Од молдавских бирача ће 20. октобра ове године бити затражено да подрже парламентарно гласање како би се наставило са интеграцијом у ЕУ упркос руске опозиције. Председница Маја Санду подржава гласање на исти дан када ће о њеној будућности бити одлучено на председничким изборима.
Ако гласање успе, а излазност буде најмање 33% регистрованих бирача, то би ЕУ интеграције поставило као стратешки циљ Републике Молдавије уписивањем одлуке у њен устав.
Савезници Кремља у Кишињеву изразили су незадовољство, јер су проруске опозиционе странке напустиле парламентарне изборе.
Русија има мотив и средства да омете референдум. Посветила је обимне ресурсе, укључујући тајне активности, поткопавању прозападних партија Молдавије и враћању земље у њену евроазијску сферу утицаја.
Придњестровље, отцепљени регион на граници са Украјином, који подржава Русија, је мож Москве на врату Кишињева и укључује малу војну снагу под руском службом. Молдавска проруска опозиција је у међувремену најавила формирање јединственог гласачког блока у Москви. Поштено је рећи, с обзиром на њено понашање у прошлости, да ће Кремљ бити снажно ангажован да порази референдум и свргне Санду.
Ово није тако лако као некада. Упркос силама у Придњестровљу, ово подручје је стиснуто између Молдавије и Украјине и нема приступ мору. Дакле, иако Кремљ може да лупа о сто, његове могућности за директну, физичку интервенцију су ограничене. Постоје ограничења и за проруског опозиционог лидера Илана Шора, који није у могућности да води кампању у земљи јер му прети 15 година затвора због учешћа у банкарској превари од милијарду долара.
Истина, његове присталице у Молдавији могу бити ометајуће. Рођен у Русији Вадим Красноселски, шеф Придњестровске Молдавске Републике (ПМР), је против владе, док Русија подстиче кампање дезинформација, на пример користећи вештачку интелигенцију да сугерише да је Санду забранила пијење чаја од шипка, националног пића. Такође постоји широк спектар сајбер напада.
НАТО и ЕУ све то знају и њихов одговор треба да буде одговарајући. Требали би припремити операцију алијансе која ће решити низ могућих исхода, као одговор на могуће молбе Кишињева за помоћ.
Румунија је на видику Русије због своје географске и историјске близине Молдавији (већина Молдаваца говори румунски.) Мисија НАТО би требала да буде спремна да се припреми за руску кампању, дајући чврсте показатеље да Запад неће одустати од подршке за Санду и њену владу.
Ризике је лако идентификовати. Економска дигитализација Молдавије је лига испред техничке и правне инфраструктуре потребне за њену заштиту, тако да ће операције сајбер безбедности бити изузетно важне.Свеприсутна инсајдерска претња је драматично погоршана руским присуством и операцијама утицаја, а пропусти у сајбер безбедности отвориће две велике претње: општи поремећај и политичке дезинформације.
Сајбер напади на банке, снабдевање енергијом и друга предузећа могу изазвати економску неизвесност, док шире друштвене нереде могу изазвати напади на болнице и друга јавна предузећа. Уочи референдума који је расписао про-ЕУ актуелни председник, финансијска паника и неред се могу разиграти и искористити да утичу на исход.
Научни центар RUSI са седиштем у Лондону идентификовао је операције „хакирања и цурења” у Молдавији као озбиљан пропагандни ризик. Цурење електронских комуникација између чланова кабинета 2022. године изазвало је контроверзу и због садржаја и због сугестије да је то било од инсајдера.
НАТО мисија сајбер подршке могла би да пружи консултације, техничку експертизу и контраинформације. Неким сајбер операцијама се најбоље бори здраворазумским праксама и познавањем ризика, а не техничким детаљима, а алијанса то може понудити у великим количинама.
Саветници Алијансе би могли да обезбеде поштовање најбољих пракси у области сајбер безбедности, као што је усвајање модела „нултог поверења“. Интеграција би захтевала време и стога би требало да почне одмах, док активни оператери сајбер одбране нуде подршку молдавском тиму за реаговање на сајбер хитне случајеве.
Кибернетички форензички оператери би могли да се суоче са ватром и ватром идентификујући руске и проруске обавештајне и војне сајбер актере. Требало би да буду циљани у кампањама „име и срамота“ како би се молдавском становништву показао узрок њихових проблема.
Истовремено са пружањем конкретне сајбер подршке, Брисел би био добро да обавештајне податке о претњама претвори у дипломатске увертира. Где је могуће, руске и придњестровске завере које су откриле западне обавештајне агенције треба да буду откривене и објављене.
Ако су лидери НАТО за сајбер безбедност и обавештајне службе добро припремљени за операцију, то би учинило више од заштите Молдавије. То би ојачало тренутни положај алијансе, баш као што је декласификација обавештајних података о плановима руске инвазије на Украјину подвукла решеност алијансе у фебруару 2022. године.
Запад је већ претрпео озбиљан неуспех у Грузији, где влада наклоњена Русији планира да врати земљу у орбиту Кремља упркос огромном противљењу народа. Треба да се врати испред кривине у Молдавији и угуши ову најновију, транспарентну руску заверу.