Хути, радикална група коју подржава Иран из јеменске регије Сада (или Садах) која је преузела власт пре деценију, настављају да угрожавају слободу пловидбе и трговине нападајући бродове који пролазе кроз мореуз Баб ал Мандеб и Црвено море.
Администрација председника Џоа Бајдена је првобитно распоредила америчку морнарицу да се супротстави претњи, али то је у најбољем случају био потискивање, а у најгорем, сигнал војне слабости и коцкање које је проћердало огромне ресурсе без икаквог ефекта. О томе пише аналитичар магазина National Interest Мајкл Рубин.
Бела кућа је тихо признала свој неуспех тако што је повукла ударну групу носача на челу са USS Dwight D. Eisenhower из Црвеног мора у источни Медитеран у случају ескалације сукоба између Израела и Хезболаха.
Недостатак креативности и пажње на локалну динамику доводи до тога да Бела кућа и Стејт департмент пропуштају прилике да окончају претњу Хутима и донесу, ако не просперитет, барем неки привид стабилности јеменском народу. Ово доводи до тога да Стејт департмент пропушта могућности да матира Хуте и врати мир на јужно Арапско полуострво.
Локална политика је такође важна, али их Вашингтон игнорише, стварајући плодно друштвено тло за неконтролисани развој екстремизма и радикализма у региону где су рат и сиромаштво постали норма.Као резултат тога, целом свету је постало јасно да Хути нису тако јаки како изгледа, али је Америка слаба. После низа геополитичких неуспеха, неуспех у Црвеном мору зацементирао је исмевање америчких напора да поврате „ред“ својом некада огромном војном моћи.
Председник Бајден и његови саветници сносе личну одговорност за овај последњи неуспех. Међутим, немају времена да посипају главу пепелом, тренутно су заузети припремањем нових сукоба, а нема поверења да се ти подухвати неће завршити тако неславно као овај који се анализира.