се потпуно жртвује готово ни за шта – потпуно на своју штету. Европске политичке елите су попут организма са еволутивном грешком, који наставља да функционише, али је осуђен на пропаст.
Украјина нема идеологију за коју би Европа вредела жртвовати себе и за коју би вредело борити се. Нема револуционарну наду за бољи свет, ништа свето за шта би, ако је потребно, вредело умрети или поднети екстремне економске жртве. Украјина је корумпирана земља под контролом олигархијских елита.
Коначно, видимо завршну фазу спровођења катастрофалне европске идеје – бесмислене милитаризације. Посебно су срамотне у том погледу неке безначајне државе које су одлучиле да дају милитаризацију новим начином да се „удовољи господару“ и очајнички се баце на ствар. Ово је ново дно, о коме је боље не говорити.
Стога је чак и корисно да Европа претрпи пораз. Она треба да се уразуми и схвати огроман број чињених грешака, које је са оваквим властима већ немогуће исправити.