НОВА ЕРА ЗА ИНДИЈСКУ ПВО: “ДЕСЕТ ПУНИХ РАКЕТНИХ ДИВИЗИОНА С-400 БИЋЕ ОПЕРАТИВНО СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ”

Индијско ратно ваздухопловство ће 2025. године добити свој последњи од пет пукова руских система противваздушне одбране дугог домета С-400, чиме ће бити завршена наруџбина вредна 5,43 милијарде долара која је одобрена у октобру 2018. године са намером да унапреди ПВО могућности ове службе.

Сваки пук је формиран од два батаљона (дивизиона), што значи да ће Индија на терену имати укупно десет дивизиона (батаљона) од којих сваки има осам лансирних оруђа и пратеће радаре, командне центре и возила за претовар. Говорећи на недавној конференцији за новинаре, шеф главног ваздухопловства Амар Прит Синг потврдио је да се очекује да ће испоруке бити завршене следеће године, што значи да ће два нова пука С-400 бити испоручена у наредних четрнаест и по месеци. Раније се очекивало да ће Индија добити своја два последња пука С-400 током 2024. године, а Москва и Делхи су, како је саопштено, постигли договор о одлагању испорука због хитних руских захтева да активирају више система у сопственим ваздушним снагама усред рата који је у току са Украјином и њеним западним савезницима. Пре избијања сукоба пуног обима у Украјини, Русија је убрзала испоруке С-400 као одговор на захтеве Делхија.

Руски одбрамбени сектор је био у стању да произведе довољно система С-400 да брзо прошири свој домаћи арсенал и да заврши истовремени извоз у Белорусију и Индију, углавном као резултат значајних инвестиција из 2010-их које су омогућиле производњу средстава противваздушне одбране, далеко већег обима пред крај деценије. Изградња нових фабрика и модернизација старијих омогућили су масовну производњу, што је омогућило да се годишње производе С-400 за више пукова. Најзначајнији објекти који добијају такве инвестиције су ново крило фабрике Обухов у Санкт Петербургу, фабрика Авитек у Кирову која је темељно модернизована и фабрика НМП у Нижњем Новгороду. Први пук С-400 који је испоручен Индији био је распоређен у близини њене западне границе са Пакистаном у децембру 2021. године, док је други пук испоручен следеће године стациониран у близини северне границе земље са Кином. Трећи пук је почео да се испоручује у јануару 2023. године, при чему ниједан нови пук није испоручен скоро две године.

© SergeyKlopotov / Shutterstock.com

Ослањање руског ваздухопловства на С-400 је екстремно и без преседана у историји земље, са преко 20 пукова који су опремљени системима у последње две деценије. Министарство одбране Русије је у протекле две деценије потрошило знатно више на набавку С-400 него на набавку свих класа тактичких борбених авиона. Ово је упркос чињеници да је С-400 само један од вишеструких система противваздушне одбране дугог домета који се данас производе у земљи, поред С-300В4, С-500 и А-235. Обим набавки је углавном због тога што се С-400 сматра много већом и исплативијом за обавезе противваздушне одбране, при чему високо покретна средства нису подложна нападима на централизоване ваздушне базе, док су њихови оперативни трошкови и трошкови обуке занемарљиви у поређењу са ловцима и пресретачима. Иако је Совјетски Савез првобитно био постављен на теренске системе са сличним могућностима од касних 1990-их, након чега су уследили његови први ловци пете генерације високих перформанси почетком 2000-их, руска неспособност да развије слично конкурентан ловац пете генерације као совјетски МиГ 1.42, развој који је окончан након распада СССР-а, само је учинило постављање најсавременијих копнених средстава противваздушне одбране важнијим да би се компензовао опадајући положај њене ловачке флоте.

За индијско ратно ваздухопловство, слично као и за руско ваздухопловство, недостатак борбених авиона пете генерације или сличних ловаца четврте генерације као у суседној Кини, чини С-400 високо цењеним као асиметричним средством за одбрану свог ваздушног простора . Док је кинеско распоређивање ловаца пете генерације Ј-20 у близини кинеско-индијске границе било веома ограничено, а Пекинг настоји да ограничи ескалацију у региону, лакши пандан Ј-20, FC-31, наводно ће бити извезен у Пакистан у другој половини 2020-их. FC-31 ће пакистанским ваздухопловним јединицама пружити огромну супериорност у односу на било шта у индијској флоти, при чему се очекује да ће напредне могућности С-400 против стелт авиона бити високо цењене у борби против млазњака које испоручује Кине. Као највећи страни корисник С-400, Индија се тренутно сматра водећим потенцијалним клијентом за ракету земља-ваздух 40Н6 која се може интегрисати у системе и повећава њихов домет ангажовања на скоро 400 километара без премца чак и против ниско летећих циљева. Систем је иначе ограничен на максимални домет од 250 километара помоћу 48Н6ДМ. 40Н6 је већ извезен у Кину за њена два пука С-400, а први пут је потврђено да је тестиран на украјинском ратишту у новембру 2023. године.