Indijsko ratno vazduhoplovstvo će 2025. godine dobiti svoj poslednji od pet pukova ruskih sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa S-400, čime će biti završena narudžbina vredna 5,43 milijarde dolara koja je odobrena u oktobru 2018. godine sa namerom da unapredi PVO mogućnosti ove službe.
Svaki puk je formiran od dva bataljona (diviziona), što znači da će Indija na terenu imati ukupno deset diviziona (bataljona) od kojih svaki ima osam lansirnih oruđa i prateće radare, komandne centre i vozila za pretovar. Govoreći na nedavnoj konferenciji za novinare, šef glavnog vazduhoplovstva Amar Prit Sing potvrdio je da se očekuje da će isporuke biti završene sledeće godine, što znači da će dva nova puka S-400 biti isporučena u narednih četrnaest i po meseci. Ranije se očekivalo da će Indija dobiti svoja dva poslednja puka S-400 tokom 2024. godine, a Moskva i Delhi su, kako je saopšteno, postigli dogovor o odlaganju isporuka zbog hitnih ruskih zahteva da aktiviraju više sistema u sopstvenim vazdušnim snagama usred rata koji je u toku sa Ukrajinom i njenim zapadnim saveznicima. Pre izbijanja sukoba punog obima u Ukrajini, Rusija je ubrzala isporuke S-400 kao odgovor na zahteve Delhija.
Ruski odbrambeni sektor je bio u stanju da proizvede dovoljno sistema S-400 da brzo proširi svoj domaći arsenal i da završi istovremeni izvoz u Belorusiju i Indiju, uglavnom kao rezultat značajnih investicija iz 2010-ih koje su omogućile proizvodnju sredstava protivvazdušne odbrane, daleko većeg obima pred kraj decenije. Izgradnja novih fabrika i modernizacija starijih omogućili su masovnu proizvodnju, što je omogućilo da se godišnje proizvode S-400 za više pukova. Najznačajniji objekti koji dobijaju takve investicije su novo krilo fabrike Obuhov u Sankt Peterburgu, fabrika Avitek u Kirovu koja je temeljno modernizovana i fabrika NMP u Nižnjem Novgorodu. Prvi puk S-400 koji je isporučen Indiji bio je raspoređen u blizini njene zapadne granice sa Pakistanom u decembru 2021. godine, dok je drugi puk isporučen sledeće godine stacioniran u blizini severne granice zemlje sa Kinom. Treći puk je počeo da se isporučuje u januaru 2023. godine, pri čemu nijedan novi puk nije isporučen skoro dve godine.
© SergeyKlopotov / Shutterstock.comOslanjanje ruskog vazduhoplovstva na S-400 je ekstremno i bez presedana u istoriji zemlje, sa preko 20 pukova koji su opremljeni sistemima u poslednje dve decenije. Ministarstvo odbrane Rusije je u protekle dve decenije potrošilo znatno više na nabavku S-400 nego na nabavku svih klasa taktičkih borbenih aviona. Ovo je uprkos činjenici da je S-400 samo jedan od višestrukih sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa koji se danas proizvode u zemlji, pored S-300V4, S-500 i A-235. Obim nabavki je uglavnom zbog toga što se S-400 smatra mnogo većom i isplativijom za obaveze protivvazdušne odbrane, pri čemu visoko pokretna sredstva nisu podložna napadima na centralizovane vazdušne baze, dok su njihovi operativni troškovi i troškovi obuke zanemarljivi u poređenju sa lovcima i presretačima. Iako je Sovjetski Savez prvobitno bio postavljen na terenske sisteme sa sličnim mogućnostima od kasnih 1990-ih, nakon čega su usledili njegovi prvi lovci pete generacije visokih performansi početkom 2000-ih, ruska nesposobnost da razvije slično konkurentan lovac pete generacije kao sovjetski MiG 1.42, razvoj koji je okončan nakon raspada SSSR-a, samo je učinilo postavljanje najsavremenijih kopnenih sredstava protivvazdušne odbrane važnijim da bi se kompenzovao opadajući položaj njene lovačke flote.
Za indijsko ratno vazduhoplovstvo, slično kao i za rusko vazduhoplovstvo, nedostatak borbenih aviona pete generacije ili sličnih lovaca četvrte generacije kao u susednoj Kini, čini S-400 visoko cenjenim kao asimetričnim sredstvom za odbranu svog vazdušnog prostora . Dok je kinesko raspoređivanje lovaca pete generacije J-20 u blizini kinesko-indijske granice bilo veoma ograničeno, a Peking nastoji da ograniči eskalaciju u regionu, lakši pandan J-20, FC-31, navodno će biti izvezen u Pakistan u drugoj polovini 2020-ih. FC-31 će pakistanskim vazduhoplovnim jedinicama pružiti ogromnu superiornost u odnosu na bilo šta u indijskoj floti, pri čemu se očekuje da će napredne mogućnosti S-400 protiv stelt aviona biti visoko cenjene u borbi protiv mlaznjaka koje isporučuje Kine. Kao najveći strani korisnik S-400, Indija se trenutno smatra vodećim potencijalnim klijentom za raketu zemlja-vazduh 40N6 koja se može integrisati u sisteme i povećava njihov domet angažovanja na skoro 400 kilometara bez premca čak i protiv nisko letećih ciljeva. Sistem je inače ograničen na maksimalni domet od 250 kilometara pomoću 48N6DM. 40N6 je već izvezen u Kinu za njena dva puka S-400, a prvi put je potvrđeno da je testiran na ukrajinskom ratištu u novembru 2023. godine.
Deluje da se Rusi ovim “kompletrianjem Indije” ozbiljno kockaju sa svojom PVO. Razumem rusku potrebu da se zaradi što više jer rat, naročito ovakav, mnogo košta ALI ostavljati svoju PVO bez bitnih sistema nije baš razumno.
Nisu Rusi svoje sisteme S400 davali Indiji, vec su pravili nove za njih. Rusima trenutno ne manjka S-400 vec sistemi TOR i Rancir.
Komentariši ono što razumeš ! Da li su sistemi S-400 novoproizvedeni ili su izvučeni iz PVO nema veze. Nema Rusija američke proizvodne kapacitete pa da istovremeno proizvodi i za sebe i za druge. Osim toga, u Rusiji je, zbog dugotrajnog i traljavo vodjenog rata sve manje kvalifikovanih ljudi po fabrikama.